text size
Pregovori o minimalnoj zaradi za sledeću godinu počeli su u ponedeljak između sindikata, poslodavaca i predstavnika Vlade Srbije. Minimalna zarada trenutno iznosi 35.012 dinara, a ministar finansija Siniša Mali ranije je najavio da će Vladin predlog biti da ta zarada za sledeću godinu bude uvećana za 13 ili 14 odsto. To znači da bi minimalna cena rada sledeće godine mogla da dostigne 40.000 dinara.
Stav većine poslodavaca je da je povećanje minimalne zarade opravdano, ali uz naglasak da bi to povećanje trebalo da bude ispraćeno i određenim olakšicama za poslodavce, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije. Kada je reč o stavu sindikata, oni ne odustaju od toga da bi minimalna zarada trebalo da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.
Rast inflacije, odnosno povećanje cena hrane i energenata ove godine, ubrzao je i rast minimalne potrošačke korpe. Kako podseća predstavnik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković, ona trenutno iznosi oko 44.000 dinara. Ukoliko Vlada donese poslednju reč o visini minimalca od oko 40.000 dinara, on ni sledeće godine neće biti izjednačen sa minimalnom potrošačkom korpom.
Opširnije
Trka minimalne zarade i inflacije: Ko će brže rasti?
Podaci do kojih su došli iz UPS ukazuju na to da bi povećanje moglo da bude nedovoljno da potre negativan uticaj rast cena.
14.08.2022
Inflacija u julu na rekordnih 12,8 odsto
Infalcija na rekordnom nivou u julu od 12,8 odsto.
12.08.2022
Knez: U narednom periodu se treba više fokusirati na baznu inflaciju
Inflacija je na vrhuncu i u narednom periodu bi se trebalo više fokusirati na baznu inflaciju, ocenio je glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez.
11.08.2022
"Naše iznuđeno obećanje da će minimalac stići makar minimalnu potrošačku korpu iz godine u godinu se prolongira. Ta minimalna potrošačka korpa je sada na nivou 44.000 i 45.000 dinara, zato bi trebalo da usledi povećanje minimalne zarade od najmanje 20 odsto", rekao je Stojiljković za Bloomberg Adriju.
Ističe da, prema njegovim informacijama, sindikati neće tražiti ispod 20 do 25 odsto za povećanje minimalne zarade.
Stojiljković zbog toga navodi da je povećanje od 13 ili 14 odsto koje najavljuju predstavnici vlasti malo, jer je inflacija pojela minimlanu potrošačku korpu koja je prošle godine bila između 40.000 i 42.000 dinara.
"Inflacija je novim cenama hrane i energenata pojela ono što će važiti od sledeće godine", istakao je Stojiljković.
Kaže da bi sindikat i pristao na povećanje koje je trenutno predložila Vlada, ukoliko bi se u martu ili aprilu govorilo o novom povećanju.
"Međutim, oni ostaju pri tome da se minimalac određuje jednom godišnje".
Sem toga, Stojiljković poručuje i da pregovori o minimalnoj zaradi već godinama imaju "loš završetak". Podseća da je visina minalne zarade jedini konkretan zadatak i funkcija Socijalno-ekonomskog saveta (SES), a da se ti pregovori uglavnom završe odlukom Vlade, koju je ona najavila i pre početka pregovora.
Podseća da minimalna zarada nije proizvodna stvar, već da nju određuju šest indikatora među kojima su BDP, produktivnost, inflacija i minimalna potrošačka korpa.
"Bojim se ove prakse da vam neko odredi i obesmisli priču o vašem ozbiljnom dijalogu", naveo je Stojiljković.
Sa druge strane, prema pomenutoj anketi Unije poslodavaca, broj poslodavaca koji smatraju da je povećanje minimalne zarade opravdano u odnosu na 2021. godinu povećao se za pet odsto. Tako 67,2 odsto ispitanih poslodavaca smatra da je povećanje opravdano, dok 32,8 odsto smatra da se za povećanje minimalne zarade nisu stekli uslovi.
Nebojša Atanacković, koji će u ime Unije poslodavaca i voditi pregovore o minimalnoj zaradi, potvrđuje za Bloomberg Adriju da je većina poslodavaca za povećanje minimalne zarade, ali uz uslov da to povećanje bude ispraćeno određenim olakšicama.
Na pitanje da li je za poslodavce povećanje od 13 ili 14 odsto opravdano, Atanacković navodi da to zavisi od poslodavca. Objašnjava da pojedini poslodavci već sada imaju prosek zarada od oko 70.000 i 80.000 dinara, te da je njima svejedno da li će minimalna zarada biti povećana na 42.000 ili 48.000 ili 38.000 dinara.
"Međutim, postoji veliki broj privrednika koji su optrećeni ovim novim problemima koji nastaju u privredi i koji nemaju mogućnosti da pribave ta sredstava i povećaju troškove rada. Za njih tih 13 odsto ne bi bilo u redu", rekao je Atanacković.
Zbog toga bi država, kako kaže, mogla neke više da rastereti poreza i doprinosa, a neke više da optereti kako bi se teret izjednačio.
Depositphotos
Pregovori o minimalcu prvog dana nedelje su počeli na tehničkom nivou i očekuje se da će do kraja meseca biti održan još jedan sastanak, a da će konkretni predlozi i pregovori biti na sednici SES-a.
Rok za utvrđivanje visine minimalca - bilo da se dogovor postigne na sednici SES-a, bilo da odluku donese Vlada - je 15. septembar, a Atanacković se nada da pregovori neće sačekati novi mandat najvišeg organa izvršne vlasti..
.webp){kind=icon}
