Nvidia predviđa usporavanje rasta nakon dvogodišnjeg AI buma

Kompanija Nvidia Corp., najvrednija na svetu, dala je mlaku prognozu prihoda za tekući period, što ukazuje na to da se rast usporava nakon zapanjujućeg dvogodišnjeg buma u ulaganju u veštačku inteligenciju.

Prihod će iznositi oko 54 milijarde dolara u trećem fiskalnom kvartalu, koji traje do oktobra, saopštila je kompanija u sredu. Iako je to u skladu sa prosečnim procenama sa Wall Streeta, neki analitičari su predviđali više od 60 milijardi dolara.

Ova prognoza dodatno podstiče zabrinutost da tempo ulaganja u AI sisteme nije održiv. Problemi u Kini takođe su bacili senku na poslovanje kompanije Nvidia. Iako je administracija Donalda Trumpa nedavno ublažila ograničenja na izvoz određenih AI čipova u tu zemlju, to olakšanje se još nije odrazilo na rast prihoda.

Akcije kompanije Nvidia pale su za oko tri odsto u produženom trgovanju nakon objave. Pre toga su ove godine porasle za 35 odsto, čime je tržišna kapitalizacija kompanije premašila četiri biliona dolara.

Tokom konferencijskog poziva sa analitičarima u sredu, rukovodstvo kompanije Nvidia odbacilo je tvrdnje da interesovanje za ulaganje u AI infrastrukturu opada.

"Prilika koja je pred nama je ogromna", rekao je izvršni direktor Jensen Huang. "Vidimo između tri i četiri biliona dolara ulaganja u AI infrastrukturu do kraja decenije."

Kompanija je takođe odobrila dodatnih 60 milijardi dolara za otkup sopstvenih akcija. Na kraju drugog kvartala, Nvidia je imala još 14,7 milijardi dolara preostalih u okviru prethodnog plana otkupa.

Bloomberg

 

Prihodi u tom kvartalu, koji je završen 27. jula, porasli su za 56 odsto na 46,7 milijardi dolara, u poređenju s prosečnom procenom od 46,2 milijarde. Iako je to predstavljalo rast od preko 16 milijardi dolara u odnosu na isti kvartal prošle godine, bio je to najmanji procentualni rast u više od dve godine.

Dobit po akciji u drugom kvartalu iznosila je 1,05 dolara (bez određenih stavki), dok je Wall Street očekivao 1,01 dolar.

Odeljenje za baze podataka, koje je sada pojedinačno veće od bilo kog drugog proizvođača čipova, ostvarilo je prihod od 41,1 milijardu dolara, nešto ispod prosečne procene od 41,3 milijarde. Prihodi od gejminga, nekada glavnog izvora prihoda kompanije Nvidia, iznosili su 4,29 milijardi dolara, premašivši prosečne projekcije od 3,8 milijardi. Automobilski sektor ostvario je 586 miliona dolara, što je nešto ispod očekivanja.

Rezultati ukazuju na naznake da bi potrošnja velikih operatora centara podataka "mogla da se suzi na marginama ako kratkoročni povraćaji ulaganja u AI aplikacije ostanu teški za kvantifikaciju", naveo je analitičar Jacob Bourne iz Emarketera u svojoj belešci.

Nvidia se i dalje suočava sa posledicama sve većeg rivalstva između SAD i Kine, u kojem je tehnologija poluprovodnika postala ključno žarište. U aprilu je administracija Donalda Trumpa pooštrila ograničenja na izvoz procesora za centre podataka kineskim kupcima, što je praktično isključilo Nvidiju iz tog tržišta.

Vašington je kasnije ublažio ta pravila, navodeći da će SAD dozvoliti određene isporuke u zamenu za 15 odsto učešća u prihodu.

Istovremeno, Peking je podstakao prelazak na rešenja koja ne koriste američku tehnologiju u AI sistemima kojima pristupa kineska vlada. Promenljive politike dodatno otežavaju Wall Streetu da precizno predvidi koliki bi prihod Nvidia mogla da povrati na tom tržištu. Neki analitičari prognoziraju prihode u milijardama dolara, dok su drugi odbili da daju bilo kakve procene prodaje u Kini dok kompanija ne pruži jasniju sliku situacije.

Uoči objave kvartalnog izveštaja, analitičari su imali razliku od oko 15 milijardi dolara između najviših i najnižih procena prihoda za treći kvartal, što je jedna od najvećih razlika u istoriji kompanije.

