Zašto je regres u Srbiji mrtvo slovo na platnom listiću

Isplata regresa (nadoknade za godišnji odmor) zakonska je obaveza svakog poslodavca u Srbiji, ali retko koji radnik može da se pohvali da dobija sumu koja može da pokrije rastuće troškove godišnjeg odmora.

Zakonom o radu je izričito propisano da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za regres, ali njime nije propisan minimum regresa koji poslodavci moraju da plate, a ni način isplate. Mnogi poslodavci to koriste da isplate niske ili simbolične sume, kojima se troškovi godišnjeg odmora teško mogu pokriti, pošto bi kompanije u suprotnom morale da plaćaju kazne za neisplate.

Inače, neisplata regresa je prekršaj za koji je predviđena novčana kazna:

• od 400.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice
• 20.000 do 40.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu
• 100.000 do 300.000 dinara za preduzetnika

 

Mada tačan iznos nije propisan zakonom, iznos regresa mora biti isti za sve zaposlene, bez obzira na njihove kvalifikacije, zvanje, položaj, ulogu ili poslove koje obavljaju u kompaniji, kaze Svetlana Budimčević, rukovodilac sektora za pravne poslove i socijalni dijalog u Uniji poslodavaca Srbije. To isključuje one zaposlene koji nisu iskoristili svoje pravo na godišnji odmor, pošto se smatra da tako nisu ni imali dodatne troškove. 

Zašto su regresi često niski?

Retko pitanje oko koga se slažu sindikati i poslodavci je da je problem (ili bar jedan od problema) u tome što isplata regresa podleže plaćanju poreza i doprinosa, što znatno uvećava iznos koji kompanije moraju da izdvoje za tu svrhu. Iako ne predstavlja zaradu, regres se obračunava kao zarada. Inače, pošto je regres deo onih primanja koji imaju karakter zarade, on mora biti naveden na platnom listiću zaposlenog ili izvodu iz platnog spiska, podseća Budimčević. 

"Jedan od problema je sigurno to da je obračun zarada jedan od složenijih zadataka u kompaniji, pogotovo što na platnom listiću mora biti iskazan regres kao posebna stavka i što zahteva obračun i plaćanje poreza i doprinosa. Takođe, i stopa poreza i doprinosa, koja je ista kao i na zarade, veoma je visoka”, kaže sagovornica Bloomberg Adrije.

Dodaje da Unija poslodavaca Srbije kao svoj ključni zahtev ističe smanjenje birokratskih procedura i plaćanje fiskalnih i parafiskalnih opterećenja "na realnim osnovama".

I sindikati koji predstavljaju radnike se slažu sa poslodavcima po ovom pitanju - porez, između ostalog, pravi problem.

Depositphotos

"Poslodavci moraju da obezbede izdatke kada isplaćuju naknadu za godišnji odmor (regres), što u Srbiji nije tako česta praksa. U najvećem broju evropskih zemalja nema poreza na takvu vrstu davanja, što ide u prilog kompanijama, ali ne i državi. Mi smo odavno tražili da se na sva ta davanja ukine plaćanje poreza. Meni je potpuno neshvatljivo da vi isplaćujete radnicima regres, a onda na taj regres plaćate 63 odsto za poreze i doprinose. Državi je to dobar prihod i neće da se odrekne toga, a to poslodavcima i zaposlenima stvara ogroman problem", rekla je ranije predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić za Bloomberg Adriju.

Isto tako je sa 13. platom koju mali broj kompanija isplaćuje uglavnom krajem godine - oporezivanje demotiviše kompanije da nagrade radnike.

Iz razgovora sa kompanijama uvideli smo da se situacija ove godine nije mnogo promenila uprkos tome što je inflacija u junu porasla za 13,7 odsto u odnosu na godinu ranije. Kompanije još uvek uglavnom ne komuniciraju sa javnošću iznose regresa koje isplaćuju, a kao razlog navode to što "izdvajanje regresa kao pojedinačne kategorije ne bi pružilo sveobuhvatnu sliku benefita", otkrivanje tog podataka "nije u skladu sa politikom kompanije", ili "ne žele da iznose javno podatke o zaradama". Često navode i da je to kompanijska tajna.

Neke od kompanija koje su prošle godine potvrdile za naš medij da su isplatile regres, to su uradile i ove godine. Uglavnom su isplatile iste sume, sa izuzetkom kompanije Gorenje Valjevo, koja je taj iznos uvećala.

"Gorenje Valjevo će i ove godine isplatiti regres svim zaposlenima u iznosu od 48.024 dinara neto za one koji imaju pravo na pun iznos regresa. Regres je bio isplaćen zaposlenima i prošle godine, a iznos ovogodišnjeg regresa je povećan, u odnosu na prošlogodišnji, za skoro 15 odsto", kažu iz te kompanije.

Pošta Srbije odgovorila je da naknada za godišnji odmor iznosi 17.112 dinara u 2023, isto kao i prošle godine, dok Yettel isplaćuje nešto više od 83.000 dinara, nešto manje od jedne prosečne srpske plate, a iznos nisu menjali u odnosu na 2023.

Iako ima kompanija koje plaćaju regres i oko prosečne plate, ima i onih koje radnicima isplate simbolične sume, recimo 10 evra godišnje, ispune formu i tako izbegnu plaćanje kazne, kažu sindikati.

Da li je u regionu bolje? U Sloveniji regres bar 1.200 evra

U Sloveniji je regres regulisan zakonom tako da poslodavac mora da isplati bar minimalnu zaradu, koja je ove godine uvećana i u toj državi iznosi 1.203 evra. Radi poređenja, kada bi se u Srbiji to uredilo zakonom na sličan način, kompanije bi morale da isplaćuju oko 40.000 dinara (oko 340 evra) radnicima. 

Bloomberg

 

Kompanije u Sloveniji znaju da nagrade svoje zaposlene i regresom koji prekoračuje maksimum, pišu naše kolege iz Slovenije, a ti iznosi prelaze i 2.000 evra. Kako piše Bloomberg Adria Slovenija, sve više poslodavaca isplaćuje puni regres za godišnji odmor, što znači regres u visini najvišeg neoporezovanog iznosa, odnosno prosečne zarade zaposlenih u zemlji, gledano pre dva meseca.

Ako poslodavac isplaćuje regres za godišnji odmor veći od prosečne plate, u porez na dohodak uračunava se samo onaj deo regresa koji prelazi 100 odsto prosečne zarade zaposlenih u Sloveniji. Prosečna plata za mart iznosila je 2.191 evro bruto.

Takođe, slovenačke kompanije uglavnom su povećale regres u odnosu na 2022, kada su cene bile niže. 

U Hrvatskoj više od polovine radnika, uglavnom u javnom sektoru, očekuje regres, i to u prosečnom iznosu od 302 evra. Međutim, hrvatski ispitanici navode da će im regres pokriti tek manji deo letovanja, na koje planiraju da potroše 1.410 evra u proseku. U toj državi je nedavno vlada dogovorila sa sindikatima da više od 200 hiljada javnih i državnih službenika i funkcionera dobije veće plate i regres od 300 evra.

U susednoj Severnoj Makedoniji, pišu naše kolege, ovaj "dodatak" prerastao je iz obaveze u takmičenje za kompanije, pošto se to sada gleda kao na sredstvo za privlačenje novih radnika, ali za stimulaciju već zaposlenih. "To je svojevrsno 'takmičenje' između poslodavaca ko će platiti veći iznos naknade i ona će to koristiti kao marketing da privuče radnike u svoju firmu. Nedostatak radne snage na tržištu rada stvara ozbiljnu 'borbu', kažu u Organizaciji poslodavaca. Za ovu godinu, zakonski minimum koji treba da se isplati radnicima te države je 13.679 denara (oko 26.000 dinara ili 220 evra), što je 40 odsto prosečne zarade u toj zemlji. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar