Priča o Nvidiji - od računarskih igara do AI revolucije

Uprkos geopolitičkim napetostima, trgovinskim i nekim drugim ratovima, kao i rekordnim nivoima javnog duga, Wall Street nastavlja da beleži rekorde. Možda zvuči kao paradoks, ali investitori postupaju racionalno, jer pokazatelji još uvek ne upućuju na veće poremećaje u ekonomiji. Profiti korporacija i dalje rastu, američka ekonomija je iznenađujuće otporna, dok se očekuje da će Fed smanjivati referentne kamatne stope. Ulaganja u veštačku inteligenciju pokazuju da postoje razlozi za optimizam.

Najveći berzanski dobitnik velikog talasa AI ulaganja je Nvidia, najvrednija kompanija u tržišnoj istoriji, koja vredi oko četiri biliona dolara - više od ukupnog godišnjeg BDP-a svih pojedinačnih država, osim pet (Amerika, Kina, Nemačka, Indija i Japan). Manje od tri decenije od kada je osnovana, Nvidia je prešla put od skromnih početaka do lidera AI evolucije. 

Sve je počelo kompjuterskim igrama, a Nvidia je postala popularna nakon velikog postpandemijskog uzleta u AI ulaganja. Cene njihovih akcija guraju ostali IT giganti, kao što su Microsoft, Alphabet Inc. (Google), Apple, Amazon i Meta (Facebook), i to zahvaljujući visokim očekivanjima od veštačke inteligencije. 

Oni koji su pratili početak razvoja kriptovaluta na Nvidiju su obratili pažnju zbog velikog rasta vrednosti deonica početkom 2024. godine. Pre kriptovaluta i AI-ja, kompanija je bila poznata na tržištu računarskih igara, što navodi na zaključak da bi današnja AI revolucija bila mnogo teža da nije bilo velikog širenja igara devedesetih godina prošlog veka.

Sve je počelo kompjuterskim igrama 

Počeci Nvidije bili su relativno skromni. U restoranu brze hrane Dennys u Kaliforniji, tri inženjera su 1993. godine osnovala kompaniju. Sva trojica su imali dobro plaćene poslove u tadašnjoj industriji mikročipova. Jensen Huang, poreklom sa Tajvana, već je tada radio kao direktor u kompaniji za proizvodnju čipova. On je ušao u posao sa američkim inženjerima Chrisom Malachowskyim i Curtisom Priemom. Zajedno su uložili 40.000 tadašnjih dolara, što je danas oko 90.000 dolara.

Ime kompanije vodi poreklo od reči "invidia", što na latinskom znači zavist. Zanimljivost je da se radi o istom Dennys restoranu u kojem je jedan od osnivača, Jensen Huang, radio kao šestanestogodišnjak. Kasnije je u intervjuima savetovao mladima da prvi posao treba da traže upravo u ugostiteljstvu. 

Početna ideja je bila da se naprave posebni čipovi koji bi poboljšali grafičke performanse računara. Primarno su ih razvijali za tržište računarskih igara, koje su tada bile u usponu zbog prelaska na 3D. Osnivači Nvidije su predvideli da će tehnička ograničenja postati ograničavajući faktor u razvoju grafike, pošto su tadašnji procesori bili previše slabi. Tako su napravili odvojenu jedinicu za obradu podataka - nisu bili jedini sa tom idejom, ali su ponudili najuspešnije rešenje. 

Investiciona kompanija Sequoia Capital je u Nvidiju ubrzo uložila 2,5 miliona dolara (što je danas oko pet miliona dolara). Za njih je to bila samo još jedna u nizu investicija u tehnološke kompanije, pošto su takođe ulagali u Apple, Cisco i Google.

Primer Sequoia Capital pokazuje koliko je važna razvijenost finansijskog ekosistema za nastanak, rast i  razvoj inovativnih tehnoloških kompanija. On je puno razvijeniji u Americi nego bilo gde u svetu, a to objašnjava zašto današnje najveće tehnološke kompanije i predvodnici AI revolucije dolaze iz SAD. Nvidia, Microsoft, Apple, Amazon, Alphabet (Google) i Meta (Facebook) su kompanije koje bi teško nastale bilo gde drugo na svetu, a sigurno ne bi dostigle sadašnju tržišnu vrednost od ukupno 17 biliona dolara.

Jensen Huang, izvršni direktor i jedan od osnivača Nvidije | Bloomberg

Osvajanje tržišta grafičkih kartica

Na krilima investicija, Nvidia je brzo porasla, pa je već 1999. izašla na berzu. Rast od osnivanja 1993. do berze nije bio lak. Prvi proizvod je loše prošao na tržištu, a Nvidia je ubrzo počela da zaostaje za konkurencijom. U jednom trenutku, čak su se našli na rubu bankrota, ali spasla ih je prodaja drugih proizvoda kompanije. 

U godini kada je Nvidia izašla na berzu, na tržište su izbacili grafičku karticu GeForce, proizvod po kojem će ostati prepoznatljivi u svetu kompjuterske grafike. Taj segment poslovanja je sve do početka 2022. donosio najveći deo prihoda.

Danas su prihodi, koje kompanija zarađuje od data centara za AI, nekoliko puta veći nego grafičke kartice za računarske igre. Međutim, bez velikog razvoja računarskih igara na početku devedesetih godina, koji je stvorio potrebu za novim tehnološkim rešenjima, ne bi bilo ni današnje Nvidije, ključne kompanije u AI revoluciji.

Standard & Poor's je 2001. izbacio kompaniju Enron, simbol korupcije i korporativne neodgovornosti, iz indeksa S&P 500 i uvrstio Nvidiju, tada malo poznatu na Wall Streetu. Zbog pucanja dot-com balona, apetit investitora za deonicama tehnoloških kompanija nije bio naročito veliki, iako je do tada Nvidia postala dobro etabliran proizvođač grafičkih kartica na rastućem tržištu personalnih računara, odnosno računarskih igara. 

Usledile su godine brojnih akvizicija, razvoja proizvoda, preuzimanja većeg tržišnog udela, širenja na tržište mobilnih telefona i konzola za video-igre. Naravno, bilo je i pogrešnih odluka. Nvidia je 2011. kupila kompaniju Icera za 367 miliona dolara, što je dobro izgledala na papiru, jer je stvorilo mogućnost za integraciju tehnologija dve kompanije s ciljem preuzimanja tržišta modema za mobilne telefone. Uložili su stotine miliona dolara, ali rezultat je bio katastrofalan. Nvidia 2015. odustaje od tog tržišta.

Bloomberg

Rani ulazak na tržište veštačke inteligencije

Nvidia je do 2015. zacementirala vodeću poziciju na tržištu grafičkih kartica. Kompanija već tada polako počinje proboj na tržište veštačke inteligencije, kao jedan od dominantnih igrača. Veliki prihodi od centralnog poslovanja s grafičkim karticama za personalne računare, primarno za računarske igre, omogućili su joj da počne da ulaže u AI tehnologije, data centre i autonomne automobile. Investitori su prepoznali promenu pravca Nvidije, shvativši da će postati važna u razvoju novih tehnologija, pa je cena deonica stabilno rasla 2016. i 2017. godine.

Srećna okolnost je bila što su se grafičke kartice pokazale kao najbolji alat za rudarenje (engl. mining) kriptovaluta, što je dodatno povećalo potražnju. Kada je u drugoj polovini 2018. počela kriza na tržištu kriptovaluta, srušila se i potražnja za Nvidijinim grafičkim karticama. Jensen Huang, osnivač i izvršni direktor, to je opisao kao "kripto-mamurluk".

Kompanija je tokom proteklih godina kontinuirano uvodila inovacije u poslovanje, kao i u grafičke kartice. Uspeh na tom planu otvorio im je vrata za akvizicije, razvoj i širenje potrebno za ulazak na AI tržište. Nvidia je 2020. i 2021. pokušala da kupi Arm, britansku kompaniju u vlasništvu japanskog holdinga SoftBank Group, koja se bavi dizajnom mikročipova. Ponudili su 40 milijardi dolara, ali regulatorna tela iz Ujedinjenog Kraljevstva, Amerike i EU su ih sprečila zabranom akvizicije zbog prevelike koncentracije moći, nacionalne sigurnosti i potencijalnog sukoba interesa zbog toga što su Google, Microsoft i Qualcomm koristili tehnologiju Arma. Zbog kontroverzi je akvizicija otkazana početkom 2022. godine.

David Paul Morris/Bloomberg

Od 40 miliona do četiri biliona u 32 godine

Kako su ulaganja u AI rasla, tako je rasla i Nvidia. Najveće kompanije iz tehnološkog sektora prognoziraju da će se AI u budućnosti koristiti u mnogim oblastima, a za to je potrebna infrastruktura, naročito data centri. Upravo ulaganja u data centre guraju rast prihoda Nvidije, jer se većina AI infrastrukture bazira na njenom hardveru. Skoro da se radi o  monopolskoj poziciji.

Prošla godina je bila eksplozivna za Nvidiju - postala je najvrednija kompanija na svetu. Prvo tromesečje ove godine donelo im je neizvesnost, zbog ograničenja izvoza čipova u Kinu koje je uveo Donald Trump. Nakon oštrog pada od početka godine do aprila, ponovno raste na talasu optimističnog uverenja da Trumpove trgovinske restrikcije ipak neće biti toliko ozbiljne koliko je najavljivano na početku. Veliki deo ograničenja po pitanju izvoza čipova iz Amerike u Kinu je ukinut početkom ovog meseca, što je dalo veliki podsticaj za rast deonica. One su dostigle maksimum od 160 dolara, a Nvidia je postala prva kompanija u istoriji koja je dostigla vrednost od četiri biliona dolara. 

A sve je počelo pretpostavkom da će grafika za računarske igre postajati sve kompleksnija, kao i da je potreban poseban hardver, ali i zahvaljujući trojici inženjera koja su preuzela rizik i pronašla investitora. Početno ulaganje od 40 hiljada dolara 1993. godine do 2025. godine donelo je tržišnu vrednost od četiri biliona dolara. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar