Otkupna cena za male i velike proizvođače mleka nije ista

Dok se mali proizvođači bore sa nezapamćenom sušom i posledično manjkom stočne hrane i padom stočnog fonda, veliki proizvođači mleka u Srbiji poput Al Dahre, koja je pre nekoliko godina kupila imovinu PKB-a, spremniji su dočekali teška vremena.

"Kao i u većem delu sveta poslednjih godina, u Srbiji su zabeleženi pojedini negativni trendovi u sektoru mlečnog govedarstva, a pored toga smo svedoci nezapamćene suše", naveli su iz Al Dahre za Bloomberg Adriju.

Istovremeno, mali proizvođači optužuju velike prerađivače da ih niskom otkupnom cenom muče već šest godina. "Postoji ogroman manevarski prostor za manipulacije u mlekarstvu", kaže Sanja Bugarski, predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda. Kao primere manipulacije ona nabraja različito merenje količine pri otkupu, nepostojanje nezavisnih tela koja ocenjuju kvalitet mleka i komplikovane cenovnike koje samo agroekonomisti mogu da razumeju.

"Srbija nema nezavisnu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta mleka", kaže Bugarski. Ona napominje da je nepostojanje takve institucije posebno problematično jer onda prerađivači "mogu proizvoljno da plaćaju" malim proizvođačima i da snize otkupnu cenu mleka pod izgovorom da je lošijeg kvaliteta - što kod velikih ne mogu tako lako da urade.

Prosečna otkupna cena sirovog mleka u poslednjih šest godina kretala se između 30 i 35 dinara, a mali proizvođači već neko vreme napominju da je bi realna cena bila 65 do 75 dinara za litar.

Što se tiče stočne hrane, predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda smatra da nekontrolisani rast cena igra ogromnu ulogu, a da cene podižu i oni koji imaju i oni koji nemaju razloga za to. "Prošle godine, hranivo smo plaćali dva dinara plus PDV, a sada to isto hranivo košta sedam dinara plus PDV", objašnjava ona.

Cene žitarica skočile su ove godine pošto je rat u Ukrajini izazvao velike probleme u snabdevanju poljoprivrednim proizvodima.

Međutim, u Al Dahri taj problem nemaju. "Kao vodeća kompanija u agroindustriji, Al Dahra strateški, dugoročno i precizno planira sve proizvodne procese, pa se ne suočavamo sa nedostatkom stočne hrane ili drugih esencijalnih resursa", naveli su u odgovorima na pitanja putem mejla iz te kompanije.

Pošto za male proizvođače stočna hrana jeste problem, mnogi su morali da prodaju krave klanicama kako bi pokrili troškove. Stoga, došlo je do znatnog smanjenja stočnog fonda u celoj zemlji – ali ni veliki nisu bili skroz imuni na tu tendenciju.

"Imate situaciju suše, aktualna situacija: prinos kukuruza u Evropskoj uniji je 16 odsto manji od petogodišnjeg proseka. Imate njive u Srbiji koje su imale nula prinos kukuruza", rekao je generalni direktor MK Grupe Mihailo Janković na Forumu Srpske asocijacije menadžera ove nedelje.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je stočni fond Srbije brojao 1.106.000 goveda 2006. godine dok, prema podacima iz 2021. ima samo 860.000 goveda u zemlji. Tako je 2006. godine proizvedeno 1.587.000.000 litara mleka u stočarskoj proizvodnji, a 2021. godine se taj broj smanjio za 7,2 odsto na 1.473.000.000 litara.

Bloomberg

"Kada je kompanija Al Dahra kupila imovinu PKB-a, bilo je neophodno oživeti dotadašnju infrastrukturu, opremu i proizvodnju. To se odnosi i na zatečeno stanje kada je u pitanju stočni fond", kažu iz Al Dahre. "Kako bismo popravili genetiku na farmama, uvezli smo značajan broj krava i sproveli brojne mere kako bi se popravilo zatečeno stanje. Danas možemo reći da je stočni fond sa svih farmi adekvatno zbrinut, uz poštovanje najviših standarda i humanog postupanja prema životinjama."

"Stočni fond je, u ovom trenutku, delimično smanjen, ali Al Dahra ostaje posvećena mlečnom govedarstvu kontinuirano prateći potrebe industrije i analizirajući kretanja u ovom sektoru", dodaju iz kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja je takođe smanjila svoju proizvodnju mleka.

Bugarski kaže da država već neko vreme sistematski uništava svaku svoju investiciju koju je uložila u mlekarstvo. Srpski seljaci dobili su subvencije za robote za mužu, izgradnju objekta i druga poboljšanja proizvodnje.

"Zbog deset miliona nečijeg profita, država uništava investiciju vrednu 200 ili 300 miliona evra", kaže Bugarski, prozivajući velike prerađivače mleka.

Da otkupna cena mleka koja važi za male i velike nije ista, pokazuju i saznanja Bloomberg Adrje da je krajem septembra ove godine završen tender Al Dahre za prodaju sirovog mleka, a postignuta cena je bila viša od one po kojoj otkupljivači plaćaju malim proizvođačima.

S druge strane, mali proizvođači mleka bi udruživanjem verovatno mogli da postignu bolju poziciju na tržištu i bolje uslove otkupa. Bugarski smatra da je takvo udruženje neophodno kako bi mali proizvođači dugoročno mogli da se oporave.

Upitani da potvrde informacije o ovom tenderu, iz Al Dahre su rekli: "Al Dahra ostaje posvećena mlečnom govedarstvu kontinuirano prateći potrebe industrije i analizirajući kretanja u ovom sektoru. Što se tiče konkretnih poslovnih aranžmana sa pojedinačnim kupcima, takve vrste informacija su poverljive, pa bi komentarisanje spekulacija bilo protivno poslovnoj etici."

Govoreći o poboljšanju stanja srpske poljoprivrede, Janković je kazao da se srpska poljoprivreda može oporaviti jedino sistemskim pristupom. CEO MK Grupe smatra da su za to najvažniji koraci ukrupnjavanje poseda, navodnjavanje i primena nauke i tehnologije pomoću digitalizacije i precizne poljoprivrede.

"Prosečna ekonomska veličina gazdinstva u Srbiji je ispod 6.000 evra, od toga 50 odsto gazdinstava je manje od 2.000 evra. Sa tako usitnjenim gazdinstvima nema ni inovacija, nema ni primene tehnologije i nauke, i prosto nema razvoja", dodao je.