Nestašice i rast cena mleka u Srbiji dok Imlek upravlja tržištem

Mlekara Imlek ubedljivi je lider po profitnoj stopi na regionalnom tržištu mleka i mlečnih proizvoda, predvodeći velike prerađivače koji vladaju tržištem dok se stanje na tržištu mleka drastično pogoršava u celom regionu. Jedino je Slovenija samodovoljna u proizvodnji mleka, a u skoroj budućnosti sve države u Adria regionu će se suočiti sa poteškoćama u proizvodnji, napominju analitičari Bloomberg Adrije u najnovijoj analizi tržišta.

Strukturni problemi u mlekarstvu postaće sve vidljiviji u narednom periodu, što će dovesti do daljeg poskupljenja mleka i mlečnih proizvoda u već inflatornim privredama, napominju analitičari. To se prvo osetio u Srbiji, gde se potrošači već mesecima suočavaju sa nestašicama, a poslednjih nedelja i sa visokim cenama.

"Rast cena se uglavnom prebacuje na potrošače dok se povećanje u ceni ne reflektuje na otkupnu cenu sirovog mleka", kažu analitičari.

Slovenija jedini pozitivan primer

Situacija je alarmantna u celom regionu jer se očekuje dalji pad stočnog fonda i pošto su teški vremenski uslovi uticali na celu poljoprivredu, s tim da bi Slovenija mogla da posluži kao primer u ovoj grani privrede s obzirom na to da je kompanija Ljubljanske Mlekarne sklopila posebne dogovore sa proizvođačima mleka kako bi smanjila pritisak na tržište.

Posebno je problematična situacija u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, gde postoji oligopol među prerađivačima mleka. Imlek je ubedljivo najjači igrač na tržištu u Srbiji, a i na makedonskom i bosanskom tržištu ima značajan udeo kroz Mlekaru Bitola i Mlijekoprodukt, napominju analitičari pošto dominantni prerađivači na ovim tržištima čine 80 odsto tržišta. Tako vodeći prerađivači mleka imaju pregovaračku prednost nad proizvođačima i utiču na kupovnu cenu sirovog mleka, dodaju u izveštaju. 

Samim tim, u Srbiji došlo je do državnog protekcionizma – ograničenja izvoza i ograničenja cena.

To stvara dodatne neefikasnosti na tržištu te su trgovinski lanci u Srbiji morali da se okrenu ka uvozu pakovanog dugotrajnog mleka iz Češke i Poljske kako bi postavili bilo kakvo mleko na rafove.

"Primera radi, usred trenutne nestašice mleka u Srbiji, vidimo da dominantni igrači poput Imleka kupuju velike količine sirovog mleka od niza proizvođača po preferencijalnim cenama", kažu analitičari. "Male i srednje prerađivači mleka teško dolaze do sirovog mleka koje im je potrebno za proizvodnju, a sve što se proizvede se i proda zbog visoke potražnje", dodali su.

Situacija u državama regiona koje su članice Evropske unije malo je drugačija. Hrvatskoj takođe prete nestašice jer proizvodi samo 50 odsto svojih potreba mleka, a broj krava muzara, proizvođača mleka i količina proizvedenog mleka u zemlji opadaju. Međutim, olakšavajuća okolnost je to što se u Hrvatskoj primećuje rast količine proizvedenog mleka po kravi zbog razvoja tehnologije, selektivnog uzgajanja i automatizacije u proizvodnji.

Bloomberg

Najveći izuzetak u regionu je Slovenija koja je potpuno samodovoljna u proizvodnji mleka uprkos tome što se i slovenački proizvođači suočavaju sa sličnim izazovima kao hrvatski. "Proizvođači mleka u Sloveniji su uspešniji u prevazilaženju prepreka koje su donele otvorene granice i međunarodna konkurencija posle ulaska u Evropsku uniju", naznačili su analitičari.

Analitičari napominju da, kao i u državama regiona van EU, i u onima koje se nalaze u okviru bloka proizvođači mleka zavise od države, u njihovom slučaju, preko subvencija.

Bitna razlika u tome kako funkcionišu tržišta u EU i van nje vidljiva je kada se poredi stanje u otkupnoj ceni mleka, koja je u Sloveniji porasla 2022. za 35 odsto na godišnjem nivou prema dogovoru sa malim proizvođačima, što je osiguralo održivost tržišta iako je posledično dovelo do većih cena za prerađivače.

Stanje na tržištu mleka

Podaci Bloomberg Adrije pokazuju da industrija mleka u regionu pokazuju umereni ili stagnirajući rast prodaje dok su operativne margine stabilne već nekoliko godina.

Veliki proizvođači mleka kao što su Imlek i Ljubljanske mlekarne beleže najbolje marže upravo zbog svoje veličine na tržištu. Međutim, Imlekove kompanije u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, Mlijekoprodukt i Mlekara Bitola, donekle se suočavaju sa izostankom rasta prodaje.

Usred krize mleka u Srbiji, najveća srpska mlekara Imlek po svim računatim parametrima beleži dvocifrene margine (uključujući i podružnice), a analitičari smatraju da je do toga došlo upravo zbog toga što Imlek ima mogućnost da koristi pregovoaračku moć da kontroliše svoje troškove zbog udela u tržištu.

Osnovni problem industrije i dalje je ponuda sirovog mleka, objašnjavaju analitičari. Mleko, koje je sastavni deo osnovne potrošačke korpe, teško se transportuje na duže staze te je jedan od načina da se obezbedi široko prisustvo na tržištu upravo kupovina manjih prerađivača na regionalnim tržištima. Upravo to rade veliki svetski prerađivači kako bi osigurali svoje pozicije i na tržištima Adrije. Istovremeno, mali prerađivači se češće opredeljuju za obradu mleka, tj. proizvodnju sira i drugih mlečnih proizvoda, jer na tim proizvodima lakše pokrivaju troškove proizvodnje. 

Imlek i dugoročni razvoj tržišta

"Održivost u industriji mleka je ključna za dugoročni razvoj", napominju analitičari Bloomberg Adrije koji naznačavaju da bi trebalo povećati otkupnu cenu koju dobijaju proizvođači. Pored toga, malim proizvođačima moguće je još pomoći kroz subvencije poput jeftinijeg kreditiranja investicija, uplate novca, povoljnijeg najma državnog zemljišta i sl.

U Srbiji, izgleda kao da neće doći do bitne promene u skorije vreme jer na razliku između otkupne cene mleka i maloprodajne cene pretežno određuje Imlek kao dominantan otkupljivač, a posle odmrzavanja cena mleka očekuje se da će krajnji potrošači biti ti koji će sve više plaćati.

Posledično, analitičari veruju da će kupci kupovati manje količine mleka, ali taj pad u potražnji će biti veći nego za druge proizvode. Postoji mogućnost da tako padne tražnja za sirom i mlečnim proizvodima, ali pad tražnje za mlekom bi, uprkos visokoj ceni, trebalo da bude blag.