100 pametnih solarnih elektrana u Srbiji - struja za milion vozila

U Srbiji bi na 25 kvadratnih kilometara moglo biti instalirano čak 100 solarnih elektrana ukupne jačine od jednog gigavata, a da pritom one ne ugrožavaju zaštićeno prirodno zemljište, plodno poljoprivredno zemljište i sva ona zemljišta koja građanima donose prihod.

Do ovog zaključka došla je ekološka organizacija The Nature Conservancy (TNC) u okviru projekta "Pametno planiranje za održivi razvoj - Mapiranje solarnih potencijala Srbije".

Kako objašnjava Mate Zec, specijalista za pozicioniranje OIE za jugoistočnu Evropu i autor projekta, s jedne strane nalazimo se u krizi biodiverziteta, a s druge strane, treba uzeti u obzir da je izdavanje dozvola trenutno nešto što najviše usporava investicije i izgradnju solarnih kapaciteta.

"Uzimajući to u obzir, najbolje lokacije su one koje imaju najniži uticaj na prirodu i koji imaju najmanji potencijal da do konflikata dođe. To je s jedne strane, naravno, dobro za prirodu, ali s druge strane i smanjuje rizik investicija", rekao je Zec za Bloomberg Adria TV.

Struja od jednog gigavata iz ovih potencijalnih 100 solarnih elektrana, dobijena na ekološki čist način, mogla bi da zadovolji potrebe 200.000 domaćinstava. Pored toga što bi Srbija izgradnjom ovih solarnih elektrana uštedela novac na uvoz prljavih energenata, bila bi smanjena i količina godišnjeg emitovanja ugljen-dioksida u našu sredinu.

Procenjuje se da bi se izgradnjom ovih 100 solarnih elektrana na godišnjem nivou smanjilo emitovanje CO2 za milion tona.

"Napravili smo procenu u okviru studije da bi oko 200.000 domaćinstava moglo da se snabdeva strujom. Kada je reč o preduzećima, to zavisi od prirode posla, kakve su im potrebe za strujom, ali treba imati na umu da će u budućnosti transport biti elektrifikovan i da će to sigurno uticati na kompanije. Neka procena iz ovog gigavata instalisanog kapaciteta je da bi godišnje moglo da se pokreće milion električnih vozila."

Bloomberg

Tokom istraživanja, autori ovog projekta otišli su i korak dalje i predstavili na kojim tačno lokacijama je najbolje izgraditi solarne elektrane, ali tako da one imaju i dovoljno sunčeve svetlosti, ali i da ne ugrožavaju zemljište koje je pogodno za razvoj poljoprivrede, turizma i drugih grana. Svaka lokacija ima procenjeni instalisani kapacitet od 10 MW.

U nastavku je mapa koja prikazuje najbolje i najlošije lokacije za razvoj solarne energije u odnosu na ekološka i društvena dobra.

Projekat "Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije" *U projektu je navedeno: "Ova studija nije uključivala Kosovo (Ovaj naziv, bez prejudiciranja statusa Kosovo, u skladu je sa Rezolucijom SBUN1244 i mišljenjem MSP-a o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova)"

U nastavku je mapa 100 najboljih lokacija za razvoj solarnih elektrana u Srbiji.

Projekat "Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije"

Šta je pametno pozicioniranje?

Ovih potencijalnih 100 solarnih elektrana su pametno pozicionirane, a to je, prema autorima projekta, podrazumevalo četiri važna koraka:

PRVI KORAK – Mapiranje ograničenja

Prvi korak u ovom procesu podrazumevao je identifikovanje ograničenja koja onemogućavaju razvoj OIE i njihovo isključivanje iz dalje analize. Navedena ograničenja obuhvataju kako zakonska, kao što su zaštićena područja, nacionalna ekološka mreža i nepokretna kulturna dobra, tako i biofizička ograničenja, kao što su nagib terena i plavna područja.

DRUGI KORAK – Procena razvojnog potencijala

Za ocenu pogodnosti prostora sa aspekta razvojnog potencijala, u obzir je uzet kriterijum količine sunčevog zračenja, kao i drugih indikatora kao što su udaljenost od dalekovoda i trafostanica, udaljenost od urbanih centara i saobraćajne infrastrukture i tipa zemljišnog pokrivača.

TREĆI KORAK – Smanjivanje prostornih konflikata

Nakon isključivanja ograničenja i procene razvojnog potencijala, ocenjivana je osetljivost prostora sa ekoloških, društvenih i kulturnih aspekata, uzimajući za kriterijume različite tipove zemljišnog pokrivača, a sve kroz proces konsultacija sa nacionalnim ekspertima.

ČETVRTI KORAK – Preklapanje razvojnog potencijala i prostornih konflikata

Konačno, sve lokacije su rangirane na bazi kriterijuma iz drugog i trećeg koraka (razvojni potencijal i prostorni konflikt). U skladu sa principom predostrožnosti, prednost je data konfliktnom potencijalu. Na ovaj način je odabrano 100 niskokonfliktnih lokacija sa potencijalom za instalaciju 1 GW solarne FN energije.

Zašto je potreban ubrzani razvoj solara u Srbiji

Autori projekta ukazuju da sa padom cene za instalisani jedan MW solarne fotonaponske (FN) energije, ciljevi smanjenja zavisnosti od upotrebe fosilnih goriva i postizanja dekarbonizacije radi ublažavanja klimatske krize, nikad nisu bili dostižniji.

Ističu i da zemlje zavisne od uvoza nafte i gasa, među kojima je i Srbija, osećaju sve veći pritisak da nastave diverzifikaciju svojih energetskih izvora. Ova činjenica se, dodaju, ogleda u REPowerEU planu Evropske unije, koji je izrađen upravo sa ciljem smanjenja zavisnosti od uvoza ruskih energenata i ubrzanja razvoja obnovljivih izvora energije širom EU.

Bloomberg

Srbija je članstvom u Energetskoj zajednici obavezana da poveća udeo OIE u svojoj bruto energetskoj potrošnji na 40,7 odsto do 2030. godine.

Autori podsećaju da je u cilju olakšavanja ispunjenja ove obaveze, Srbija 2021. godine usvojila Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i revidirala 2023. godine, čime je pokrenut talas ulaganja u projekte OIE, uključujuči izgradnju solarnih FN elektrana.

Osim postavljanja solarnih panela na krovovima domaćinstava i preduzeća, očekuje se da će značajan deo investicija koristiti zemljište za izgradnju solarnih elektrana većeg kapaciteta.