Koliko će koštati besplatan gradski prevoz u Beogradu

Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd (GSP) decenijama beleži gubitke i opterećuje gradski budžet. Ovo javno preduzeće godinama opstaje zahvaljujući subvencijama i finansiranju dobavljača. Nažalost, nijedna gradska vlast taj problem nije uspela da reši.

"Ja sam prvi koji je rešio da se uhvati ukoštac sa problemom javnog saobraćaja, od koga su svi bežali", rekao je Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, istog dana kada je najavio da će od 1. januara 2025. javni prevoz u glavnom gradu biti besplatan za sve građane, kao i da će u naredne tri godine GSP u potpunosti obnoviti vozni park.

I to uprkos poslovanju koje je neodrživo i milijardama dinara koje godinama na račun ovog preduzeća stižu iz gradske kase.

Ana Jolović, direktorka RELOF3 projekta reforme lokalnih javnih finansija, u razgovoru za Bloomberg Adriju kaže da najava da ubuduće niko neće plaćati gradski prevoz objektivno i nije neki veliki gubitak za preduzeće.

"Grad Beograd, kao osnivač GSP-a, godinama ne uspeva da uredi sistem naplate gradskog prevoza i kada se izuzmu đaci, studenti, penzioneri i drugi koji su oslobođeni plaćanja, karte zapravo malo ko i plaća. Prihodi GSP-a po ovom osnovu uglavnom su svedeni na uplate malobrojnih firmi koje svojim zaposlenima kupuju mesečne karte", navodi ona.

Depositphotos

 

Ipak, ono što jesu nepoznanice, kaže Jolović, jeste kako će se GSP finansirati na duže staze, koliko će besplatan prevoz za sve dodatno koštati grad i da li je prethodno urađena analiza koja dokazuje da gradski budžet to može da izdrži, kao i da li besplatan prevoz prate i druge mere, poput uspostavljanja upravljačke odgovornost i GSP-a i grada kao osnivača. 

"Ako je baš ovako moralo da bude, bilo bi dobro da traje što kraće, da se što skorije uspostavi ekonomski logičan i održiv sistem finansiranja jedne kompanije. Jer ne treba zaboraviti da je GSP pre i posle svega preduzeće, ma ko mu bio osnivač i ma u čijem vlasništvu bio", kaže Jolović.  

Besplatan javni prevoz ne samo da neće biti neki gubitak za GSP već neće biti ni ušteda za Beograđane. Sa Novom godinom žiteljima prestonice stižu i nova poskupljenja, i to vode i parkinga, biće im povećan porez na imovinu, a najavljuje se i poskupljenje pogrebnih usluga.

I sve to pošto im je u avgustu poskupeo Infostan, u septembru parking, u oktobru grejanje, a u novembru taksi.

Cena po kilometru vozi priču

GSP beleži solidne stope rasta prodaje u poslednje tri godine. Konkretnije, u 2023. godini beleži rast prodaje od 12,8 odsto, poglavito zbog povećanje cena po ostvarenom kilometru. Prihodi se ostvaruju preko ugovora sa Sekretarijatom za javni prevoz.

EBITDA se vraća u igru, ali pomoću rezova

Profitabilnost se takođe oporavila u 2023. godini, nakon negativne EBITDA zabeležene u 2022. EBITDA marža u 2023. iznosi 14,7 odsto. Profitabilnost je poboljšana na krilima rasta prodaje, ali i smanjenju udela troškova materijala u odnosu na prodaju, koji je u 2023. pao na 38,4 odsto sa 46,5 odsto u 2022.

Depositphotos

 

Zaposleni, najveći trošak

S druge strane, najveća troškovna kategorija, troškovi zaposlenih, održava relativno konstantan udeo u prihodima od prodaje i u poslednje tri godine ne odstupa značajno od 63 odsto. Uprkos skromnom rastu broja zaposlenih (1,6 odsto u 2023), ova troškovna se povećala za skoro 12,7 odsto u 2023. u odnosu na 2022. godinu, što je u liniji sa rastom prihoda od prodaje u istom periodu.

Subvencije, gorivo profitabilnosti

Profitabilnost se u velikoj meri podržava subvencijama, odnosno dotacijama gradskog sekretarijata za finansije, koje se knjiže u okviru ostalih poslovnih prihoda. Radi konteksta, ostali poslovni prihodi imaju udeo od 27 odsto u prihodima od prodaje, dok dotacije od gradskog sekretarijata iznose 19 odsto prihoda od prodaje. U apsolutnom smislu iznose 27,7 miliona evra.

Subvencije pokrivaju, ali ne spasavaju

Poređenja radi, iznos dotacija bi mogao da pokrije troškove amortizacije i finansijske rashode. U okviru ostalih poslovnih prihoda, druga najveća kategorija (17 odsto ostalih poslovnih prihoda na 31.12.2023) prihodi su iz budžeta grada za pokriće po kreditu od EBRD (sve obaveze namirene zaključno sa 30.09.2023).

Troškovi amortizacije u veliku ruku terete profitabilnost, i iznose 15,6 odsto prihoda od prodaje. Troškovi amortizacije su bili dovoljni da EBIT pošalju u negativnu zonu, a EBIT marža za 2023. iznosi negativnih 0,82 odsto. Finansijski rashodi – primarno kamate – dalje su teretili rezultat (u apsolutnom iznosu od 6,9 miliona evra u 2023), te je godina završena sa neto gubitkom od skoro sedam miliona evra.

Depositphotos

Bilans stanja iliti brojke koje brinu

Priča se dodatno komplikuje kada se pogleda bilans stanja, a najviše zabrinjava zaduženost i akumulirani gubitak koji daleko premašuje prihode od prodaje. Konkretno, prihodi od prodaje i ostali poslovni prihodi bi pokrili 65,7 odsto akumuliranog gubitka, po podacima za 2023. godinu. Pokazatelj tekuće likvidnosti je 0,15 odsto, što znači da likvidna (tekuća) sredstva pokrivaju samo 15 odsto tekućih obaveza.

Zaduženost je takođe relativno visoka, s obzirom na to da neto dug prema EBITDA iznosi 3,47 puta na 31.12.2023, smanjeno sa 4,33 puta na 31.12.2022. Od dugoročnih kredita, postoji kredit sa AIK bankom od 25,6 miliona evra, za finansiranje trajnih sredstava i tri lizing aranžmana za nabavku vozila (sa datumima otplate u 2025. i 2028). Investicioni kredit za nabavku Solaris autobusa (koji je glasio na 65 miliona eura) iz 2013. sa EBRD-jem je otplaćen 30.09.2023.

Depositphotos

 

Balansiranje na ivici likvidnosti

Kratkoročni krediti se većinski odnose na dozvoljena prekoračenja u bankama (kamata u 4,5 plus mesečni belibor), pozajmice od drugih javnih preduzeća (kamata od tri odsto na godišnjem nivou) za finansiranje obrtnih sredstava i delove lizinga koji dospevaju do jedne godine. Time navedeni visok nivo finansijskih rashoda ima smisla s obzirom na navedene kamate.

GSP finansiraju dobavljači

Neto obrtni kapital ide u prilog GSP-u, s obzirom na to da se potraživanja naplaćuju za 10 dana, a obaveze dođu na naplatu za oko 259 dana. Drugim rečima, GSP finansiraju dobavljači, a na kraju prošle godine najveći domaći dobavljači su NIS, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i JKP Beogradske elektrane.