Stočari prosipaju mleko u Srbiji dok mlekare gomilaju zalihe

U 2023. godini smo već do maja imali proteste proizvođača mleka, kao i protest proizvođača žita, uz primere prosipanja mleka nezadovoljnih proizvođača, pre svega, kako navode, zbog niske otkupne cene. Nezadovoljstvo poljoprivrednika u poljoprivrednoj zemlji već je konstanta decenijama unazad, a uz to se sve više primećuje trend zatvaranja farmi u Srbiji. Statistički podaci ukazuju da se u proseku svake godine smanjuje broj mlečnih krava za tri odsto. Nedavno su i živinari izjavili da ćemo kokošku gledati samo na Youtubeu. Oni koji se bave poljoprivredom u Srbiji negoduju zbog kašnjenja subencija, malih penzija, previsokih nameta, ali i nedovoljne pomoći države i ulaganja u stratešku granu zemlje. 

Jedan od učesnika sastanka između stočara i predsednice Vlade Ane Brnabić i ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković u februaru ove godine, Milisav Mihailović Mićko, opisuje za Bloomberg Adriju mnoge probleme sa kojima se kao stočar iz Savinog sela u Vojvodini suočava. Kažu da su ušli u kredite i dugove, a da je lokalna mlekara u selu prestala da radi jer se bavila proizvodnjom sira, što se više ne isplati, pa su zatvorili proizvodnju.

Dok je za Vladu i ministarku tadašnji sastanak bio konstruktivan, stočari smatraju da rešenja nema i spremili su se na nove sastanke i proteste. Kako su naveli u razgovoru za Bloomberg Adriju, pokušaj da nađu novog otkupljivača urodio je plodom jer je kompanija Imlek prihvatila mleko po ceni od 70 dinara. Novac za isplatu je, nažalost, kasnio. "Imlek je rekao da će za mleko koje su otkupili u martu uplate proslediti krajem aprila, za koje ne znamo još uvek po kojoj otkupnoj ceni, to ćemo znati tek kad vidimo uplatu", navodi Mihailović.

Kompanija Imlek je saopštila nedavno da će prosečna isplaćena cena sirovog mleka prema farmama u Srbiji za mart biti viša od 70 dinara za litar sirovog mleka, što, kako su naveli, predstavlja rekordno visoku isplatnu cenu, uzimajući u obzir da je otkupna cena mleka u EU u poslednjem periodu pala na 40 evrocenti, pa i niže. "U skladu sa preporukom Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, u proteklom periodu i pored velikih tržišnih turbulencija, Imlek nije značajnije snižavao otkupnu cenu mleka i nije kasnio sa plaćanjem ka svojim dobavljačima. Politiku redovnog isplaćivanja svojih kooperanata kompanija će sprovoditi kao i do sada revnosno, bez i jednog dana kašnjenja."

Kako su naveli iz te kompanije, uvažavajući napore i mere Ministarstva poljoprivrede povodom stabilizacije tržišta sirovog mleka, Imlek je preuzeo dodatne količine mleka od farmi kojima su druge mlekare otkazale saradnju, i pored činjenice da kroz sopstveni otkup isključivo domaćeg mleka pokriva svoje trenutne potrebe.

Mihailović navodi da je u Savinom selu mlekara prestala da otkupljuje mleko od 15. marta, da će mnoge porodice ostati bez prihoda i da neće moći da isplate kredite u koje su ušli. Kaže da lično njemu moratorijum na kredit ne znači ništa, jer kredit mora da plati, a ishrana stoke je jako skupa.

Bloomberg

 

Mihailovićev primer nije usamljen. Predstavnik proizvođača mleka iz Banata Vukašin Baćina upozorio je da "uvoznici i trgovinski lanci gase farme i mlekare po Srbiji". "Cena sirovog mleka i dalje je u padu. Iz mlekara navode da predstavnici trgovinskih lanaca traže da mlekare obore cenu svojih proizvoda i da ta cena od prvog aprila bude ista kao cena mlečnih proizvoda, uvezenih iz EU", naveo je Baćina u saopštenju za javnost, prenela je agencija Beta.

Ovaj stočar apelovao je da država što pre uvede prelevmane na uvoz sireva koji su veći od sadašnjih 30 dinara po kilogramu. "Ako država ne uvede prelevmane u visini od 330 dinara po kilogramu, u narednih 10 dana mlekare obaraju cenu sirovog mleka, staju sa otkupom mleka jer neće moći da prodaju svoj proizvod", naveo je Baćina i upozorio da će zbog toga veliki broj zaposlenih ljudi u mlekarama ostati bez posla, a proizvođači mleka biće prinuđeni da prodaju krave klanicama. "Zahtevamo hitnu i brzu reakciju države. Ne smemo dozvoliti da uvoznici i trgovinski lanci gase farme i mlekare po Srbiji", poručio je Baćina.

Farmer Jugoslav Tomić iz Stajićeva pored Zrenjanina je prosuo dve i po tone kravljeg mleka jer, kako je naveo, nije imao kome da ga proda, pošto nijedna mlekara nije bila zainteresovana. Rekao je da će biti prinuđen da počne sa klanjem goveda, a da je već dobio kaparu za 30 grla koja su prodata klanici. Tomić je farmu osnovao 2005. godine i danas ima 300 goveda, od čega je 150 muznih krava.

Trenutna slika stočarstva i mlekarske industrije ne stoji sama u celokupnoj slici poljoprivrede zemlje. Naprotiv, gledajući podatke iz ove grane agrara, stanje se preslikava i na sve ostale sektore. Pre deset godina smo imali 60.000 proizvođača koji su davali mleko na otkup, a sada imamo tek tri hilјade, objašnjava Branislav Gulan, dugogodišnji saradnik Privredne komore, novinar koji je bio u dva navrata član Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Prema njegovim rečima, bitno je da se pokrene celokupno stočarstvo, a ne samo mlečno govedarstvo, koje je najviše ugroženo.

"Lako je uvideti ako se pogledaju brojke o uvozu i izvozu mleka, kao i broju stočnih grla u Srbiji da nešto nije u redu sa ekonomskom politikom. Tokom 2021. godine u Srbiju je uvezeno 3.249 tona mleka u prahu, dok se prošle godine količina uvezenog mleka u prahu skoro utrostručila - na 9.662 tona. Za to je plaćen trostruko veći iznos, ukupno 27,9 miliona evra. Cena dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto masnoće, koju je Vlada Srbije zamrzla - poslednji put na nivo od 128,99 dinara  sada je, posle odmrzavanja, znatno veća. Pakovanje od litar košta i po 160, 170 dinara. Trgovinske rafove istovremeno je preplavilo mleko iz uvoza – iz Češke i Polјske", objašnjava Gulan za Bloomberg Adriju.

 

 

 Zašto i kome je u interesu da se uvoz mleka u prahu skoro utrostruči, postoje neka objašnjenja koja idu od toga da je uvoznički lobi prejak i pokušava da se okoristi prilikom koja se ne propušta, ali i do toga da je nedovoljan broj stoke i da se konstantno smanjuje, a subvencije za poljoprivrednike kasne i nedovoljne su. 

Subvencije i isplate

Kada je reč o dinamici isplate subvencija sprovedenih u 2022. godini, ministarka Jelena Tanasković je rekla u martu da je već isplaćen novac za organsku stočarsku proizvodnju. "Onda ide isplata genetike, u drugoj nedelji marta plaćamo subvenciju za tov i voće, u trećoj nedelji marta vinarijama i destilerijama, a do kraja marta platićemo primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju", zaključila je ministarka poljoprivrede.

S druge strane, poljoprivrednici se učestalo žale na kašnjenje isplata subvencija, a da to nije bez osnova, pokazuje i opomena Državne revizorske institucije prema Upravi za agrarna plaćanja zbog kašnjenja isplata u nekoliko navrata. Gulan upozorava da je taj novac negde nestao.

"Kada saberete sve budžete, za 120 opština u Srbiji koje imaju te lokalne programe za polјoprivredu, to je preko dve milijarde dinara, što nije mala cifra. Zamerke sa terena su oko kašnjenja subvencija. One se, navodno, iz Ministarstva upućuju stočarima, ali državni revizor je utvrdio da tog novca nema, niti zvanično traga gde je potrošen. To je ogroman novac koji je zagubljen, u ukupnom iznosu od 2016. godine. Reč je o 54 milijarde dinara. Kada se to pretvori po kursu evra od 118 dinara, kolika je tada bila vrednost, onda je to 457 miliona evra", kaže Gulan i dodaje da je to znatno više od agrarnog budžeta koji je u 2021. iznosio oko 400 miliona dinara. Da je nvoac stigao do stočara i do sela za ruralni razvoj, slika bi danas bila drugačija.

Bloomberg

 

Kada pogledamo subvencije u EU, prema podacima Evropskog parlamenta u 2019. godini ukupno je iz Fonda Zajedničke poljoprivredne politike utrošeno 38,2 milijarde evra, od toga je za Hrvatsku otišlo između 500 i 999 miliona evra. Te godine u Srbiji planirana su sredstava po osnovu subvencija u visini od 36,2 milijardi dinara (308 miliona evra), a Ministarstvo poljoprivrede je isplatilo 28,5 milijardi dinara, odnosno 93 odsto opredeljenog budžeta.

Sistemsko i kontinuirano uništavanje

Vrsni poznavaoci agrarnog sektora godinama prate situaciju i upozoravaju na sistemsko i konstinuirano uništavanje poljoprivrede zemlje. Kompletna polјoprivreda u velikom zaostatku u odnosu na ono što se predviđalo važećom Strategijom razvoja od 2014. do 2024. godine koja je očekivala rast od 9,1 odsto, a samo u krizama se računalo na 6,1 odsto godišnje. "Ukupan prosečan godišnji rast za tri i po decenije je samo 0,45 odsto. Kako da budemo konkurenti sa subvencijama od 70 evra po hektaru, kada zemlјe EU imaju od 480 pa do 900 evra po hektaru", kaže Gulan.

Prema zvaničnim podacima RZS, u stajama u Srbiji trenutno je oko 800.000 goveda, što je upola manje nego pre tri decenije. "Stočarstvo u BDP-u polјoprivrede učestvuje samo sa 29 odsto, a sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalјa. Da je situacija loša, vidi se i u broju svinja. Pre 30 godina u oborima ih je bilo više od pet miliona, sada je taj broj prepolovlјen", navodi Gulan, a kao najveće probleme vidi niske otkupne cene i skupu stočnu hranu.

Sistemsko rešavanje problema

Nedavno je i nova ministrka Tanasković najavila da će ovo biti prvi put da se "sistemski pristupi rešavanju problema u mlekarstvu". Ako je sudeći po najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će u Srbiji biti novih izbora krajem ove, najkasnije početkom sledeće godine, ni ova ministarka, ali ni drugi članovi ove Vlade neće moći da rešavaju sistemski bilo kakve probleme u zemlji, jer neće ni imati vremena. Sistemski pristup rešavanju problema podrazumeva ipak malo duži vremenski period, naročito ako se uporedi period sistemskog nepristupa koji se meri decenijama, a agrarni ekonomisti vide prve naznake pojave ovog problema još od 1990. godine.

"Država se ozbiljno i odgovorno ponela u 2022. godini, koja je bila ekonomski nepredvidiva. Sada imamo veliku tržišnu borbu, koja se ogleda u svim segmentima. Ovde je eskalirala. Imamo puno problema. Počeli su problemi u 2022. zbog toga što je država zamrzla cenu mleka zbog građana, mleko proizvedno u Srbiji je izvezeno, onda smo bili prinuđeni da ga uvozimo, došlo do povećanog uvoza mleka, mlekare imaju zalihe, naši proizvođači imaju mleko, njima se spušta cena – to su neke stvari o kojima smo juče razgovarali“, rekla je ministarka Tanasković u martu.

"Preuzeli smo na sebe da to iskontrolišemo. Prelevmani su teška mera jer mi smo evropski orijentisana država otvorenog tržišta i to treba odbraniti, ali je situacija da mi moramo da branimo svoje tržište koje je poremećeno", istakla je Tanasković. Imate proizvođača koji imaju mleko, a nemaju kome da ga daju u otkup jer su mlekare pune zaliha i to mora da se reši, istakla ministarka poljoprivrede.

Pitanja Bloomberg Adrije upućena Ministarstvu poljoprivrede na koji način se to može rešiti, kao i ostala pitanja o ovoj temi, ostala su bez odgovora.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar