Sabotaža Severnog toka ili ne, cena gasa skače

Taman kada se učinilo da se cena evropskog prirodnog gasa hladi, spustivši se sa rekordnog nivoa od 310 evra po megavat-satu krajem avgusta na oko 180 evra po megavat-satu prošle nedelje, nova energetska varnica na relaciji Rusija - Zapadna Evropa ponovo je podgrejala ovo tržište.

Cena evropskog prirodnog gasa, nakon sumnjivog curenja gasa na ukupno tri tačke Severnog toka jedan i Severnog toka dva, danas je skočila na oko 210 evra po megavat-satu. 

Kako je sve počelo?

U ponedeljak uveče saopšteno je da je primećeno opadanje pritiska na Severnom toku dva, kao i da je u danskim vodama otkriveno curenje gasa. Mesto incidenta utvrđeno je u danskoj ekonomskoj zoni jugoistočno od ostrva Bornholm.

"Nagli gubitak pritiska zabeležen je tokom noći", rekao je operater gasovoda u saopštenju objavljenom u ponedeljak. "Pomorske vlasti Nemačke, Danske, Švedske, Finske i Rusije odmah su obaveštene", rekao je operater. "Istraga je u toku."

Danska pomorska uprava upozorila je da bi curenje gasa moglo biti opasno i savetovala pomorcima da ne plove unutar područja od pet nautičkih milja od mesta curenja.

Nakon toga, javnost je obaveštena da je curenje gasa otkriveno na ukupno tri mesta – dva na Severnom toku jedan i jednom na Severnom toku dva.

(Ne)sabotaža?

Danska je prva ukazala na mogućnost sabotaže. "Teško je zamisliti da su to slučajnosti", rekla je u utorak novinarima Mette Frederiksen, danska premijerka. "Ne možemo isključiti sabotažu."

A onda su slične sumnje stigle i iz Nemačke. "Dokazi ukazuju na čin nasilja, a ne na tehnički problem", rekao je nemački bezbednosni zvaničnik za Bloomberg koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.

Na čin sabotaže ukazala je i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen. "Razgovarala sam o činu sabotaže Severnog toka sa danskom premijerkom. Najvažnije je istražiti incidente i baciti puno svetlo na događaje i njihove uzroke. Svako namerno narušavanje aktivne energetske infrastrukture Evrope je neprihvatljivo i rezultiraće najsnažnijim mogućim odgovorom", napisala je Von der Leyen na Twitteru.

Onda se u ovaj slučaj uključila i Amerika. "Curenja u gasovodu Severni tok su pod istragom i prvi izveštaji pokazuju da bi mogla biti rezultat sabotaže", rekao je američki državni sekretar Antony Blinken.

"Postoje prvi izveštaji koji pokazuju da bi to moglo biti rezultat napada ili neke vrste sabotaže, ali ovo su prvi izveštaji i mi to još nismo potvrdili", rekao je Blinken na konferenciji za novinare zajedno sa indijskim ministrom spoljnih poslova Subrahmanyamom Jaishankarom u Vašingtonu.

I visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell ukazao je da su ozbiljna oštećenja dva gasovoda iz Rusije bila namerna i dodao da će Evropska unija preduzeti više koraka da ojača svoju energetsku bezbednost.

Iz Rusije su upozorili da se takva nagađanja ne plasiraju u javnost pre istrage. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je pre rezultata istrage preuranjeno spekulisati da li je šteta povezana sa sabotažom.

Nemačko ministarstvo privrede saopštilo je da istražuje tri istovremena curenja gasa u Baltičkom moru iz oštećenih gasovoda Severni tok.

Međutim, danski ministar odbrane Morten Bodskov izjavio je da će možda proći i dve nedelje pre nego što istraga o curenjima na gasovodu Severni tok počne.

"Može proći nedelju ili 14 dana pre nego što pritisak u gasovodima padne dovoljno da bude toliko mirno kako bi se bilo šta videlo", rekao je ministar lokalnim medijima.

LNG će spasti Evropu ove zime?

Situacija oko curenja gasa pojačala je zabrinutost u Evropi koja se bori da popuni gasna skladišta za predstojeću zimu, a koja su sada na 88 odsto popunjenosti, prema podacima AGSI.

Ruski Gazprom upozorio je u utorak da su tokovi kroz Ukrajinu ugroženi zbog pravnog spora, a ako se oni zaustave, Zapadna Evropa bi totalno ostala bez ruskog gasa. U tom slučaju ruski gas bi išao samo Turskim tokom, koji šalje gas u Tursku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu.

Međutim, Bloomberg je u utorak izvestio da pomahnitala kupovina tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropi znači da će kontinent verovatno imati dovoljno goriva za proizvodnju električne energije ove zime da nadoknadi snabdevanje iz Rusije.

Region bi mogao da uveze skoro 40 odsto više LNG-a tokom predstojeće zime nego prethodne godine, dok bi sledećeg leta mogao da poveća kupovinu za oko 14 odsto kako bi obnovio izgubljene zalihe, navode analitičari BloombergNEF-a (posebno odeljenje koje se bavi analizama energetskog sektora) u izveštaju objavljenom u utorak. Zajedno sa smanjenjem potražnje zbog viših cena energije, te isporuke su dovoljne da pokriju potpuni prekid tokova ruskih gasovoda od prvog oktobra, navodi se u saopštenju.

Da bi nabavili dodatno gorivo, evropski kupci će morati da kupe 90 odsto više LNG-a na spot tržištu nego što su obezbedili po dugoročnim ugovorima, dodatno pojačavajući konkurenciju sa Azijom.

To će uticati na dalji rast svetske cene gasa koje su skočile otkako Evropa pokušava da smanji svoje oslanjanje na ruski gas.