Japan planira da poveća minimalac najviše do sada, što je podsticaj za domaćinstva sa niskim prihodima koja pokušavaju da se izbore sa rastućim troškovima života.
Savetodavna komisija pri ministarstvu rada odlučila je kasno u ponedeljak da traži povećanje nacionalnog proseka minimalne zarade po satu za 31 jen, ili 3,3 odsto, sa trenutnih 930 jena (7,07 dolara) ove fiskalne godine, navodi ministarstvo. Ako se bude implementiralo, to će biti rekordno povećanje kako u iznosu, tako i u procentualnoj razlici od kada je vlada počela da koristi satnicu kao referentnu vrednost 2002. godine.
Premijer Fumio Kishida vidi povećanje plata kao ključni faktor za pokretanje rasta, a takođe traži pravedniju raspodelu bogatstva. Osim za fiskalnu 2020. na vrhuncu pandemije, minimalna plata je porasla za najmanje dva odsto od fiskalne 2013. pošto je pokojni premijer Shinzo Abe nastavio sa svojim programom ekonomske revitalizacije.
Opširnije
Kamatna stopa u Japanu nepromenjena uprkos svetskom trendu
Inflacija u Japanu znatno je niža nego u drugim najvećim ekonomijama sveta te Banka Japana još uvek ne vidi razlog za ukidanje negativnih kamatnih stopa.
21.07.2022
"Povećanje minimalne plate je važno zbog ulaganja u ljude", rekao je zamenik glavnog sekretara kabineta Seiji Kihara novinarima u ponedeljak, pre nego što je komisija donela odluku. "Nadam se da će se povećati tempom koji je primeren za eru novog kapitalizma."
Stalno povećanje plata od tri odsto smatra se neophodnim da bi se inflacija održala iznad cilja Banke Japana od dva odsto na održiv način. Guverner Banke Japana Haruhiko Kuroda je više puta naveo da su stagnirajuće plate ono što sprečava inflaciju da postane održiva nakon privremenog naglog rasta cena roba.
Osim minimalne zarade, i druge mere pokazuju da radnici dobijaju skromno povećanje plata, ali sveukupno, tempo povećanja plata ostaje ispod tri odsto.
Oko 4.900 sindikata u Japanu obezbedilo je povećanje prosečne mesečne plate od 2,07 odsto u ovogodišnjim pregovorima o platama, navodi Rengo, najveća krovna organizacija sindikata. To povećanje se može porediti sa onim od 2,2 odsto u 2015. godini, što je bilo najveće povećanje tokom Abeovog mandata.
Međutim, većinu radnika ne predstavljaju sindikati u Japanu, jer je stopa sindikalizacije iznosila 16,9 odsto u 2021, prema ministarstvu rada.
Za sve radnike, ukupne gotovinske zarade su u maju porasle za samo jedan odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok su realne plate, prilagođene inflaciji, pale za 1,8 odsto. To znači da inflacija erodira potrošačku moć, što može štetiti potrošnji.
Povećanje minimalne zarade pomaže domaćinstvima takođe znači i veće troškove za firme, rekao je Tsuyoshi Ueno, viši ekonomista istraživačkog instituta NLI u Tokiju. Osim ako kompanije ne poboljšaju svoju produktivnost, može doći do smanjenja radnog vremena radnika koji rade skraćeno i ne mora nužno dovesti do pozitivnog ekonomskog rasta, rekao je on.
(Ažurirano sa dodatnim komentarima ekonomista)
- Pisanju pomogli Takashi Hirokawa, Hiroyuki Sekine and Yuki Hagiwara.
© 2022 Bloomberg L.P.
.webp){kind=icon}
