Tražnja za kreditima u Srbiji raste a uslovi su sve stroži

Tražnja za kreditima je u Srbiji rasla i u drugom kvartalu, a uslovi kreditiranja su dodatno pooštreni, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije.

Anketa koja je sprovedena u drugoj polovini jula pokazala je da se pooštravanje standarda odnosilo na devizne kredite i najvećim delom je bilo je posledica viših cena zaduživanja, piše u izveštaju, dok se dalje zaoštravanje uslova kreditiranja očekuje i u trećem kvartalu.

"Ocena banaka je da su privrednici, ukupno posmatrano, blago povećali tražnju za kreditima tokom drugog kvartala 2023, i to za kratkoročnim kreditima, najviše pod uticajem potrebe za finansiranjem obrtnih sredstava", piše u izveštaju.

Kako pokazuju podaci iz prvog kvartala, bankama je podizanje kamatnih stopa najvećih svetsih banaka išlo naruku, pa je prinos na kapital (takozvani ROE pokazatelj) sa već visokih 13,9 sa kraja 2022. godine u prvom kvartalu porastao na 19,7.

Pored kamata na kredite, rasle su i stope na depozite, ali je prosečna stopa na dinarske depozite u junu (poslednji dostupni podaci pokazuju prosečnu stopu od 5,01 odsto) bila niža od aprilskog nivoa. Kamate na devizne depozite rasle su bez prekida, ali su u proseku još uvek niže od tri odsto.

Italijanski scenario

Kako je Italija zbog razlike u kamatama na depozite i kredite rešila da uvede dodatni porez na iznenadnu dobit, postavilo se pitanje da li bi sličan scenario mogao da se dogodi i u Srbiji. Kako navode ekonomisti, šanse da se to dogodi gotovo da ne postoje, a i da se porez uvede, to bi donelo više štete nego koristi.

"U pitanju je čisto tržišno ponašanje, naši građani nisu prinuđeni da drže depozite po bankama, pa da se radi o svojevrsnom uslovljavanju, postoje i drugi načini plasmana novca, samo što je kod nas navika da je jedina opcija štednja kod banaka. Tržišni scenario bi bio da dođe do određenog odliva depozita iz bankarskog sektora zbog i dalje niskih kamata i da to prinudi banke da podignu kamatne stope na štednju (pasivne kamatne stope). Sve ostalo je, po mom mišljenju, zadiranje u tržišnu utakmicu i nisam pristalica ideje da se primeni taj potez iz Italije", rekao je za Bloomberg Adriju Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.

Bloomberg

 

Velika razlika između kreditnih i depozitnih kamatnih stopa je pokazatelj koji laici prvo vide, ali je upravo zbog toga nepouzdanija, smatra Srđan Marinković, profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu. "Međutim, ja mislim da to nije pravi pristup. Treba gledati ostvarenu dobit i oporezivati je isto kao i kod drugih privrednih subjekata", rekao je Marinković za Bloomberg Adriju.

On je dodao da je skeptičan po pitanju ishoda samog oporezivanja, i da bi prikupljena sredstva verovatno bila utrošena na neodgovarajući načina. "Nemojte se igrati Robin Huda, jer bi u ovom slučaju to bio Superhik", slikovit je bio Marinković.

Monetarno stezanje i konsolidacija

Kako navode iz NBS, uslovi za davanje kredita privredi su najviše pooštreni za velika preduzeća, a banke očekuju da će se u trećem kvartalu nastaviti pooštravanje uslova za izdavanje deviznih kredita i ublažavanje uslova za dinarsko zaduživanje.

Pored monetarnog stezanja svetskih centralnih banaka i NBS, pooštravanju uslova kreditiranja u drugom kvartalu je doprineo i nastavak konsolidacije bankarskog sektora i manja konkurencija.

"Isti faktori doprinosiće pooštravanju kreditnih standarda privredi i tokom trećeg kvartala.

Što se stanovništva tiče, kreditni uslovi su pooštreni, a za treći kvartal se takođe očekuje pooštravanje, ali manjeg intenziteta. Tražnja stanovništva za kreditima je rasla u slučaju potrošačkih kredita, ali su se manje tražili stambeni krediti.

"Banke smatraju da će situacija na tržištu rada (zarade i zaposlenost) i nepokretnosti nastaviti da deluju u smeru smanjenja tražnje stanovništva za kreditima koje je očekivano u trećem kvartalu", zaključuje izveštaj.