Evropa ne može preživeti još jednu sabotažu

U ponedeljak, 26. septembra, svet je obišla vest o tome da su obe linije gasovoda Severni tok jedan i jedna od dve linije Severnog toka dva probušene. Ubrzo su se sve strane saglasile da je tako nešto moglo da se dogodi jedino kao proizvod koordinisane sabotaže, koju mogu da izvedu samo države sa obimnom pomorskom moći. Sabotaža je izvršena tačno izvan danskih i švedskih teritorijalnih voda (kako bi posledice tog čina bile umanjene). Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno ko bi mogao stajati iza tog čina, istraga je tek počela i nema naznaka da će brzo biti završena.

Kontekst u kome se sabotaža dogodila je veoma bitan. Naime, predsednik Rusije Vladimir Putin doneo je odluku da eskalira rat u Ukrajini u nedelji koja je prethodila sabotaži ruskih gasovoda u Baltičkom moru. Aneksija okupiranih teritorija zajedno sa objavom mobilizacije zatvaraju vrata za bilo kakve mirovne pregovore jer ukrajinsko rukovodstvo ne može pristati na aneksiju četiri sopstvene oblasti ukoliko nije suočeno sa perspektivom totalnog poraza (o čemu trenutno nema ni reči), dok predsednik Rusije sada ne može koristiti okupiranu teritoriju kao adut u hipotetičkim pregovorima jer ih je sam zvanično proglasio teritorijom Rusije. Dakle, Vladimir Putin je eskalirao Rusko-ukrajinski rat na nivo koji se može sažeti na izraz „ili mi ili oni“.

Nije kraj moguće eskalacije rata 

Međutim, ovo nije kraj moguće eskalacije rata. Naširoko se spekuliše o mogućoj upotrebi taktičkog nuklearnog naoružanja od strane Rusije, o čemu bivši predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev otvoreno i piše (to pominju i ruski federalni kanali, kao i istaknuti eksperti ruskih tink tenkova). Ipak, ispušta se iz vida da između trenutne etape eskalacije (aneksija i mobilizacija) i sledeće etape eskalacije (taktički nuklearni udar) nalazi mogućnost drugih vidova tajnih operacija koje bi mogle da nanesu nenadoknadivu štetu državama zapadne Evrope i tako ih stave pred izbor – ili da zaustave podršku Ukrajini ili da se suoče sa ozbiljnom političkom destabilizacijom.

Bloomberg

Jedna takva operacija bi mogla da bude sabotaža norveških podvodnih gasovoda koji spajaju resurse ove skandinavske zemlje sa državama zapadne Evrope. Sabotaža norveške transportne infrastrukture prirodnog gasa ove zime bi ostavila države centralne Evrope, poput Nemačke, bez dovoljno energenata da prođu kroz ovaj period. Pritom bi sabotaža norveške gasovodne mreže od strane Rusije bila manje agresivan korak od korišćenja taktičkog nuklearnog naoružanja. Naročito zato što bi Rusija odbijala odgovornost za taj čin, a sam akt sabotaže mogao bi biti izveden u međunarodnim vodama (kao ovaj na Severnom toku jedan i dva), što onemogućava pozivanje Norveške, ili neke druge članice NATO koja izlazi na Baltičko more, na član pet statuta NATO, po kome bi Severnoatlantska alijansa morala vojno da interveniše protiv Rusije.

Sada će imperativno biti da NATO signalizira Rusiji da će bilo kakav akt sabotaže na norveškoj gasovodnoj infrastrukturi značiti vojni odgovor protiv ruskih meta i, naravno, biće potrebno podići nivo bezbednosti pomenute infrastrukture na neophodan nivo. Ko bi mogao da pomisli da će postmodernistička norveška serija „Okupirani“, nastala na ideji proslavljenog savremenog pisca Jua Nesbea, postati veoma realna u kontekstu rusko-ukrajinskog rata?

Bivši predsednik SAD, koji se nalazi na korak od krivičnog postupka koji će ga lišiti mogućnosti da se ponovo kandiduje za najvišu funkciju u Sjedinjenim Državama, Donald Tramp predložio je sebe kao posrednika u pregovorima između SAD i Rusije dva dana nakon sabotaže Severnog toka jedan i dva, dok je protrampovski voditelj na američkom kablovskom kanalu „Foks njuz“ Taker Karlson sugerisao da je aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden odgovoran za sabotažu ruskih gasovoda.

"Ko bi bio lud da sabotira sopstveni gasovod"

Treba istaći da su zapadni zvaničnici istupali sa veoma opreznim izjavama povodom datih slučajeva sabotaže i da nisu direktno optužili Rusiju (čak je i britanski list „Times“ u hodu promenio naslov vesti na svom sajtu jer je prva verzija direktno optuživala Rusiju). Nameće se pitanje zašto je to tako, budući da deluje logično, bilo da SAD nisu iza sabotaže, bilo da jesu, optužiti Rusiju za taj događaj. Rusiju ne optužuju jer bi to bio neizbežan povod za reakciju NATO, dok zapadni lideri sve vreme izbegavaju da sami iniciraju eskalaciju rata, oni faktički inicijativu prepuštaju Vladimiru Putinu, te reaguju na njegove poteze.

S druge strane, direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin izjavio je da Rusija poseduje dokaze koji upućuju na „zapadni trag“ u pogledu sabotaže gasovoda. Zvanična Moskva je takođe sazvala vanrednu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom ovih događaja, gde će, sasvim sigurno, optužiti SAD. Rusija od optuživanja SAD za sabotažu može samo dobiti korist – time pobija sopstvenu moguću krivicu, dok istovremeno okreće ne samo pobornike evropske antisistemske desnice i levice protiv SAD već i umerene građane EU čiji je životni standard snižen usled izbijanja rusko-ukrajinskog rata.

Depositphotos

Mora se priznati da je Rusija dobila najpotentniji propagandni argument protiv SAD za čitav tok ovog rata, jer konstatacija „ko bi bio lud da sabotira sopstveni gasovod“ zvuči veoma ubedljivo, bez obzira na politička uverenja recipijenta date poruke. Pritom su zapadnim zvaničnicima vezane ruke, jer ako optuže Rusiju oni moraju da eskaliraju rat, a ako je ne optuže izgledaju kao da nešto kriju. Ovaj argument ima potencijal da u svesti evropskog recipijenta preokrene čitavu interpretaciju rata, jer ako SAD sabotiraju EU, onda su one odgovorne za pad životnog standarda članica Evropske unije, a ne Vladimir Putin. Ako razumemo da Vladimir Putin računa na neku vrstu političke revolucije (pad vlada, pobedu antisistemskih partija, masovne demonstracije) u državama EU ove zime, postaje jasno da je propagandni kapital koji proizilazi iz ove sabotaže važniji od gubitka finansijskog (koji se ionako ne ostvaruje jer je dotok gasa kroz Severni tok jedan u potpunosti prekinut 31. avgusta, a Severni tok dva nikada nije bio korišćen).

Iako su neki nemački mediji, poput „Tagesspiegela“, preneli navode neimenovanih nemačkih zvaničnika da je šteta na oštećenim gasovodima trajna i nepopravljiva, njima protivreče ruski izvori koje prenosi ruski list „Komersant“. Naime, ruski eksperti se slažu da je nemoguće da je voda potopila sabotirane gasovode jer iz njih trenutno ističe gas, te voda ne može ući u cevi zbog razlike u pritisku. Kada se pritisak u cevima izniveliše sa pritiskom okoline, voda može samo delimično ući u gasovod tamo gde se pojavila pukotina, ali ne može potopiti ceo gasovod jer će u njemu svejedno biti gas. Shodno tome, mogu biti potopljene samo male deonice gasovoda.

Sabotaža nije izbacila Severni tok zauvek 

Ruski eksperti takođe navode da ne može doći do korozije gasovoda jer postoji posebna zaštita od toga u vidu zaštitnih materijala nanetih na unutrašnjosti cevi. Oni zaključuju da je gasovod moguće popraviti uz saradnju ruske i nemačke strane. Jednostavnije rečeno, gasovod Severni tok, čiju je eksploataciju jednostrano obustavila Rusija pre mesec dana, nije zauvek izbačen iz stroja tom sabotažom.

Depositphotos

Naravno, ruska kompanija će moći da traži odštetu od firmi koje osiguravaju dati gasovod (u iznosu od 17 milijardi dolara, dok ruski eksperti ocenjuju mogući trošak popravke gasovoda na 600 do 700 miliona dolara), dok u isto vreme nemački energetski koncerni, koji su se spremali da na međunarodnom arbitražnom sudu tuže ruski „Gasprom“ zbog neisporučivanja gasa, sada gube osnov za tužbu jer je gasovod zaista u neispravnom stanju i putem njega se trenutno ne može isporučivati gas (prethodne tvrdnje ruskog energetskog giganta o „pokvarenim turbinama“ i „tehničkim kvarovima“ najverovatnije ne bi izdržale veštačenje u okviru nepristrasnog sudskog postupka). Povrh svega, ruski „Gasprom“ je zvanično upozorio ukrajinski „Naftogas“ da će prekinuti dostavu gasa u Evropu kroz teritoriju Ukrajine, ukoliko se i ta ukrajinska kompanija ne odrekne potraživanja usmerenih protiv „Gasproma“ na međunarodnom arbitražnom sudu u Stokholmu.

Dakle, Rusija otvoreno izjavljuje da će svojevoljno zaustaviti sav dotok gasa u zapadnu Evropu (prethodno je sama obustavila transport gasa kroz teritoriju Poljske i kroz Severni tok). Na kraju, treba podsetiti da ne postoje potvrđeni podaci da su obe linije Severnog toka dva sabotirane, što znači da postoje velike šanse da je Severni tok dva zapravo još uvek delimično operativan. Suštinski, čak i bez Severnog toka jedan i dva, Rusija može da prodaje gas Evropi, ukoliko to njeno rukovodstvo želi, kroz gasovode koji prolaze kroz Poljsku ili Ukrajinu (kao što je rađeno za vreme Hladnog rata). Ipak, budući da je rusko-ukrajinski rat sada eskaliran na nivo bez povratka, Vladimir Putin je već odigrao svoju kartu energetske ucene protiv EU. On sada čeka da vidi kakve će političke posledice njemu taj potez doneti, dok u međuvremenu lebdi senka još jedne „sabotaže od strane nepoznatog počinioca“ na norveškoj gasnoj infrastrukturi, koja može biti fatalna po Evropu.

 

Ovaj komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar