.webp){kind=icon}
Akcije Naftne industrije Srbije (NIS) proteklu nedelju su počele snažno, ali je do kraja sedmice tražnja za ovim, isprva poželjnim, hartijama od vrednosti splasla.
Razlog za to bila je objava kompanije da će državi donirati 60 miliona evra, što je probudilo sumnju da bi to moglo da bude dovoljno da država (koja je manjinski akcionar NIS-a) ne pritiska kompaniju da isplati veću dividendu nakon rekordno dobre godine.
Bloomberg Chartmaker
Opširnije
Hoće li se država izboriti za veću dividendu NIS-a?
Manjinski akcionari Naftne industrije Srbije (NIS) polažu slične nade pred raspodelu rekordne dobiti ove kompanije.
12.05.2023
NIS će teško ponoviti rekordnu godinu, kažu analitičari BBA
U pogledu 2023. godine, naši analitičari i dalje očekuju da NIS ostvari dobre rezultate, i dodaju da će druga polovina godine doneti još investicija.
05.05.2023
Dobit NIS-a bez ruske nafte manja za četvrtinu
Pokazatelj EBITDA je bio za 22 odsto niži u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine.
27.04.2023
"Odbor direktora NIS a.d. Novi Sad odobrio je na sednici održanoj 5. maja 2023. godine 60 miliona evra za podršku projektima Vlade Republike Srbije iz oblasti obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite", piše u kratkom saopštenju NIS-a objavljenom u sredu.
Godina rekordna, a dividenda po starom
NIS je u nedelji stizao i do nivoa od 855 dinara, ali je od četvrtka utihnulo trgovanje nakon što je kompanija odlučila da najvećem manjinskom akcionaru na ime donacije uplati 60 miliona evra, navode iz brokersko-dilerskog društva Momentum Securities.
"Ovakva odluka gotovo u potpunosti je suzbila očekivanja investitora u pogledu isplate veće dividende od tradicionalnih 25 odsto dobiti", dodaju brokeri.
Kako u odvojenoj belešci navodi glavni broker kuće Nenad Gujaničić, većinski vlasnik Gazprom ima jake veze sa vlastima u Srbiji, koje se ogledaju u niskoj rudnoj renti, ali i strateškim poslovnim odlukama poput privatizacije Petrohemije ili snabdevanja gasom.
"Takođe, naša država se nije opredelila, poput pojedinih evropskih vlada, da dodatno oporezuje vanredni profit nastao usled visokih cena sirove nafte. Istina, na snazi je ograničenje cene goriva koje je, prema rečima same kompanije, prošle godine umanjilo profit za nešto manje od deset milijardi dinara", dodao je Gujaničić.
On dodaje da slične kompanije u okruženju, ali i države iz okruženja, imaju drugačiji pristup preraspodeli profita iz 2022. godine, koja je za većinu naftnih kompanija bila među najuspešnijim.
NIS-ovi pandani iz regiona takođe imaju dosta veći racio plaćanja dividende (udeo dividende u ostvarenoj dobiti), kaže Gujaničić.
"Tako će INA, koja se nalazi u rukama hrvatske države i mađarskog MOL-a, ove godine podeliti akcionarima 200 miliona evra, što čini oko 82 odsto ostvarene dobiti, dok austrijski OMV i mađarski MOL uz očekivane specijalne dividende dele oko polovinu ostvarenog profita", zaključuje.
Podsećanja radi, neto dobit energetske kompanije, koja je 2008. godine Gazpromu prodata za 400 miliona evra, uz obavezu da uloži još 550 miliona do 2012. godine, u 2022. iznosila je 92,4 milijarde dinara (787,5 miliona evra). Ovo je bio najbolji učinak kompanije u jednoj fiskalnoj godini od njenog osnivanja.
Zahvaljujući nižim cenama nafte na svetskom nivou, ali i nemogućnosti da prerađuje jeftiniju rusku naftu, neto dobit NIS-a je u prvom kvartalu ove godine bila za 25 odsto niža u odnosu na prvo tromesečje rekordne 2022.
