Prvi maj obeležen je širom sveta, pa tako i u Srbiji, ali jedinstvo sindikalnih i drugih organizacija i ovoga puta je izostalo, te su poruke o preko potrebnim poboljšanjima uslova rada stizale sa više strana.
Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) održao je prvomajski protest u Beogradu. Skup je organizovan ispred Doma omladine, na mestu na kom je 1893. prvi put u našoj zemlji obeležen Međunarodni praznik rada.
Učesnicima protesta obratio se predsednik SSSS Ljubisav Orbović, koji je kazao da radnici traže bolje uslove rada, veće plate i životni standard i pozvao ih da se "svakog dana i na svakom mestu" bore za te ciljeve. Komentarišući činjenicu da više sindikata na različitim mestima obeležava Međunarodni praznik rada, rekao je da je radnicima potrebno jedinstvo, "ne samo Prvog maja".
Strani radnici
Ocenio je da "poseban problem" danas predstavlja dovođenje radnika iz drugih zemalja i to, kako je rekao, za radna mesta koja nisu upražnjena.
"Tu dolazi do manipulacija, njima se daje manja plata, a istog dana se otpuštaju domaći radnici", naveo je Orbović, prenela je Beta.
Podsetimo, u Srbiji se sve intenzivnije zapošljavaju radnici iz inostranstva, a najnovija statistika je pokazala da je tokom prvog kvartala ove godine izdato više od 11.700 radnih dozvola za strance, čime je već premašena trećina ukupnog broja dozvola izdatih prošle godine. Čak 30 odsto zaposlenih u građevinarstvu u Srbiji su stranci, rekao je nedavno ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić. Dodao je da je učešće stranaca u poljoprivredi još veće.
Inače, među vodećim zemljama odakle nam dolazi najviše radne snage, situacija je ostala nepromenjena u odnosu na tendencije iz prošle godine. Radnici nam i dalje najčešće stižu iz Kine, Rusije, Turske, Indije, Kube, Severne Makedonije i Ukrajine.
Poslе 18 godina novi zakon o bеzbеdnosti i zdravlju na radu
Narodni poslanici su 28. aprila, na Mеđunarodni dan bеzbеdnosti i zdravlja na radu, usvojili novi zakon o bеzbеdnosti i zdravlju na radu. Kako se navodi na sajtu resornog ministarstva, nеkе od novina odnose se na: obavеzu poslodavca da o svom trošku zaposlеnog uputi na prеglеd koji odgovara rizicima na radnom mеstu, pеriodičnе obukе za bеzbеdan i zdrav rad, podizanjе nivoa kompеtеncijе stručnjaka za bеzbеdnost i zdravljе na radu, obavеzu inspеktora da zabrani rad na gradilištu kada utvrdi da su nеposrеdno ugrožеni bеzbеdnost i zdravljе zaposlеnog...
S tim u vezi, predstoji nam i dodatna liberalizacija postojeće regulative. Naime, u proceduri su se našli Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca. Oba je krajem marta usvojila Vlada Srbije, te se trenutno čeka na zeleno svetlo Narodne skupštine.
Prema rečima predsednice Vlade Ane Brnabić, glavna novina je u tome što će biti objedinjene boravišna i radna dozvola, a procedura će biti elektronska. Ona je naglasila da je prošle godine više od 65.000 stranaca zatražilo prijavu boravka u Srbiji, što je gotovo dvostruko više u odnosu na broj onih kojima je na kraju dozvoljen rad u zemlji.
Bloomberg
Sindikati u Srbiji nezadovoljni su promenom regulative, a u izradi predloga izmena nisu učestovali jer ih Vlada nije pozvala.
ASNS: 16.000 potpisa za zabranu rada trgovina nedeljom
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić rekla je u ponedeljak da je ekonomska politika u našoj zemlji zasnovana na stranim investicijama, a da šestodnevna radna nedelja postaje svakodnevica, što bi trebalo promeniti.
Ona je na skupu potpisivanja peticije za zabranu rada trgovina nedeljom rekla novinarima da već skoro tri godine ASNS "vodi mukotrpnu borbu" sa vlašću da dođe do zabrane rada nedeljom za trgovce.
"Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja umesto petodnevne uvodi šestodnevnu radnu nedelju. Danas šoping molovi i svi veliki trgovački lanci rade. Na bruku i sramotu svim vlasnicima i poslodavcima tih tržnih centara, da nemaju toliko poštovanja prema zaposlenima i radnoj snazi", rekla je Savić, prenela je Beta.
Depositphotos
Kako je naglasila, zabrana rada nedeljom treba da bude prvi korak da se sindikat izbori za prava radnika.
Istakla je da ASNS od te ideje neće odustati i da je do sada više od 15.000 potpisa za zabranu rada trgovina nedeljom prikupljeno preko sindikata, a da je do 11 časova u Knez Mihailovoj prikupljeno više od 1.000 potpisa građana za peticiju.
"U ovoj zemlji se vodi ekonomska politika koja je bazirana na stranim investicijama i dolaskom stranih investitiora, a kada vodite takvu poltiiku, onda je potpuno normalno da vam stranac kreira radno vreme, on se pita u vezi sa zakonima, kakav će biti položaj radne snage, koliko će ta radna snaga biti plaćena. ASNS će dati sve od sebe da dođe do zabrane rada nedeljom", rekla je Savić.
Dodala je da se rad nedeljom plaća radnicima kao i svaki drugi dan i da se samo rad za državne i verske praznike plaća drugačije.
Nezavisnost: Minimalna cena rada ne treba da bude pravilo
Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost održali su skup na Trgu Nikole Pašića, a njihova predsednica Čedanka Andrić izjavila je da se bore za veće zarade u javnom i privatnom sektoru, ali ne tako što će ih neko objaviti u toku svoje partijske kampanje, već tako što će one biti rezultat kolektivnih pregovora.
Ona je istakla da su niske zarade oterale radnike iz zemlje i da se sindikat bori za bezbedna i zdrava radna mesta "a ne da svake godine brojimo crnu statistiku".
"Dobro je donositi novi zakon o bezbednosti na radu, ali nije dobro što nisu uvaženi svi naši predlozi koji su mogli da unaprede ovaj zakon", rekla je Andrić.
Apelovala je na Vladu i poručila da traže od resornog ministarstva da pojača kapacitete insepktorata za rad, kao i da je potrebno da inspektorat ide u nenajavljene nadzore.
Navela je da minimalna cena rada ne treba da bude pravilo, već izuzetak, kao i da se Nezavisnost bori za to da medijalna zarada bude veća od sadašnjih 62.000 dinara.
Depositphotos
"Ove godine napravili smo iskorak. Sami smo napisali Zakon o radu. Stalno nam govore da samo kritikujemo i da treba da damo rešenja. Seli smo i napisali predlog novog zakona o radu, jer su izmene 2014. unizile prava radnika. Sada smo ponudili novi zakon koji treba da podržava kolektivne ugovore i da omogući da svaki radnik bude siguran", rekla je ona, prenela je Beta.
Istakla je da sindikat želi da ujedini sve radnike, između ostalog, i radnike migrante.
"Borimo se za to da se Zakon o radu primenjuje i na strane radnike koji rade u Srbiji. Ne želimo robovski rad u Srbiji, želimo da ih mi sindikalno organizujemo. Srbija ne može napredovati ako je jedini motiv jeftina radna snaga i povećanje kapitala. Pitaju nas da li stvarno postoji poverenje u sindikate, a ja vas pitam ko drugi štiti prava radnika u Srbiji nego sindikati", naglasila je Andrić.
Trudnice i porodilje traže izmenu Zakona o radu
Udruženje Mame su zakon saopštilo je da je potrebno promeniti Zakon o radu tako da svi - uključujući radnice koje žele da imaju decu - uživaju ista prava. Oni su, dodaju, pripremili predlog izmene ove regulative i sproveli finansijsku analizu njegove primene.
Depositphotos
"U zavisnosti od toga koji bi se scenario primenio za ovu izmenu Zakona država bi morala da opredeli između 24,4 i 34,4 miliona evra, što je značajno manje u odnosu na mnoga druga, slobodno možemo reći, populistička linearna izdvajanja u poslednjih nekoliko godina. Mi ćemo predlog izmene Zakona o radu u narednih nekoliko dana uputiti u skupštinsku proceduru", izjavila je predsednica udruženja "Mame su zakon" Tatjana Macura, pozivajući građane da zahtev podrže potpisivanjem peticije 'Pravo na porodiljsko!', objavljene na sajtu udruženja.
Ocenjuje se da su u Srbiji, u odnosu na one žene koje imaju ugovor o radu, u značajno gorem položaju one žene koje su angažovane na nekom od fleksibilnih ugovora (privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu i drugo). "Žene na fleksibilnim ugovorima nemaju pravo na bolovanje, odmor, trudničko bolovanje, porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta, a nemaju pravo ni na sindikalno organizovanje", navodi se u njihovom saopštenju.
Prema istraživanju koje je udruženje sprovelo u oktobru prošle godine, izveden je zaključak kako izgleda prosečna ženska osoba koja radi na fleksibilnim ugovorima. Ona ima između 25 i 35 godina, visoko je obrazovana, radi na privremenim i povremenim poslovima duže od dve godine, svesna je koliko je loš ugovor pod kojim je angažovana i da radi isto što i njene koleginice koje imaju ugovor o radu - često i u istoj kancelariji, ali za manju platu i bez osnovnih radnih prava. Uz to, odlaže roditeljstvo jer se oseća ekonomski nesigurno, zaključuje se.
(Tekst ažuriran navodima iz Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost od 18. do 25. pasusa.)
.webp){kind=icon}
