Struktura zaposlenih u Srbiji se u poslednjih godinu dana preraspodelila u korist sektora informisanja i komunikacija, a nauštrb poljoprivrede. Zvanična statistika pokazuje da je sektor koji se procentualno najviše smanjio u četvrtom kvartalu 2022. godine u odnosu na isti kvartal godinu ranije bio sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (6,1 odsto), dok se najviše po broju zaposlenih povećao sektor informisanja i komunikacija (18,3 odsto).
Ako pogledamo odvojenu statistiku koju vodi Republički zavod, broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen je za 3.277, odnosno za 5,6 odsto u četvrtom kvartalu 2022. u odnosu na isti kvartal godinu ranije, pokazuju zvanični podaci.
Postavlja se pitanje da li ovakvi podaci trebaju da zabrinjavaju zemlju koja ostvaruje godišnju razmenu sa svetom u oblasti poljoprivrede koja iznosi oko osam milijardi evra ili je jednostavno reč o promenama na tržištu rada u korist savremenijih biznisa?
Opširnije
Bečki institut: Srbija ne treba da nudi niže cene nego bolji kvalitet
Srpski IT ima prednost u odnosu na ostale privrede Zapadnog Balkana, navode iz bečke ustanove.
27.02.2023
Rusija i Kina imaju kontrolu u svetskoj proizvodnji hrane
Đubriva su u prvom planu političke agende širom sveta.
21.02.2023
Zdrava hrana je skupa - eto ideje za male poljoprivrednike u Srbiji
Srbija daje znatno veće subvencije za organsku poljoprivredu, ali proizvođači često ne znaju dovoljno o prilikama
10.02.2023
Vlada odvojila 197 miliona evra za poljoprivredu i ruralni razvoj
Mere su i predmet usklađivanja sa šemama Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije.
02.02.2023
Kako za Bloomberg Adriju navodi Aleksandar Bogunović iz Udruženja za biljnu porizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS), zabunu unose definicije o radnoj snazi koje se koriste prilikom obavljanja anketa.
"Naime, svaka osoba koja je ostvarila prihod iz poljoprivrede se, po anketi, vodi kao poljoprivrednik, a svi koji rade u preduzećima koja se bave poljoprivredom se vode kao zaposleni u sektoru", navodi on.
Ipak, s obzirom na to da su oba broja u padu, bilo da je reč o individualnim registrovanim poljoprivrednicima ili onim koji su zaposleni u tom sektoru, postavlja se pitanje da li je taj trend alarm za uzbunu ili deo globalne, šire slike promene strukture tržišta rada.
Kako ocenjuje Bogunović, stanje nije alarmantno jer je tako svuda u svetu. "Ima više razloga što radne snage ima manje, među kojima su najviše uzroci u tome što je manje mladih na selu, sve veći broj staračkih domaćinstava koja izlaze iz poljoprivrede, odliv mladih iz zemlje uopšte, ukrupnjavanje poseda, uvođenje moderne opreme i mehanizacije u sektor poljoprivrede i prehrambene industrije i tako dalje", navodi Bogunović.
Bloomberg
Poljoprivrednicima tokom prošle godine nisu olakšale ni prirodne okolnosti. Pored visokih cena energenata, oni su morali da se suoče i sa sušom. Takođe, rasle su cene svega, posebno sirovina, što, kako se ispostavilo, nije uvek išlo u njihovu korist.
Recimo, povećanje cene đubriva vršilo je pritisak na budžete poljoprivrednika, smanjivanje marži i smanjenje entuzijama među poljoprivrednicima. Smanjena je poljoprivredna proizvodnja jer je korišćeno manje đubriva, dok je rast cena doprineo i rastu cena hrane za krajnje potrošače, pokazuje analiza BBA.
I upotreba novih tehnologija u poljoprivredi utiče na broj zaposlenih - ona će biti potrebna da bi se premostio jaz koji se stvara u sinergijskom delovanju sve veće potrebe za hranom i sve nepredvidljivijih vremenskih uslova, smatra Simon Franko, direktor za Sloveniju, Srbiju i Hrvatsku u kompaniji BASF.
"Mi ćemo morati da proizvodimo do 60 odsto više hrane do 2050, što je veliki izazov", rekao je Franko, dodavši da vremenske prilike i suša smanjuju prinose. "Upravo ta razlika će biti sve veća i veća", zaključio je naš sagovornik.
Zaliha ima, bar na kraće staze, kako uverava predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Početkom godine, on je na godišnjoj konferenciji naveo podatak da Srbija ima zaliha pšenice za 20 meseci, kukuruza za 13 meseci, a suncokreta za 30.
Povećanje cena ulaznih troškova i efekti koji su usledili delimično su ublaženi povećanjem cene kukuruza i pšenice. To je povećalo zaradu poljoprivrednika, međutim, zbog prenaduvanih input troškova, marže su ostale na istom nivou, pokazuje analiza Bloomberg Adrije. S vedrije strane gledano, analitičari očekuju da će cene poljoprivrednih proizvoda - i sirovina generalno - ove godine pasti naniže.
"U ovoj godini očekujemo cene energije uglavnom oko sadašnjih nivoa, što je u proseku niže nego tokom prošle godine uzimajući u obzir neuobičajeno visoke nivoe tokom 2022. i očekivano usporavanje svetske privrede u ovoj godini. Energetski sektor bi cene poljoprivrednih proizvoda trebalo da povuče naniže i da pomogne pri snižavanju inflacije. Još uvek ima prostora za nestabilnost jer su globalni lanci snabdevanja i dalje u fazi preoblikovanja, ali ne kako je to bilo u 2022. godini", ističe se u analizi Bloomberg Adrije.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena agrara Srbije sa svetom u prošloj godini iznosila je 7,9 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 20,1 odsto u odnosu na 2021. godinu, ali uz brži rast uvoza, podaci su PKS.
Izvozeno je robe u vrednosti od 4,8 milijardi evra, što čini povećanje od 13,4 odsto u odnosu na rezultate iz 2021. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17,3 procenata. Uvezeno je robe u vrednosti od 3,1 milijarde evra, što je za 32 odsto više u odnosu na 2021. godinu sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od osam procenata.
Ipak, suficit se smanjio - u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2022. godini iznosio je 1,7 milijardi evra, što je smanjenje od 10,8 procenata u odnosu na 2021. godinu.
Što se stočarstva tiče, najnoviji podaci pokazuju da je iz godine u godinu sve manje stoke u Srbiji. Početkom decembra prošle godine u odnosu na isti period 2021, u našoj zemlji je bilo manje goveda za 6,9 odsto, svinja za sedam odsto, koza za 1,7 odsto i živine za 3,5 odsto.
U međuvremenu, više stotina proizvođača mleka nezadovoljni ishodom pregovora sa predstavnicima države oko visine premija i subvencija za mleko i krave, protestovali su ovih dana blokadom glavnih saobraćajnica u Šapcu i Mrčajevcima. Njihov zahtev je da država podigne premiju za mleko na 20 dinara po litru i poveća subvencije po grlu sa 25.000 dinara na 40.000 dinara.
Tih dana, ministarska poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković podržala je svojim prisustvom manifestaciju na kojoj su promovisani poljoprivredni proizvodi, konkretno mesna industrija.
Bloomberg Adria do objave teksta nije dobila odgovore od Ministarstva poljoprivrede na pitanja u vezi sa smanjenjem broja poljoprivrednih proizvođača.
.webp){kind=icon}
