.webp){kind=icon}
Naftna industrija Srbije ove godine je ostvarila rekordan profit, a ako kompanija odluči da nastavi da sprovodi praksu isplaćivanja dividende u visini od 25 odsto neto dobiti, deoničare bi čekala i rekordna nagrada.
Zbog povoljnog odnosa cene akcije i neto dobiti, računica pokazuje da bi investitor koji je u deonice NIS-a uložio 100.000 dinara (po poslednjoj ceni od 740 dinara po akciji) mogao da očekuje oko 19.000 dinara samo na račun dividende za jednu godinu.
Kako iz kompanije o samoj isplati dividende nismo dobili odgovor, izgleda da ćemo na vest o visini dividende, zajedno sa akcionarima, morati da čekamo još par meseci.
Opširnije
Profit NIS-a u 2022. skoro dvostruko veći od prodajne cene
Neto dobit NIS-a dostigla je 92,4 milijarde dinara (787,5 miliona evra) u 2022. godini, navodi se u finansijskom izveštaju.
21.02.2023
Analitičari BBA: NIS najvećim maržama u regionu do rekordne zarade
Analitički tim BBA očekuje da će se pad cena nafte, regulacija maloprodajnih cena i sankcije negativno odraziti na profit kompanije u narednom periodu.
21.02.2023
Zlatno doba NIS-a, akvizicije manjih igrača ne bi bile iznenađenje
Niža cena sirove nafte na svetskom tržištu umanjiće neto dobit NIS-a u 2023, predviđaju analitičari Bloomberg Adrije.
02.02.2023
Razumno rešenje i netransparentan proces
Iz analitičkog tima Bloomberg Adrije navode da je veća dividenda nešto što bi svakako moglo da se očekuje.
"Naša očekivanja su da će se dividenda povećati zbog značajno veće profitabilnosti koja je ostvarena u 2022. godini", dodali su naši analitičari, pojasnivši da bi se kroz uvećanje dividende povećalo i interesovanje učesnika na tržištu za deonice ove kompanije na Beogradskoj berzi.
"U prethodnom periodu NIS-ova politika je bila više na štetu akcionara kroz manju raspodelu dividendi, a jačanje sopstvenog kapitala, dok je u 2022. zbog visokog profita vrlo izvesno da će veće dividende biti isplaćene", navode analitičari.
Sličnan stav ima i glavni broker Momentum securitiesa Nenad Gujaničić. U odgovoru na pitanja naše redakcije, on navodi da bi veća dividenda svakako podstakla interes za trgovanje akcijama, ali dodao je da je i aktuelni, očekivani dividendni prinos prilično visok.
Bloomberg Mercury
"Dividenda je merilo poštovanja prava akcionara (posebno u Srbiji), ali i odraz finansijskog zdravlja kompanije. S obzirom na nerazvijeno domaće finansijsko tržište i deprecirane cene akcija, u velikom broju komapnija dividenda je faktički i jedina zarada koju akcionari ostvaruju. Time bi veća dividenda dobila još na težini", navodi naš sagovornik.
Nasuprot našem analitičkom timu, broker je manje optimističan po pitanju samog načina na koje se odluke o raspodeli dobiti kompanije donose.
Nažalost, nema naznaka koliku dividendu bismo mogli da očekujemo "s obzirom na to da u NIS-u to nije transparentan proces niti uprava ima bilo kakvu ulogu u predlaganju dividende. Štaviše, bliže sam mišljenju da bi menadžment NIS-a mogao da ima aktivniju ulogu, ali da to jednostavno ne želi", rekao je Gujaničić, i dodao da o ulozi predstavnika države ne treba dodatno pričati, jer je "jasno da bi mogli dosta da utiču jer nisu običan mali akcionar".
Poslovanje i cena akcija - veza koja nedostaje
Da se uspešnije poslovanje kompanije ne odražava kroz cenu akcija na berzi, činjenica je o kojoj je redakcija Bloomberg Adrije već pisala. NIS je, kako se čini, još jedan primer koji ogoljuje problem nevelike likvidnosti i nerazvijenosti tržišta kapitala u Srbiji.
"Cena akcija je rasla kako su izlazili kvartalni podaci koji su već ukazivali na visoke rezultate, tako da je cena dostigla najviši nivo u poslednje tri godine. Kako su negativnija očekivanja za naredni period nema ni osnova za dalji rast. A generalno što se tiče skromne vrednosti akcije, to možemo pripisati i niskoj razvijenosti tržišta kapitala u Srbiji", pojašnjavaju analitičari Bloomberg Adrije.
Problem na Beogradskoj berzi predstavlja činjenica da je većina listiranih kompanija u većinskom vlasništvu jednog ulagača (najčešće onog ko je kompaniju i kupio nakon privatizacije), a da se tek oko desetine kapitala kompanija nalazi u okviru akcija u opticaju.
"U Srbiji je poverenje u berzu tradicionalno nisko, a postoji i problem u pogledu likvidnosti. Zato neki investitori sa nižim obimom trgovanja mogu da imaju disproporcionalno velik uticaj na kretanje vrednosti akcija. Zato trgovanje često ne oslikava uspešnost poslovanja kompanija čijim se akcijama trguje", naveli su iz našeg analitičkog tima.
Sankcije kao velika briga
Pre oko 12 meseci počeo je sukob u Ukrajini koji je kao jednu od posledica imao i sankcije prema Rusiji i njenim kompanijama, među kojima se nalazi i većinski vlasnik NIS-a, Gazprom.
Zbog posledičnog skoka cena nafte, prihodi od prodaje NIS-a su porasli, a pristup jeftinijoj ruskoj nafti je značio i manje cene inputa. Ovo spominjemo jer se i na internet stranici srpske energetske kompanije navodi da se pri odlučivanju o isplati dividendi vodi računa i o finansijskoj situaciji i makroekonomskom okruženju.
"Svaki od ovih faktora, zasebno ili u kombinaciji, ukoliko je dovoljno značajan, može da utiče na predloženu isplatu dividende", stoji na sajtu NIS-a.
Bloomberg Adrija je već pisala o problemima koje je zbog sankcija NIS imao u pogledu svojih operacija u Rumuniji, a pitanje je kako bi se situacija odvijala ako bi vlast u Srbiji uvela sankcije Moskvi.
"Naša dugoročna politika dividendi je da isplaćujemo dividende u ukupnom iznosu od najmanje 15 procenata od neto dobiti", navodi se na sajtu NIS-a. Ostaje pitanje da li bi (i u kom slučaju) internet prezentacija kompanije morala da se promeni.
Uzas.