Cena gasa "divlja" u trenutku kada Evropa puni gasna skladišta za predstojeću zimu. Skladišta se pune od aprila do oktobra, a da bi evropski građani i privreda neometano "prezimili zimu" potrebno je da skladišta budu popunjena oko 80 odsto. Prema podacima AGSI, gasna skladišta u Evropi trenutno su popunjena nešto više od 60 odsto.
Najveći pik u poslednjoj godini cena gasa dostigla je osmog marta, dve nedelje nakon početka rata u Ukrajini. Tada se ta sirovina na holandskom TTF čvorištu prodavala po ceni od 212 evra po megavat-satu, što je oko 2.400 dolara za 1.000 kubnih metara.
Najpre zbog smanjenja isporuke gasa Severnim tokom, a od juče i njegove potpune obustave zbog remonta koji će, kako je najavljeno, trajati do 21. jula, zatim zbog straha da bi Evropa mogla da ostane bez ruskog gasa a da pre toga napunila skladišta, približava cenu gasa martovskom piku.
Danas se gas na TTF čvorištu prodaje po ceni od oko 175 evra po megavat-satu, što je oko 1.900 dolara za 1.000 kubnih metara.
Pojedini analitičari prognoziraju da bi cena gasa mogla da dostigne i između 3.000 i 4.000 dolara za 1.000 kubnih metara ukoliko gas ne poteče Severnim tokom nakon 21. jula.
Cena divlja, a skladišta još nedovoljno popunjena
Gasna skladišta u Evropi u poslednjih pet godina obično su u oktobru bila popunjena između 85 i 98 odsto. Popunjenost skladišta u oktobru 2017. godine bila je 89 odsto, naredne godine 86 odsto, 2019. je zabeležena najveća popunjenost skladišta na skoro 98 odsto, pandemijske 2020. godine popunjenost je bila na 95 odsto.
Prvi put su prošle godine evropska skladišta bila popunjena ispod 80 odsto (77 odsto). Evropske zemlje imaju još dva i po meseca da dostignu neophodnu granicu od 80 odsto kako bi za njih ova zima prošla bezbedno.
Međutim, ukoliko bi se strahovi evropskih zvaničnika obistinili i Rusija zaista prekine isporuku gasa preko Severnog toka, Evropa bi bila u velikom problemu da napuni skladišta za predstojeću zimu. U tom slučaju, bila bi prinuđena na štednju i restrikcije.
Bloomberg Terminal
Na taj scenario evropski zvaničnici već su počeli da pripremaju građane i privredu. Evropska komesarka za energetiku Kadri Simson izjavila je danas da Evropska unija mora početi da štedi energiju ovog leta da bi izbegla situaciju u kojoj će industrija morati da smanji potrošnju električne energije sledeće zime.
I Slovenija je dobila upozorenje od Agencije za energetiku da bi moglo doći do poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom, u slučaju manjeg protoka prirodnog gasa iz Rusije.
Mnogi evropski zvaničnici remont na Severnom toku vide kao političku odluku i strahuju da gas tim gasovodom ne bi mogao da poteče ni nakon 21. jula. Na to su, između ostalih, upozorili ministar privrede Nemačke Robert Habeck, francuski ministar finansija Bruno Le Maire, kao i ministarka energetike Austrije Leonore Gewessler.
Evropske sankcije Rusiji naterale su "energetskog medveda" da na njih odgovori drugačijim uslovima za isporuku gasu – plaćanjem u rubljama. Zemlje koje su odbile da ruski gas plate u toj valuti, Gazprom im je zavrnuo slavinu. Prema ranijim saopštenjima tog ruskog giganta, među tim zemljama su Bugarska, Poljska, Finska i Holandija.
Energetka tenzija na liniji Rusija – Zapad, nastavljena je najpre smanjenjem isporuke gasa preko Severnog toka za 40 odsto, a iz Gazproma su kao razlog naveli to što nije vraćena turbina koja je poslata na remont u Siemens u Kanadi, zemlji koja je uvela sankcije Rusiji. Iz Kanade su najavili da će vratiti Rusiji popravljenu turbinu.
Na grafu ispod, zelena linija pokazuje tok isporuke ruskog gasa Severnim koridorom do devetog jula, gde se vidi pad isporuke za 40 odsto, dok crvena linija pokazuje tok isporuke ruskog gasa Turskim koridorom, koji je od 22. do 29. juna bio obustavljen zbog remonta.
Bloomberg Terminal
Strah evropskih zvaničnika oko obustavljanja gasa Severnim tokom je opravdan, jer evropske zemlje, naočita njihova privreda, umnogome zavise od ruskog gasa. Prema podacima Agencije Evropske unije za saradnju energetskih regulatora (ACER), koji su rađeni 2019. i 2020. godine, dve najveće evropske ekonomije dosta zavise od ruskog gasa. Nemačka od ruskog gasa zavisi 49 odsto, Italija 46 odsto, a Francuska 24 odsto.
LNG nedovoljan da zadovolji potrebe Evrope
Iako je Evropa u aprilu ove godine prvi put više gasa dobijala iz SAD nego iz Rusije, pojedini energetski analitičari upozoravaju da je starom kontinentu potrebno mnogo više gasa nego što SAD može da mu isporuči.
Prema podacima Ministarstva energetike SAD, Francuska, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandija i Poljska bile su zaslužne za 54,1 odsto uvoza tečnog prirodnog gasa iz SAD u aprilu ove godine.
Izvor: IEA
Prema podacima ENTSOG-a, u poslednjem kvartalu prošle godine Evropa je najviše trošila gas dobijen od istočnih zemalja, zatim iz svojih skladišta, iz Severnog mora, dok je LNG bio na četvrtom mestu. Nekoliko meseci kasnije, od aprila do juna ove godine, LNG je dospeo na prvo mesto evropskog distributera gasa.
Šta je sa Srbijom
Obustava gasa Severnim tokom ne ugrožava isporuku gasa Srbiji, jer naša zemlja ruski gas dobija preko Turskog toka. Do pre godinu i po, Srbija je dobijala ruski gas koji je išao koridorom preko Ukrajine i Mađarske, a sa otvaranjem Turskog toka ruta je promenjena.
Iako je Srbija zasad bezbedna, postavlja se pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi Evropska unija, ako se Rusija odluči da obustavi gas Severnim tokom, zabranila isporuku gasa drugim zemljama evropskom infrastrukturom.
Gas koji iz Rusije ide kroz Tursku prolazi i kroz Bugarsku, koja je zemlja članica EU i kojoj je Gazprom obustavio isporuku gasa zbog neplaćanja u rubljama. S obzirom na to da Srbija 89 odsto gasa dobija iz Rusije, takva odluka EU bi naše građane i privredu mogla da ostavi bez ovog energenta.
