Đukić: Srbija bez ekstraporeza za banke, nemoguć i 'NIS scenario'

Italija je poslednja u nizu zemalja koja je rešila da oporezuje ekstraprofit koji su banke ostvarile na ime rasta kamatnih stopa. Najavljeni porez, u pogledu kog su italijanske vlasti kasnije reterirale i koji još uvek nije zvanično usvojen, nije prvi koji je najavljen ili uveden u Evropskoj uniji, jer su donekle slične korake preduzele Španija, Mađarska i Češka. 

O tome koja je svrha ovih mera, koje su pristupe izabrale različite zemlje i razlozima zbog kojih nije verovatno da će ovakve mere biti sprovedene u Srbiji razgovarali smo sa ekonomistom i profesorom bankarstva Đorđem Đukićem. 

- Šta je zapravo uvođenjem ekstraporeza Italija uradila? 

Kada govorimo o ovome, moramo krenuti od regulative Evropske unije, koja je prošle godine usvojila takav propis sa ciljem da taj porez bude nametnut energetskim kompanijama. Međutim, pojedine zemlje su rešile da tu vrstu jednokratnog poreza primene i na bankarski sektor. Tu mislim na Mađarsku, Češku, Litvaniju, Španiju i Letoniju koja je razmatrala tu opciju. 

Kod svih ovih zemalja ima sličnosti, ali i razlika. Zajednički za sve je daleko sporiji tempo rasta pasivnih kamatnih stopa, naročito na štednju građana, u odnosu na brzinu rasta aktivnih kamatnih stopa na tržištima kredita. Situacija nije bila bolja ni pre pandemije jer su štediše i pre krize bile oporezovane zbog ekstremno niskih kamatnih stopa, a pasivne aktivne stope su i pre i posle pandemije rasle daleko sporije od aktivnih kamata. 

Italijanske vlasti su rešile da oporezuju upravo profite koji su nastali zbog razlike u tempu podizanja jednih i drugih kamatnih stopa, i da tako pomognu građanima da se izbore sa rastućim troškovima života. 

- Koji su to različiti modaliteti? 

Italija kao osnov za merenje ove razlike primenjuje neto kamatnu maržu. Španija je kao kriterijum uzela neto prihode po osnovu kamata i naknada. Ako ovaj pokazatelj pređe određeni iznos, na vrednost iznad praga se računa dodatni porez od 4,8 odsto. Za 2019. taj prag je bio 800 miliona evra. 

Mađarska od pokazatelja gleda profit pre oporezivanja, nakon smanjenja osnovice sa 100 odsto na 50 odsto (iz prethodne godine), i uvedena je stopa od osam odsto koja je kasnije podignuta na 13 procenata.

Češka takođe nije želela da ulazi u relativne pokazatelje. Oni su operativno odredili da ako profit kompanije (van energetskog sektora) prelazi 120 procenata prosečnog profita iz prethodne četiri godine (od 2018. do 2021), taj iznos podleže dodatnom oporezivanju po stopi od 60 odsto. Odnosi se na banke koje su ostvarile neto kamatni prihod za 2021. minimum od šest milijardi čeških kruna (nešto ispod 250 miliona evra), a u tekućoj godini od minimum 50 miliona čeških kruna. 

Depositphotos

 

Veliko je šarenilo među zemljama i ne treba praviti generalizacije, ali je bitno naglasiti da Mađarska, na primer, već ima na snazi ove mere, a da poslovne banke u zemlji i dalje ne trpe previše, jer će prinos na kapital (takozvani ROE pokazatelj) na srednji rok iznositi između 10 i 12 odsto. 

- Srbija je uspela da za sebe osigura deo profita Naftne industrije Srbije i bez zvaničnog oporezivanja. Ima li modaliteta da se to desi i sa bankama? 

Ne, bankarska industrija funkcioniše na potpuno drugim principima. Imamo dominaciju stranih banaka u potpunosti, tako da je takva vrsta gesta prosto nezamisliva jer bi to dovelo do skepse ulagača u državne hartije od vrednosti Srbije, a država će morati da se zadužuje kako bi servisirala svoje obaveze. 

Drugi razlog je i stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), i bez konsultacija sa predstavnicima ove organizacije ne bi mogla da se donese ovako bitna odluka, naročito ne o bankarskom sektoru. Zaduživanje bi u tom slučaju postalo znatno nepovoljnije, a emitovane obveznice bi morao da prati i ponuđeni mnogo veći prinos zbog znatno veće rizične premije.

Sa treće strane, Srbija još uvek nema investicioni rejting i trebaće nam pristup međunarodnim tržištima kapitala. Dugogodišnje oslanjanje na strane investitore dovelo je do toga da Srbija nema preterano velik manevarski prostor. 

Jednako bitno je napomenuti da Srbija, pored toga što nema pregovaračku moć, nema ni alternativno rešenje. Nemamo razvijeno tržište kapitala, berza je odavno uspavana i potpuno disfunkcionalna. 

Nedostatak alternative znači i da bi banke lako i brzo mogle da prenesu troškove na korisnike njihovih usluga jer je finansijski sistem Srbije izuzetno bankocentričan. 

- Spomenuli ste prinos na kapital (ROE). On je u bankarskom sektoru u Srbiji 2022. iznosio 13,9 odsto. Može li se on koristiti kao argument kada bismo zagovarali uvođenje ovog poreza? 

Taj procenat jeste visok, ako posmatramo s jedne strane. S druge strane, ako posmatramo prosek i seriju podataka unazad, možemo da konstatujemo da je to povratak na nivo prinosa na kapital iz 2020. godine. Drastičan pad bio je samo 2021. godine, prema tome ostaje činjenica da ovo iskakanje u prethodnoj godini (koja, kad se meri apsolutnim ciframa zaista jeste drastično - sa 53,9 u 2021. na 99,6 milijardi RSD u 2022) nije dovoljno za argumentaciju da bi trebalo dodatno oporezovati banke.

I ako posmatramo zemlje u okruženju sa kojima se mi možemo porediti, vidimo da iznosi nisu isti, a po njima možemo slutiti o namerama monetarnih i državnih vlasti. 

U Mađarskoj je prinos na kapital u 2022. bio 11,3 odsto, a oni su reagovali rezolutno. Rumunija je imala ROE 16,6, a Bugarska 12,3 odsto, dok je Bosna i Hercegovina zabeležila prinos na kapital od 12 procenata, a novi porez nije uveden. 

U slučaju Srbije ovaj pokazatelj može da pomogne indirektno u sagledavanju uzroka, a ne simptoma, ovakvih dešavanja. 

- Na šta tačno mislite? 

Daleko još pre pandemije koronavirusa, Srbija je bila Eldorado za strane banke, ako uporedimo prinos na kapital u zemlji matici i u našoj državi. Ekstraprofiti su bili ekstremno visoki u odnosu na prosek ovog pokazatelja u domicilnoj zemlji matične banke.

I tada institucije nisu reagovale, ni Komisija za zaštitu konkurencije, ni Narodna banka Srbije. Zbog njihovog ćutanja mi ne možemo kriviti tržišne igrače za pokušaje da ostvare maksimalne profite u okviru onoga što im zakon dopušta.

Centralna banka ne sme samo da apeluje na banke, već treba da se kreira dobra regulativa koja bi se dosledno sprovodila u pravcu zaštite konkurencije. Početak rešavanja problema je da se ove dve institucije probude i prate da li postoji eventualna kartelizacija bankarskog sektora u Srbiji. Na to sam na osnovu analiza bankarskog tržišta Srbije, Hrvatske, Bugarske i Rumunije upozoravao i pre izbijanja globalne finansijske krize 2008, što je ignorisano. 

- Ukratko rečeno, ne očekujete uvođenje poreza? 

Mi nismo članica Evropske unije, i formalno svaka vlada, pa i ova koalicija, ima pravo da odluči da li će uvoditi porez. Međutim, s obzirom na sve ovo što sam vam prethodno rekao, to bi imalo dalekosežne negativne posledice. 

Imamo li mi alternativu? Nemamo. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar