Paori traže hitan sastanak s vlašću zbog statusa njiva i kredita

Poljoprivrednici Srbije saopštili su da će zatražiti hitan sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kako bi se razjasnili problemi u vezi sa statusom pojedinih njiva i registracijom u sistem e-agrar, kao i u vezi sa dva zahteva koji, nakon jesenjih protesta, nisu ispunjeni.

To je zaključak višesatnog sastanka poljoprivrednika u Subotici, kome su prisustvovali predstavnici 16 udruženja iz cele Srbije, rekao je u nedelju predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković.

"Poljoprivrednici ovih dana imaju mogo problema oko unosa zasejanih parcela radi dobijanja subvencija po hektaru, jer ne znaju šta je validno - da li stanje u katastru ili na satelitskom snimku", rekao je Matković, prenela je Beta.

Mnoge njive, kažu poljoprivrednici, u katastru su evidentirane kao šume ili rovovi u slučaju rata, a one su davno promenile status i postale obradive, kao i parcele na kojima su nekada bile šume, a subvencije po hektaru od 18.000 dinara predviđene su samo za obradive površine.

Problem je to što u slučaju da poljoprivredni proizvođači prijave nekadašnju šumu kao sadašnju obradivu površinu, kazna je stavljanje tog gazdinstva u pasivan status, koja podrazumeva da nekoliko godina neće imati pravo na ukupne subvencije, a ne samo na tu površinu.

Poljoprivrednici su pokušali da dobiju objašnjenje u Upravi za agrarna plaćanja, ali dosad odgovor nisu dobili.

Depositphotos

 

Matković je rekao da se dogovori poljoprivrednika o zahtevu za obezbeđenje sredstava za subvencionisane kredite po jedan odsto kamate i regulisanju dugova po osnovu neplaćenih doprinosa za penzijsko osiguranje nisu odmakli od početka.

"Ta dva zahteva su bila i na dnevnom redu sastanka poljoprivrednika sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković na sastanku u Kisaču 26. novembra prošle godine, prvom nakon protesta blokadom puteva traktorima, ali niko ne radi na rešavanju tih problema. Od ministarstva nema rešenja ni na vidiku", rekao je Matković.

Podsetimo, nedavno objavljen popis domaće poljoprivrede pokazao je drastične padove u sektoru, dok država u 2024. planira da izdvoji rekordnu sumu novca za subvencije u tom sektoru.

 

Kako je nedavno navela analitičarka Bloomberg Adrije Jelena Zindović, subvencije znatno utiču na i finansijske rezultate velikih poljoprivrednih kompanija u regionu, naročito u Hrvatskoj i Sloveniji. U 2022. godini, najveći iznos primljenih subvencija zabeležile su kompanije iz Hrvatske, Belje Plus i Žito - obe kompanije po 14 miliona evra. "U poređenju sa kompanijama slične veličine iz Srbije poput Delta Agrara, MK Grupe ili Almexa, vidimo da su davanja u Hrvatskoj višestruko veća, čak sedam do osam puta u odnosu na Srbiju", istakla je ona.

Kada je reč o profitabilnosti poljoprivrede, zaključak izveštaja analitičkog tima Bloomberg Adrije s kraja prošle godine bio je da će, nakon dobrih rezultata koje je sektor ostvario u 2022, brojevi za 2023. pokazati da je tokom nje profitabilnost opala, najviše zbog skupljih sirovina. To će se, naveli su, posebno videti u Srbiji, gde su zalihe veće zbog zabrane izvoza iz 2022. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar