Minimalac će teško biti povećan drugi put ove godine

Pošto sindikati nisu dobili blagoslov da zbog visoke inflacije minimalna cena rada bude vanredno povećana, i to odmah za 20 odsto, preformulisali su zahtev i sada traže da to povećanje, možda čak i za koji procenat više, bude obračunato za sledeću godinu.

Paradoksalno zvuči, ali poslodavci, koji su prethodnih godina uvek zatezali, bez pogovora su pristali na drugo povećanje minimalca u ovoj godini. Međutim, Ministarstvo finansija smatra da zahtev nije opravdan jer će inflacija biti prepolovljena i na kraju 2023. iznosiće osam odsto, a minimalac je ove godine već povećan za 14,3 odsto.

Sindikati već najavljuju da neće pristati da za 2024. godinu povećanje bude manje od 20 do 25 odsto.

Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, ovakav zahtev obrazlaže činjenicama da je inflacija 14,8 odsto i da su troškovi života porasli za oko 30 odsto, a minimalna zarada već zaostaje za minimalnom potrošačkom korpom, koja je dostigla 52.000 dinara.  

 

"Imamo sve veći jaz između potrošačke korpe i minimalne zarade. Umesto, prema obećanju Ministarstva finansija od pre četiri godine, da dođe do izjednačavanja minimalca i potrošačke korpe, sve dalje smo od nje. Mislim da moramo da štitimo standard ljudi ako ne želimo da mladi odlaze u inostranstvo", kaže Mihajlović za Bloomberg Adriju.

Procenjuje se da minimalnu platu prima 236.000 ljudi i s obzirom na povećanje troškova života, tražili su dodatno povećanje u drugom delu ove godine.

"Nažalost, predstavnici Ministarstva finansija kažu da nema osnova za promenu minimalne zarade pre kraja 2023. godine. Mi s druge strane smatramo da kada je ovako visoka inflacija, nastaje poremećaj na tržištu, prema Zakonu o radu, imamo apsolutno pravo da tražimo vanredno povećanje minimalca. Čak su se i poslodavci složili. Ali više nemamo vremena da pregovaramo, niti država  želi o tome da se izjašnjava, zato u avgustu počinjemo da pregovaramo o iznosu minimalca za sledeću godinu", kaže Mihailović.

Bloomberg

"Za utvrđvanje minimalne zarade potrebno je napraviti konsenzus tri strane, ali to se do sada nije dešavalo. Sindikati su uvek tražili da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, a bilo je i predloga da se dva puta godišnje ustanovljava. Vlada je bila izričita da nema vanrednog povećanja ove godine, samo eventualno može da se pregovara za narednu. Mi smo kao poslodavci bili zatečeni jer smo bili spremni na to povećanje. Do sada je vlada uvek predlagala da povećanje bude veće nego što smo mi smatrali da treba, a manje nego što su sindikati tražili. Pošto je Vlada bila za to da možemo razgovarati samo o visini minmalne zarade za narednu godinu, nije bilo konsenzusa”, naglašava naš sagovornik.

Kaže da su prethodno anketirali poslodavce i većina je bila za povećanje minimalca, pod uslovom da država kao i ranijih godina smanji neki procenat zahvatanja poreza i doprinosa na plate. Iako im nije bio problem da povećaju plate, ne mogu da prenebregnu da je država najveći poslodavac i njeni rezoni oko povećanja i nepovećanja treba da budu uvaženi.

"U našem slučaju ne bismo imali pravo drugačije da reagujemo", smatra Atanacković.

Svake godine minimalac je povećavan u proseku za 10 do 15 odsto. Poslodavci su zauzvrat dobijali poresko rasterećenje. Ukupno rasterećenje zarada u poslednjih pet godina je smanjeno sa 64 odsto na 60 odsto. Na takav način je anulirano povećanje koje donosi minimalna zarada kako bi se izbegla bilo kakva mogućnost otpuštanja u Srbiji usled povećanja plata.

Iznenadni pristanak poslodavaca na povećanje minimalca možda objašnjava činjenica da im nedostaje radnika. Manjak radne snage je ključni dugoročni rizik za privredu Srbije, tačnije, to je glavna pretnja održivosti domaćeg ekonomskog sistema. Nema održivosti privrede u zemlji u kojoj opada broj stanovnika, jer je lična potrošnja stanovništva ključna komponenta BDP-a. Da bi se Srbija izvukla iz demografske krize, potrebno je da se poveća životni standard, a prvi korak u tom pravcu je kontinuirano realno podizanje prosečne zarade stanovništva.