Organizacija saobraćaja i prateće infrastrukture u Beogradu u 2025. godini koštaće građane glavnog grada 54,99 milijardi dinara ili oko 470 miliona evra, koliko je previđeno budžetom za sledeću godinu, koji su u sredu usvojili odbornici Skupštine grada. Toliko će okvirno koštati besplatan gradski prevoz u glavnom gradu od Nove godine.
Dogodine će biti izdvojeno za oko tri odsto više novca u odnosu na 2024. godinu kada je u te svrhe utrošeno oko 53,26 milijardi dinara. S druge strane, subvencije iz gradske kase za javna nefinansijska preduzeća i organizacije, gde najveće učešće imaju dotiranja za Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd (GSP), skoro su se utrostručile. Tako je budžetom u 2025. predviđeno oko 8,74 milijardi dinara, dok je za te svrhe u 2024. godini izdvojeno oko tri milijarde dinara.
Inače, ukupni prihodi i primanja budžeta Beograda za 2025. godinu iznose nešto više od 167,6 milijardi dinara. S obzirom na to, ispostavlja se da će na organizaciju saobraćaja u glavnom gradu Srbije biti potrošen skoro svaki treći dinar iz gradske kase.
Opširnije
Kako je Srbija postala mesto gde se investira u transportnu logistiku?
Železnička filijala Hamburške luke Metrans preuzela je Adria Rail grupu, koja saobraća na teritoriji Srbije i Hrvatske.
30.07.2024
Srbija pod snegom - saobraćaj otežan, upaljen crveni meteoalarm, energetski sistem stabilan
Iako sneg neprekidno pada skoro 24 sata, u EPS-u uveravaju da građani nemaju razloga za brigu jer je energetski sistem stabilan
24.12.2024
Beogradskim kontrolorima ili otkaz, ili obuka za "bele"
Nova promena u gradskom prevozu zameniće kontrolore "belima", što podrazumeva da će 280 kontrolora dobiti otkaz.
12.04.2023
Koliko će koštati besplatan gradski prevoz u Beogradu
Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd (GSP) godinama opstaje zahvaljujući subvencijama i finansiranju dobavljača.
20.12.2024
U obrazloženju budžeta navodi se da u ukupnim rashodima i izdacima planiranim u budžetu Beograda za 2025. godinu najveće učešće imaju sredstva funkcionalne klasifikacije - Ekonomski poslovi, u iznosu od oko 58,42 milijarde dinara, što je 34,03 odsto ukupnih sredstava budžeta. Tu je najviše novca planirano upravo za prevoz putnika i nabavku vozila u javnom saobraćaju u Beogradu, i to u iznosu od skoro 55 milijardi dinara.
Takođe, na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama i privatnim preduzećima otići će 5,09 odsto ukupnih rashoda i izdataka budžeta ili oko 8,74 milijardi dinara, navodi se u obrazloženju budžeta za 2025.
"U okviru ove kategorije rashoda, najveće učešće imaju kapitalne subvencije za GSP na ime otplate nabavki novih autobusa, kombi vozila i tramvaja", ističe se u obrazloženju odluke o budžetu za narednu godinu.
Gradski prevoz od 1. januara besplatan
Po svemu sudeći, i u 2025. godini se nastavlja "tradicija" dotiranja i finansiranja iz gradske kase GSP-a, koji već decenijama beleži gubitke i opterećuje budžet glavnog grada. Ovo preduzeće opstaje upravo zahvaljujući subvencijama i finansiranju iz budžeta grada, pa još više čudi nedavna najava Aleksandra Šapića, gradonačelnika Beograda, da će od 1. januara 2025. javni prevoz u glavnom gradu biti besplatan za sve građane. On je pritom rekao i da će u naredne tri godine GSP potpuno obnoviti vozni park.
Ipak, Ana Jolović, direktorka RELOF3 projekta reforme lokalnih javnih finansija, kaže da besplatan gradski prevoz objektivno i nije neki veliki gubitak za preduzeće.
"Grad Beograd, kao osnivač GSP-a, godinama ne uspeva da uredi sistem naplate gradskog prevoza i kada se izuzmu đaci, studenti, penzioneri i drugi koji su oslobođeni plaćanja, karte zapravo malo ko i plaća. Prihodi GSP-a po ovom osnovu uglavnom su svedeni na uplate malobrojnih firmi koje svojim zaposlenima kupuju mesečne karte", rekla je ona ranije za Bloomberg Adriju.
Međutim, Jolović ističe da bi bilo dobro da se što pre uspostavi ekonomski logičan i održiv sistem finansiranja ove kompanije. "Jer ne treba zaboraviti da je GSP pre i posle svega preduzeće, ma ko mu bio osnivač i ma u čijem vlasništvu bio."
Kako posluje GSP
GSP beleži solidne stope rasta prodaje u poslednje tri godine. Konkretnije, u 2023. godini beleži rast prodaje od 12,8 odsto, poglavito zbog povećanje cena po ostvarenom kilometru. Prihodi se ostvaruju preko ugovora sa Sekretarijatom za javni prevoz.
Profitabilnost se takođe oporavila u 2023. godini, nakon negativne EBITDA zabeležene u 2022. EBITDA marža u 2023. iznosi 14,7 odsto. Profitabilnost je poboljšana na krilima rasta prodaje, ali i smanjenju udela troškova materijala u odnosu na prodaju, koji je u 2023. pao na 38,4 odsto sa 46,5 odsto u 2022.
Zaposleni su najveći trošak
S druge strane, najveća troškovna kategorija, troškovi zaposlenih, održava relativno konstantan udeo u prihodima od prodaje i u poslednje tri godine ne odstupa značajno od 63 odsto. Uprkos skromnom rastu broja zaposlenih (1,6 odsto u 2023), ova troškovna se povećala za skoro 12,7 odsto u 2023. u odnosu na 2022. godinu, što je u liniji sa rastom prihoda od prodaje u istom periodu.
Profitabilnost se u velikoj meri podržava subvencijama, odnosno dotacijama gradskog sekretarijata za finansije, koje se knjiže u okviru ostalih poslovnih prihoda. Radi konteksta, ostali poslovni prihodi imaju udeo od 27 odsto u prihodima od prodaje, dok dotacije od gradskog sekretarijata iznose 19 odsto prihoda od prodaje. U apsolutnom smislu iznose 27,7 miliona evra.
Subvencije pokrivaju, ali ne spasavaju
Poređenja radi, iznos dotacija bi mogao da pokrije troškove amortizacije i finansijske rashode. U okviru ostalih poslovnih prihoda, druga najveća kategorija (17 odsto ostalih poslovnih prihoda na 31.12.2023) prihodi su iz budžeta grada za pokriće po kreditu od EBRD (sve obaveze namirene zaključno sa 30.09.2023).
Troškovi amortizacije u veliku ruku terete profitabilnost, i iznose 15,6 odsto prihoda od prodaje. Oni su bili dovoljni da EBIT pošalju u negativnu zonu, a EBIT marža za 2023. iznosi negativnih 0,82 odsto. Finansijski rashodi – primarno kamate – dalje su teretili rezultat (u apsolutnom iznosu od 6,9 miliona evra u 2023), te je godina završena sa neto gubitkom od skoro sedam miliona evra.
Bilans stanja iliti brojevi koje brinu
Priča se dodatno komplikuje kada se pogleda bilans stanja, a najviše zabrinjava zaduženost i akumulirani gubitak koji daleko premašuje prihode od prodaje. Konkretno, prihodi od prodaje i ostali poslovni prihodi bi pokrili 65,7 odsto akumuliranog gubitka, po podacima za 2023. godinu. Pokazatelj tekuće likvidnosti je 0,15 odsto, što znači da likvidna (tekuća) sredstva pokrivaju samo 15 odsto tekućih obaveza.
Zaduženost manja, ali i dalje visoka
Zaduženost je takođe relativno visoka, s obzirom na to da neto dug prema EBITDA iznosi 3,47 puta na 31.12.2023, smanjeno sa 4,33 puta na 31.12.2022. Od dugoročnih kredita, postoji kredit sa AIK bankom od 25,6 miliona evra, za finansiranje trajnih sredstava i tri lizing aranžmana za nabavku vozila (sa datumima otplate u 2025. i 2028). Investicioni kredit za nabavku Solaris autobusa (koji je glasio na 65 miliona evra) iz 2013. sa EBRD-jem je otplaćen 30.09.2023.
Kratkoročni krediti se većinski odnose na dozvoljena prekoračenja u bankama (kamata u 4,5 plus mesečni belibor), pozajmice od drugih javnih preduzeća (kamata od tri odsto na godišnjem nivou) za finansiranje obrtnih sredstava i delove lizinga koji dospevaju do jedne godine. Time navedeni visok nivo finansijskih rashoda ima smisla s obzirom na navedene kamate.
GSP finansiraju dobavljači
Neto obrtni kapital ide u prilog GSP-u, s obzirom na to da se potraživanja naplaćuju za 10 dana, a obaveze dođu na naplatu za oko 259 dana. Drugim rečima, GSP finansiraju dobavljači, a na kraju prošle godine najveći domaći dobavljači su NIS, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i JKP Beogradske elektrane.
- U pisanju teksta pomogli Ilija Nešić i Dragana Tomić.