Posle najgoreg kvartala od početka 2021. godine, profitabilnost Naftne industrije Srbije je ponovo porasla, mada ne može da priđe brojevima iz 2022. godine koja je za većinu energetskih kompanija zbog visokih cena bila rekordna.
NIS je tako u trećem kvartalu 2023. godine ostvario neto dobit od 18 milijardi dinara (154,4 miliona evra), što je devetostruko bolje od prethodnog kvartala i za oko 30 odsto manje od istog kvartala prethodne godine.
"Finansijski rezultati NIS grupe ostvareni u prvih devet meseci 2023. godine u skladu su sa kompleksnim makroekonomskim okolnostima i tržišnim kretanjima, među kojima najveći uticaj ima pad cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu, kao i regulacija cena goriva", piše u saopštenju kompanije objavljenom u ponedeljak.
Opširnije
Promet na Belexu najviši od jula, ponovo zbog obveznica
U prethodnih pet radnih dana prodate su hartije od vrednosti za 7,63 miliona evra, a na dužničke zapise otpalo je oko 95 odsto, ili 7,25 miliona.
25.09.2023
Nakon rekordne 2022, profiti energetskih kompanija prepolovljeni
Dok su tokom prošlogodišnje energetske krize gotovo svi sektori finansijski potonuli, za energetski sektor može se reći da je jedini procvetao.
02.08.2023
Plan investicija NIS-a od 400 miliona evra do kraja godine upitan
Prihodi NIS-a u prvoj polovini godine su za 22 odsto manji u odnosu na isti period prethodne godine, dok je ukupan promet niži za 10 odsto.
31.07.2023
Profit NIS-a pao za 70 odsto, kompanija krivi pad cene nafte
Prosečna cena nafte je u prvom polugodištu 2023. bila za 26 odsto niža u odnosu na isti period prošle godine.
27.07.2023
U prvih devet meseci, EBITDA je iznosila 56,5 milijardi dinara, što je za 46 odsto niže u odnosu na isti period rekordne 2022. godine. Ovaj pokazatelj je na kvartalnom nivou pao za 27 procenata i iznosio je 28,1 milijardi dinara.
S druge strane, ukupan obim proizvodnje nafte i gasa u izveštajnom periodu iznosi 868,1 hiljadu uslovnih tona, što je 1,3 odsto manje u poređenju sa prošlom godinom, dodali su iz NIS-a. Ukupno je prodato 2,995 miliona tona naftnih derivata, odnosno sedam odsto manje u poređenju sa prvih devet meseci prošle godine.
Ukupna zaduženost prema bankama smanjena je za četiri odsto, i iznosila je 548,1 milion evra. Prihodi od prodaje su na kvartalnom nivou opali za oko 17 odsto, a ako se posmatra prvih devet meseci za petinu. U toku kvartala, i cena nafte Brent pala je za 14 procenata, pokazuje izveštaj.
"U trećem kvartalu ostvarili smo najbolje finansijske i operativne rezultate u 2023. godini. U kapitalne projekte investirali smo 10,4 milijarde dinara, što je 129 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Vođeni ovim rezultatima, do kraja godine ostaćemo posvećeni svojim prioritetima - daljoj modernizaciji kompanije, energetskoj tranziciji, ulaganju u društveno odgovorne projekte i građenju čvrstih partnerstava sa zajednicom u kojoj poslujemo", rekao je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.
Analitičari Bloomberg Adrije su ovakav ishod predvideli već nakon prvog ovogodišnjeg kvartalnog izveštaja o poslovanju kompanije. "Naša očekivanja za 2023. ostaju nepromenjena s obzirom na to da se i cena nafte kreće u projektovanom nivou, a ona je glavna determinanta ostvarenja rezultata naftnih kompanija. Prihodi od prodaje i profitabilnost očekujemo na nižem nivou u odnosu na 2022. godinu, ali svakako iznad višegodišnjeg proseka", rekli su analitičari.
Bloomberg Mercury
Kao razloge za niže projekcije analitičari su naveli uvedene sankcije na uvoz derivata od februara 2023, planirani remont fabrike u drugom delu godine, ali i smanjenje tražnje zbog slabljenja kupovne moći i usporavanja ekonomskih aktivnosti u zemlji.
Sukob u Ukrajini se nastavio, a novu promena na geopolitičkom planu izazvala je eskalacija sukoba u Gazi, čiji se uticaj na cene nafte i dalje ne može sa sigurnošću utvrditi.
Pored toga što ima visok ponder u korpi najlikvidnijih akcija, NIS je takođe poznat po stabilnoj dividendnoj politici, pa tako, gotovo bez izuzetka, deoničarima isplaćuje 25 odsto profita. Akcionari su se prošle godine nadali i većem udelu u dobiti, ali je kompanija ipak odlučila da kao deoničarima isplati četvrtinu profita. Pored toga, država, koja je i najveći manjinski akcionar, dobila je donaciju od 60 miliona evra.
Iako je još rano za predviđanje dividende za tekuću godinu, profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić navodi da kod svih dividendnih teškaša postoji ista dilema.
"Ono malo likvidnosti koje postoji, ono očekuje kontinuitet u dividendnoj politici kao odlučujućeg faktora u investicionoj odluci. Odnos rizika i nagrade između obveznica i akcija je u potpunosti distorzovan, i mi imamo u određenim slučajevima maltene negativnu premiju rizika za akcije. To, s druge strane, može da stavi pritisak na menadžment kompanija da ne menja radikalno svoju dividendnu politiku. Ukoliko se smanji dividendni prinos značajnije, investitori će pobeći u obveznice", rekao je Stakić za Bloomberg Adria TV.
Akcije NIS-a su bile najprometnije na Beogradskoj berzi u nedelji za nama, iako to trgovanje nije obeležio veći promet. Obim trgovanja je iznosio nešto preko 11 miliona dinara, a deonice su zabeležile pad od 0,7 odsto. Od početka godine, akcije su zabeležile rast nešto manji od 13 odsto, ali je njihova vrednost i dalje daleko manja od maksimuma iz maja, kada se približila iznosu od 860 dinara. Akcije trenutno trguju po ceni od 760 dinara po deonici.
U pisanju teksta pomogla Jelisaveta Lazarević.
(Dopunjeno detaljima iz saopštenja i kasnije objavljenog detaljnog izveštaja kroz tekst.)
.webp){kind=icon}
