EU na raskršću: Podeljena ili promenjena Evropa

Evropska unija je definitivno na raskršću, kao uostalom i čitav svet, bez preterivanja. Iznuđeni postepeni prekid ekonomske međuzavisnosti EU i Rusije čini promenu ekonomske strategije Evrope, ali i restrukturiranje političkih odnosa unutar nje, neminovnim. Velika ideja ujedinjene Evrope uvek se u praksi kretala, poput klatna, od koncerta njenih država članica do koncepta maksimizacije interesa pojedinačnih nacionalnih država.

Glavno pitanje - šta predstavlja ideja ujedinjene Evrope

Pitanje na koje će predstojeći period odgovoriti uopšte nije suštinski povezano sa cenama u sektoru energetike, principima formiranja cena na tržištu energenata, debata o potrebi više ili manje intervencija od strane evropskih regulatornih tela, odgovor treba tražiti na pitanje šta predstavlja ideja ujedinjene Evrope? Da li je to klub država koje pokušavaju da optimizuju sopstveni interes objedinjavanjem u jedan blok ili i taj blok poseduje opšti dugoročni interes koji nadmašuje kratkotrajne interese pojedinačnih država članica, povezane sa njihovim izbornim ciklusima? To je i civilizacijsko, i političko, i ekonomsko, i bezbednosno pitanje.

Bloomberg

Primera radi, Orbanova Mađarska je već odgovorila na postavljeno pitanje potpisivanjem novog ugovora za nabavku gasa od ruske državne korporacije Gazprom. Orbanova Mađarska je ono što se u ekonomiji zove "free rider", slobodni jahač, država koja iskorišćava prednosti koje joj članstvo u EU donosi, ali koja teži da gde god je to moguće izbegne svaku odgovornost, svaki trošak po sebe. Velika Britanija se dugo vodila sličnom logikom pre nego što je organizovan Bregzit, a mnogi protivnici Bregzita su upravo isticali mogućnost produžavanja egoističnog ponašanja Velike Britanije unutar EU, što joj je donosilo više koristi nego štete. U tom smislu, Bregzit je svakako pozitivan čin, jer u objedinjenom bloku "slobodni jahači" samo slabe koheziju i opstruišu procese odlučivanja.

Međutim, EU se suočavala i sa krizom solidarnosti, prečesto su glavni nosioci odgovornosti, pokretači čitavog bloka - Nemačka i Francuska, postavljali sebe iznad ne samo drugih članica, naročito južnih i istočnih, nego i iznad bloka kao takvog. Javnost dobro pamti kakvoj je birokratskoj torturi bila podvrgnuta Grčka, zbog svoje neodgovorne fiskalne politike (uzgred budi rečeno, Italija nikada nije bila daleko od nje, pa nije podjednako loše tretirana), dok sada Nemačka poziva na solidarnost i preraspodelu gasnih rezervi, kako bi ona sama što bezbolnije prebrodila sledeću zimu. Premijer Španije Pedro Sančez nedavno je u razgovoru sa kancelarom Nemačke, Olafom Šolcem, obećao pomoć svom severnom savezniku u gasnom ratu koji Rusija vodi protiv centralne Evrope. Španija ima velike kapacitete za prijem tečnog gasa, ali treba izgraditi dodatnu infrastrukturu da bi isti mogao da se transferira Francuskoj i Nemačkoj. Bez obzira na to, ovo je veoma važna poruka jedne južne evropske države Nemačkoj, koja nije slala takve poruke Jugu u ranijim krizama koje su nju samu manje pogađale. 

Nemačka u procepu između "slobodnih jahača" i agresivne Nove Evrope

Svaka kriza donosi ne samo velike rizike, već i nove mogućnosti i neminovne promene. U tom pogledu, centar iniciranja odluka kako u procesu uvođenja sankcija protiv Rusije zbog započinjanja rata protiv Ukrajine, tako i u procesu istupanja iz zamke energetske zavisnosti od ekspanzivno nastrojenog Kremlja, jesu države tzv. Nove Evrope, to jest postkomunističke zemlje koje su se docnije pridružile EU. Ovom novom jezgru Evropske unije, koje čine Estonija, Letonija, Litvanija, Češka i Slovačka, pridružile su se i nordijske zemlje, među kojima svakako prednjači buduća nova članica NATO - Finska. Na taj način se Nemačka našla u procepu između "slobodnih jahača", kojih je trenutno mali broj, ali koji svejedno raspolažu pravom veta pri donošenju ključnih odluka potrebnih za funkcionisanje, pa i za opstanak samog bloka, i agresivnije nastrojene Nove Evrope, koja želi što brži prekid ekonomskih odnosa sa putinskom Rusijom.

Bloomberg Mercury

Za Nemačku je to bolan ali neizbežan proces, koji će svakako indukovati preusmeravanje njenog proizvodnog sektora, što u kratkoročnom periodu znači i kontrakciju ekonomije. Otuda i, za nemačke prilike, revolucionarna foto-sesija kancelara Šolca sa vojnom tehnikom Bundesvera, otuda i veoma odlučan govor, još samo da bude potkrepljen delovanjem, u kome je postulirao dve veoma bitne stvari - prva, EU se mora širiti na istok, uključujući i Balkan; druga, princip jednoglasnosti pri donošenju ključnih rešenja treba da bude zamenjen voljom kvalifikovane većine članica.

U međuvremenu je najavljen i sastanak za regulisanje krizne situacije na tržištu električne energije za 9. septembar. U danima koji su prethodili odluci da se sazove vanredni sastanak na najvišem nivou EU, projekcije cene struje na tržištu električne energije za iduću godinu obarale su dosadašnje rekorde. Čim je sastanak najavljen pomenute kratkoročne cene na tržištu su se doslovce prepolovile, i to u toku jednog dana. Jasno je da geopolitički pritisci i rizici, kao i strahovi koji iz njih proizilaze, stvaraju idealne okolnosti za cenovne špekulacije na tržištu električne energije. Ipak, ne treba to razumeti kao da nikakvih problema nema i da je u pitanju samo pohlepa trejdera kratkoročnim aktivima na berzi. Postoje realni strukturalni problemi koji proizilaze iz smanjenog dostupa energentima kojima se evropski blok mora pozabaviti.

Rešenje za rast cena struje - intervencije ili bolji tržišni uslovi

Jedan korpus pitanja tiče se privremenog zamrzavanja zelene politike i okretanja nuklearnoj energiji, pa i onoj koja se bazira na uglju. Ideali zelene agende 21. veka ne korespondiraju sa Evropom u kojoj bukti ozbiljan rat tipa 20. veka. U ovaj korpus takođe spada i pitanje preraspodele rezervi energenata, očigledno da su neke države više, a neke manje pripremljene za sledeću zimu, mada je već do 1. septembra EU dostigla 80 odsto gasnih rezervi i to ispred planiranog roka. Nemačka ima veliki politički problem da se odrekne strategije isključivanja atomskih centrala koju je uvela još Angela Merkel, dok će po pitanju preraspodele glavna prepreka biti Orbanova Mađarska.

Bloomberg

Drugi korpus pitanja bavi se problemima standarda građana, koji je pod udarom rasta cena energenata, pa i struje. Iako industrija ima prioritet, evropski blok će morati da iznađe rešenje koje će predstojeću zimu učiniti što bezbolnijim za svoje građane. To već nije pitanje floskula, već konkretnih instrumenata koji moraju biti primenjeni kako bi se sprečilo divljanje cena struje, ali ujedno i smanjila potrošnja iste, za šta građani moraju biti stimulisani. Jedan konkretan predlog Stare Evrope jeste odvezivanje cene struje od cena prirodnog gasa, što može doneti benefite građanima najrazvijenijih evropskih zemalja koji struju dobijaju i iz obnovljivih izvora (uključujući i atomske centrale). To, međutim, ne rešava probleme manje razvijenih delova EU. Južne države traže drastičnije mere - stvaranje dva odvojena tržišta energenata, jednog za gas, drugog za struju, ali su se zasad ograničile na primenu subvencija.

Ovi predlozi se kose sa logikom slobodnog tržišta, faktički, države Stare Evrope, predvođene Nemačkom, pribegle su državnoj, ili u ovom slučaju blokovskoj, intervenciji, što signalizira ozbiljnu promenu ekonomsko-političke paradigme u EU. Rat koji se vodi u Ukrajini prati metode 20. veka, ali i evropski ekonomski odgovor na njega će izgleda poći istim putem - unazad, dalje od globalne ekonomije i principa slobodnog tržišta. Neki ekonomski stručnjaci, pak, tvrde da ograničavanje cena i subvencionisanje daje kratkoročni efekat, a da EU treba primarno da se fokusira na ponudu i potražnju, na izgradnju funkcionalnijeg blokovskog tržišta energenata. Budući da su političari pre svega odgovorni pred svojim biračkim telom, nije čudno da su na prvi mah posegli za intervencijom na tržištu - efekti takvih mera su brži i vidljiviji. Možda je rešenje upravo primena mera intervencije, ali privremeno, dok se ujedno izgrađuje neophodna energetska infrastruktura koja treba da služi celoj EU, a zatim da se ponovo uvede liberalizacija tržišta.

Ovaj komentar nužno ne odražava mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.