Italijanska vlada je, izjavom da će postojati ograničenje oporezivanja kako bi se ograničio uticaj na banke i smirilo tržište koje je pre dva dana, kada je ta mera objavljena, zbrisalo 10 milijardi dolara sa tržišne vrednosti italijanskih banaka, donekle povukla ručnu kočnicu na plan da oporezuje takozvani ekstraprofit banaka.
Porez neće preći 0,1 odsto aktive i banke koje su već podigle kamate na štednju neće osetiti značajan uticaj poreza, saopštilo je ministarstvo finansija.
Italijanske banke su u sredu ujutru nadoknadile deo gubitaka od prethodnog dana, pa su akcije UniCredita porasle 4,4 odsto, a Intese Sanpaolo 3,2 odsto. Indeks akcija italijanskih banaka porastao je 3,6 odsto, ali je na nedeljnom nivou i dalje u padu za tri odsto.
Opširnije
Novi porez u Italiji do 0,1 odsto bankarske aktive
Intesa Sanpaolo i UniCredit bi mogle da plate od nekoliko stotina miliona do dve milijarde evra novog poreza.
09.08.2023
Tržište zgroženo potezom Italije, zanemeli u Intesi i Unicreditu
Indeks deonica banaka evrozone pao je 3,4 odsto, najviše od marta.
08.08.2023
Italija iznenadila tržišta novim porezom na ekstradobit banaka
Profiti su visoko skočili zahvaljujući rastu kamata, a prikupljeni novac će se upotrebiti za pomoć onima koji prvi put kupuju nekretnine.
08.08.2023
Drugim rečima, od deset milijardi dolara prvobitno izgubljene tržišne kapitalizacije, italijanske banke su povratile oko 4,2 milijarde dolara.
Ministar finansija Giancarlo Giorgetti i njegov tim stručnjaka proveli su ceo utorak radeći na detaljima mere u pokušaju da ublaže ono što je rekao zamenik premijera Matteo Salvini, rekao je izvor upoznat sa tim.
Salvini je, na osnovu svog populističkog pristupa politici, napao banke da profitiraju na račun podizanja kamata Evropske centralne banke. Kada je o tome govorio na konferenciji za novinare, ministar finansija nije bio prisutan.
Premijerka Giorgia Meloni do sada nije komentarisala meru koju je najavio Salvini, iako je njena stranka branila porez na banke.
U Ministarstvu finansija su objasnili da će porez biti naplaćen na razliku neto prihoda od kamata između prošle i pretprošle godine u slučaju rasta većeg od pet odsto ili između ove i 2021. godine u slučaju rasta većeg od 10 odsto.
U prvobitnom nacrtu predloga cifre su bile tri, odnosno šest odsto.
Kasnije je ministarstvo dodalo informaciju o granici od 0,1 odsto. Ako se primeni na globalnu imovinu banaka poput UniCredita ili Intesa Sanpaolo, porez bi doneo oko milijardu evra, a ako se primeni samo na imovinu u Italiji, onda bi iznosio nekoliko stotina miliona evra.
Vladin predlog mora da prođe i skupštinsku proceduru, a banke mogu da se opredele i za sudsko poravnanje.
"Ograničenje značajno umanjuje efekat poreza, koji je u proseku smanjen za 50 odsto u poređenju sa scenariom bez ograničenja", rekao je analitičar investicione banke Jefferies Marco Nicolai.
Karim Cellier iz investicione kompanije LMR Partners ističe da je još uvek potrebno saznati da li je cilj ukupna aktiva, imovina u Italiji ili aktiva ponderisana rizikom, odnosno potrebno je više jasnoće kako bi se stekao uvid u efekat na banke sa jakim prisustvom van Italije, kao što je UniCredit.
Smanjena verzija poreza, ističu analitičari, verovatno neće dovesti do promena u planiranoj politici banaka kada je reč o prinosu na kapital.