Nvidia je navela da u drugom kvartalu nije zabeležila nijednu prodaju svog AI čipa H20 kineskim kupcima, što je pad od oko četiri milijarde dolara u poređenju sa prethodnim periodom. Prognoza za treći kvartal takođe ne uključuje prihode od prodaje čipa H20.

Bloomberg

 

Kompanija je takođe napomenula da američka vlada još nije formalizovala plan da uzima 15 odsto prihoda od prodaje AI čipova Kini. Takođe je priznala da ta politika nosi određene rizike.

"Bilo kakav zahtev američke vlade za procenat prihoda mogao bi nas izložiti sudskim sporovima, povećati naše troškove i narušiti našu konkurentsku poziciju, čime bi se omogućila prednost konkurentima koji nisu obuhvaćeni takvim merama", navela je Nvidia u podnesku.

Na kraju, Nvidia je saopštila da bi u tekućem kvartalu mogla da isporuči čipove H20 u vrednosti od dve do pet milijardi dolara kineskom tržištu. Ipak, taj iznos zavisi od dobijanja licenci od američke vlade, a do sada je tu dozvolu dobilo samo "nekoliko" kupaca.

"Kad bismo imali više porudžbina, mogli bismo i više da fakturišemo", rekla je finansijska direktorka Colette Kress tokom konferencijskog poziva. Takođe je dodala da kompanija nastavlja da apeluje na američku vladu da odobri verziju novijeg Blackwell čipa za prodaju u Kini.

"Mogućnost da Blackwell donesemo na kinesko tržište je realna", rekao je Jensen Huang. "Samo moramo da nastavimo da zastupamo razumnost i važnost toga da američke tehnološke kompanije imaju priliku da predvode i pobede u AI trci."

Ako bi Nvidia dobila dozvolu da isporučuje naprednije proizvode Kini, mogla bi da iskoristi tržišnu priliku vrednu 50 milijardi dolara, rekao je Huang. Ogromna potražnja za AI sistemima u Kini znači da bi to tržište moglo da raste 50 odsto godišnje, dodao je.

 

Pod vođstvom Huanga, ovaj 32-godišnji proizvođač čipova iznenada je postao najveća uspešna priča u tehnološkoj industriji. Tokom većeg dela svoje istorije, Nvidia je poslovala u senci većih konkurenata poput Intel Corp., skromno zarađujući prodajom grafičkih procesora gejmerima.

Najveći proboj za Nvidiju dogodio se kada je kompanija prilagodila svoje grafičke procesore (GPU) za pokretanje softvera za veštačku inteligenciju, čime je stvorila ono što Jensen Huang naziva ubrzano računarstvo (engl. accelerated computing).

Nvidia je još 2022. bila samo delić veličine Intela i ostvarivala je manji godišnji prihod nego što sada ostvaruje kvartalno. Danas je kompanija na putu da ostvari godišnju prodaju od 200 milijardi dolara, a procene sugerišu da bi taj broj mogao premašiti 300 milijardi do 2028. godine. To bi Nvidiji donelo otprilike trećinu ukupnog prihoda čip industrije.

Ipak, Nvidia veoma zavisi od investicionih planova samo nekolicine kompanija. Microsoft Corp., Amazon.com Inc. i drugi giganti iz oblasti centara podataka čine otprilike polovinu njenih prihoda. Kako bi diverzifikovao poslovanje, Huang ulazi na nova tržišta i širi ponudu proizvoda. To uključuje kompletne računare, mrežnu opremu, softver i usluge.

Odlučan je u tome da ubrza primenu veštačke inteligencije u celokupnoj ekonomiji, a svoj tim podstiče da razvija novu hardversku i softversku tehnologiju izuzetno brzo.

Zasad kompanija sa sedištem u Santa Klari, u Kaliforniji, gotovo nema konkurenciju na tržištu svojih AI čipova, poznatih kao akceleratori. Interni razvoj kompanija poput Amazona i rani pokušaji konkurenata poput Advanced Micro Devices Inc. još  nisu bitno uticali na njeni tržišni udeo.

Ali kompanija se suočava i sa drugim problemima. Pored poteškoća koje Nvidia ima u Kini, najveća prepreka za rast je dostupnost proizvodnje. Kao i većina proizvođača čipova, Nvidia ne poseduje sopstvene fabrike i oslanja se na proizvodnju koju obavljaju druge kompanije, pre svega Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. Povećanje proizvodnje nove tehnologije i dalje predstavlja stalni izazov.