Dok vlade prete porezima, bankama će se neto kamatni prihodi smanjivati

U proteklih godinu dana evropske banke su mogle da uživaju u visokim neto kamatnim prihodima i, kako se vidi i na najnovijem primeru Italije, to neke vlade stavlja na iskušenje da dodatno oporezuju te prihode.

Ipak, čini se da je period snažnog rasta neto kamatnih prihoda već doživeo vrhunac.

Prema analitičarima, samo dve od 20 najvećih evropskih banaka mogle bi da vide nastavak rasta neto kamatnih prihoda u trećem tromesečju na godišnjem nivou.

Među njima bi čak četvrtina u četvrtom tromesečju mogla da zabeleži pad prihoda na godišnjem nivou od razlike koju čine kamate na kredite i one isplaćene na depozite.

Analitičari koje je anketirao Bloomberg najveći godišnji pad, i to od 19,5 odsto, očekuju kod austrijske Raiffeisen banke.

Banke se nalaze pod sve snažnijim pritiskom da povećaju i kamatne stope na depozite, i to u trenutku kada mnogi pretpostavljaju da bi i ciklus dizanja kamatnih stopa Evropske centralne banke mogao uskoro da dođe kraju.

Usporava rast neto kamatnih prihoda

Slučaj Italije dolazi nakon što je dodatni porez ranije nametnula španska vlada, čiji bi potez u slučaju nekih banaka mogao da utiče na pad dobiti pre oporezivanja u ovoj i idućoj godini i do 10 odsto.

Britanski finansijski regulator FCA prošlog meseca je pozvao banke da pojačaju trud u prebacivanju porasta kamatnih stopa i na štediše i zapretio snažnom akcijom ako se to ne dogodi.

Naravno, takvi potezi vlasti teško da će se svideti investitorima u deonice banaka.

"Najava iz Rima još je jedan arbitrarni potez vlade u trenutku kada banke konačno osnažuju kapital nakon mnogo godina veštačkog potiskivanja kamatnih marži", smatra osnivač kompanije za investicione usluge Copper Street Capital i bivši glavni operativni direktor banke Barclays Jerry del Missier.

Prema njegovim rečima, porez šteti održivosti poslovanja banaka zbog kratkoročnih političkih dobitaka.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar