Zdrava hrana je skupa - eto ideje za male poljoprivrednike u Srbiji

Kaže jedan srednji uzgajivač krava u Srbiji ljudima u selu: "E vidite, za razliku od ovih ostalih mojih, ova mlada krava nikada nije probala koncentrat i silažu. Mojoj deci će ići samo njeno mleko."  Upravo preko iščitavanja opširne stručne (ili polustručne) literature o ishrani beba mnogi dođu do organske hrane. Tako, oni koji su do juče jeli isključivo upitne pice sa kioska počinju da traže organsku šargarepu, organska jaja i organsko meso na raznim grupama na društvenim mrežama i sajtovima proizvođača.

Plejadi novopečenih mama i tata pridružuju se i oni koji imaju zdravstvene probleme, često alergije, upravo zbog prekomerne upotrebe pesticida i antibiotika u tradicionalnoj industrijskoj proizvodnji, kao i ljudi koji se posvećuju zdravom životu. Sve to zasigurno ukazuje na rast popularnosti organske ishrane u Srbiji ali, ostaje otvoreno pitanje kome je ona pristupačna i ko sve ima mogućnost da proizvodi sertifikovanu organsku hranu.

"Organska hrana je skuplja jer je više rada", kaže za Bloomberg Adriju prof. dr Nikola Bajić, predsednik upravnog odbora Centra za organsku poljoprivredu iz Užica koji se godinama zalaže za organsku proizvodnju. "Tu je alfa i omega čovek a ne mašine", dodaje on u telefonskom razgovoru u kom napominje i da upravo radi na pripremi edukacije za 100 proizvođača u Požegi koja će se održati krajem februara.

Međutim, Bajić smatra da je skuplje jesti industrijske proizvode jer zdravlje nema cenu.

"Čime god neorganskim da tretirate biljku, to će ostati u plodu", objašnjava za Bloomberg Adriju Ana Karanović, 33-godišnja vlasnica poljoprivrednog gazdinstva "Ukusi Kopaonika", po struci biolog.

BloombergAdria.com

 

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija je pre više od 20 godina definisala organsku poljoprivredu kao "holistički sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše i unapređuje zdravlje agroekosistema, uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta". U organskoj poljoprivredi koriste se, gde je moguće, agronomske, biološke i mehaničke metode, a ne sintetički materijali, kako bi se ispunila bilo koja specifična funkcija unutar sistema.

U Srbiji je 2021. godine u organsku proizvodnju bio uključen 6.421 proizvođač organske hrane, navode iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Bloomberg Adriju i dodaju da svi organski proizvodi koji se stavljaju u promet u Srbiji, bilo da se radi o domaćoj organskoj proizvodnji ili organskim proizvodima iz uvoza, moraju biti obeleženi nacionalnim logom. Međutim, to ne znači da nema onih koji promovišu svoju hranu kao "domaću" a ne "organsku".

Sertifikat ili ne

Karanović daje primer rada u vrtu iz svoje prakse: "Doskoro niko nije prskao paradajz u selu mlekom radi zaštite od bolesti i insekata. Ja sam testirala korišćenje mleka na jednom delu useva i kada sam videla da je uspešno, primenila sam princip na sav svoj paradajz". Ona dodaje da su ubrzo i njene komšije saznale za njen pristup i da su tako i oni krenuli da prskaju paradajz mlekom.

Svoje proizvode par puta mesečno ona dovozi za Kragujevac, Beograd i Novi Sad, a ka drugim mestima šalje pošiljke.

Međutim, kao i mnogi drugi mali poljoprivrednici, Karanović nema sertifikat za proizvodnju organske hrane. Ona kaže da bi joj se to možda isplatilo za jedan proizvod, ali pošto njeno domaćinstvo proizvodi na maloj površini razno povrće, nisu videli potrebu za tim. Imaju nešto više od dva hektara zemlje.

Iz drugih razloga ni neki drugi proizvođači nisu ušli u organsku proizvodnju. Sanja Kovačević iz poljoprivrednog gazdinstva Kovačević iz sela Jelašnica blizu Surdulice, kaže da nije imala dovoljno informacija o organskoj proizvodnji kada su počinjali sa proizvodnjom borovnica 2018. godine pošto se njena porodica vratila u Srbiju iz inostranstva.

"Organska proizvodnja zahteva dodatno znanje, dodatno ulaganje i za nas koji smo prvi put ušli u poljoprivredu – i dodatni rizik, tako da nam je bilo sigurnije da uđemo u nešto konvencionalno", kaže ona i takođe ukazuje na to da je za organsku proizvodnju potrebno i poznavanje agroinženjera koji se time bave.

Kovačević dodaje da je njena porodica prvo znanje o borovnicama dobijala od onih koji su im ih prodavali, a kasnije su upoznavali i više agroinženjera koji su ih savetovali. "Da bi saradnja između agroinženjera i proizvođača bila uspešna, glavni uslov je da se agroinženjer nalazi u našoj blizini", napominje ona. "To znači da može da posećuje naše zasade na dve nedelje za vreme sezone", kaže Kovačević i naglašava da na jugu Srbije nema veliki izbor agroinženjera koji imaju iskustvo sa organskom proizvodnjom.

BloombergAdria.com

 

Kako Bajić kaže, "nije teško prekvalifikovati agronome", a najvažnije je u proizvodnji pratiti ono osnovno: samo bez otrova kao što su herbicidi i pesticidi. Međutim, iako ih možda nije teško prekvalifikovati, pitanje je kolika je zainteresovanost za ovaj posao. Prema veb-stranici Poljoprivrednih stručnih i savetodavnih službi Srbije (PSSS) postoji samo jedan savetnik za organsku proizvodnju. Poređenja radi, za zaštitu bilja postoji 49, za stočarstvo 32 a za agroekonomiju 16.

Bajić napominje da organizacija "Serbia Organica" pomaže proizvođačima koji žele da pređu na organsku proizvodnju. On kaže da država već dosta toga radi na ovom polju, ali da je potrebno još, posebno kada je u pitanju obrazovanje novih kadrova.

Uprkos velikom potencijalu, samo oko jedan odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje Srbije spada u organsku, dok je prema podacima Eurostata iz 2020. godine u Evropskoj uniji organska proizvodnja činila 9,1 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Plan Evropske unije je da do 2030. godine udeo organske poljoprivrede u ukupnoj poljoprivredi uveća na najmanje 25 odsto. Neke države su već dostigle taj broj te oko četvrtinu poljoprivrednog zemljišta u Austriji čini organska proizvodnja, što je najviše u EU.

"Srbija je, posebno u brdsko-planinskom predelu, podobna za organsku proizvodnju", objašnjava Bajić. "Tu je kvalitet zemljišta sačuvan, a gazdinstva su mala", kaže on i predlaže da oni koji imaju mogućnost, organsku proizvodnju iskoriste u kombinaciji sa seoskim turizmom kako bi poboljšali svoju prodaju.

Upravo se sličnom projektu nada Radmila Jovanović iz poljoprivrednog gazdinstva Jovanović, koje je registrovano za organsku proizvodnju voća i povrća.

Jovanović, 43-godišnjakinja koja živi u Barajevu sa porodicom, izbegla je iz Hrvatske sa roditeljima za vreme rata i priseća se da, gde god su bili, imali su neku malu baštu koju su obrađivali.

"Nama je organska proizvodnja bila jako poznata iako je nismo tako zvali", kaže ona za Bloomberg Adriju. "Na nagovor prijatelja krenuli smo u proces sertifikacije", objašnjava ona.

Da bi se proizvođač registrovao za organsku proizvodnju potrebno je da pokrene postupak registracije. Kako Jovanović kaže, proces je jednostavan i samo je važno pratiti uputstva organske kuće.

BloombergAdria.com

 

Tzv. organske kuće su kontrolne organizacije koje je sertifikovalo ministarstvo poljoprivrede i koje pomažu proizvođačima u poštovanju pravila organske proizvodnje. Za 2023. godinu u Srbiji je sertifikovano šest takvih kontrolnih organizacija, a osim njih, nadzor nad proizvodnjom i prometom obavljaju i inspekcijske službe ministarstva.

"Sve što treba da se uradi jeste da se izabere organska kuća i od njih dobijete sva uputstva koja su vam potrebna. Jedino se čeka na samu sertifikaciju", kaže Jovanović, čija proizvodnja se nalazi u Barajevu.

Kada proizvođač i organska kuća sačine ugovor, počinje period konverzije – jer je u zavisnosti od toga šta se gaji potrebno da prođe određeno vreme da bi mogao da se izda sertifikat. U biljnoj proizvodnji period konverzije za jednogodišnje biljne vrste je najmanje dve godine pre setve, a za višegodišnje biljne vrste je to najmanje tri godine pre prve berbe organskih proizvoda. Za pašnjake i višegodišnje krmno bilje je period konverzije najmanje dve godine pre korišćenja kao hrane za životinje, navodi se na internet prezentaciji Serbiaorganica.info.

Sam period konverzije služi za lečenje zemljišta od hemijskih materija koje su prethodno ušle u nju zbog starog načina proizvodnje.

Već u periodu konverzije poljoprivrednici imaju pravo na subvencije države za organsku proizvodnju. "Ima napretka u subvencijama, ali i dalje dajemo manje nego Evropske unija", kaže Bajić. U 2022. godini podsticaji za organsku biljnu proizvodnju iznosili su 35.000 dinara po hektaru, što je uvećanje za 250 odsto u odnosu na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Od 2013. godine, kada je donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, budžet namenjen organskoj proizvodnji ima tendenciju rasta, napominju iz ministarstva. "U prošloj godini budžet koji je namenjen za podršku organske proizvodnje uvećan je za više od duplo u poređenju sa budžetom za 2021. godinu i iznosio je 577.700.000 dinara za 2022. godinu", navode.

Što se tiče same sertifikacije, Bajić naglašava da je njegova organizacija započela proces grupne sertifikacije u saradnji sa gradskom vlasti u Užicu. Upravo grad Užice pokriva troškove ove registracije, što je olakšavajuća okolnost poljoprivrednicima koji se prijave, kaže on.

"Veliki broj proizvođača organskih proizvoda je organizovan kroz grupnu proizvodnju, koja daje višestruke prednosti, pre svega proizvođačima malih količina hrane koju mogu da stave u promet. Ove prednosti se pre svega odnose na jeftinije troškove kontrole i sertifikacije jer predmetne troškove deli više njih, odnose se na lakšu dostupnost informacija koje su relevantne za organsku proizvodnju, kao i bolju pozicioniranost kako na domaćem, tako i na izuzetno zahtevnom tržištu razvijenih zemalja", kažu u pisanom odgovoru iz ministarstva.

Posle sertifikacije, ima malo više administracije, kaže Jovanović. Pošto joj kontrola dolazi nekoliko puta godišnje, ona sada redovno vodi pismenu evidenciju o svim radovima na organskom povrću - što ne vidi kao naročito komplikovano.

Kako promovisati organsku hranu

Jovanović se seća kako je pre samo nekoliko godina prodavala svoje povrće ispred kuće u Barajevu po istoj ceni kao na pijaci. Organski sertifikat omogućio joj je da podigne cene, kaže ona. "Ovo ipak nije obična proizvodnja", kaže ona.

Osim toga, njeno gazdinstvo se modernizovalo pa sada dostavljaju proizvode na kućnu adresu, a prodaju proizvode i preko svog sajta.

"Kod nas je sve porodično. Moja sestra vodi sajt jer se ona razume u marketing. I da vam kažem, ona više vremena provede na netu radeći na prodaji nego što ja provedem u bašti", kaže Jovanović.

Njena želja je da joj se ljudi jave kako bi došli da posete njeno domaćinstvo i vide kako izgleda organska proizvodnja hrane. Očigledno, sa promocijom preko interneta i blizinom glavnog grada to bi mogla da postane i realnost.

Doprinos novih tehnolohija razvoju poljoprivrede vidljiv je na brojnim mestima. Sa razvojem platforme e-agrar mnogi administrativni poslovi biće olakšani poljoprivrednicima, uključujući i apliciranje za subvencije.

BloombergAdria.com

 

Međutim, čini se da u Srbiji proizvođači i dalje nemaju dovoljno informacija o organskoj proizvodnji - ili im je jednostavnije da samo na internetu pokažu svoju proizvodnju pa da im kupci veruju na reč da je hrana zdrava, tj. domaća.

Koliko je internet prodaja zdrave hrane uticala na cene, vidi se i na Facebook grupi "Mali proizvođači hrane u Srbiji", koja je postala veoma popularna za vreme pandemije. Tako i proizvođači bez sertifikacije, ali sa slikama slobodnih koka koje šetanju baštom, prodaju svoja jaja za 25 do 40 dinara po komadu. Istovremeno, neki proizvođači koji se ne reklamiraju na internetu nude domaća jaja slobodnih koka za 15 dinara po komadu.

Cenu većina proizvođača ne vidi kao problem jer prodaju sve i ovako.

Andrej Kravčuk pokrenuo je aplikaciju "Meat Your Farmer", preko koje želi da spoji proizvođače i kupce. Sama aplikacija određuje cenu, a ideja je da se proizvođači takmiče po kvalitetu. Kravčuk kaže za Bloomberg Adriju da mu nije bilo bitno da uđe u sistem sertifikacije jer želi da se životnije snimaju preko aplikacije i da tako bilo ko može da prijavi npr. davanje antibiotika. Uslov za ulazak na aplikaciju biće korišćenje probiotika koje proizvodi jedna od njegovih drugih firmi, Invetlab.

"Nikada nije pitanje cene", kaže on, koji se zainteresovao za zdravu hranu pošto je tražio novog domaćeg proizvođača pilića posle rođenja drugog deteta.

Depositphotos

 

Kravčukova ciljna grupa sastoji se od 20 odsto stanovništa, prema njegovim procenama. On zdravu hranu vidi kao premijum proizvod namenjen onima "koji imaju novca, koji imaju malu decu, bave se fitnesom ili su ostrašćeni po pitanju zdrave ishrane".

Primera radi, na jedno pile se preko ove aplikacije, koja je i dalje u ranoj fazi razvoja, čeka tri meseca jer to pile tada raste. Dok se čeka, plaća se 7,5 evra mesečno za to pile, što znači da jedno pile košta 22,5 evra - dostava i tranširanje su zasada besplatni, objašnjava on.

Kravčuk kaže da postoji široko interesovanje za njegovu aplikaciju te da su mu se javljali i iz regiona.

Zdrava hrana ide dalje od Srbije

Kovačević, koja uglavnom proizvodi borovnice za izvoz, kaže da nije naletela na nekoga ko se interesuje za otkup organskih borovnica. "Otkup je sam po sebi nama problem jer smo na jugu, a najbliže što možemo da odvezemo borovnice na otkup je do Topole i Aranđelovca", kaže ona.

Međutim, iz Ministarstva kažu da su organski proizvodi iz Srbije sve popularniji u inostranstvu.

"Organska proizvodnja je, generalno gledano, izvozno orijentisana", kažu iz Ministarstva. "Prošle godine organska proizvodnja ostvarila je najveću vrednost izvoza, i to 68,5 miliona evra, a najveći deo izvoza se upravo odvijao kroz grupnu proizvodnju. Tokom prošle godine organski proizvodi najviše su se izvozili u Nemačku, skoro 20 odsto ukupnog izvoza, a zatim u SAD, 12,3 odsto ukupnog izvoza."

"Bavljenje organskom proizvodnjom proizvođačima malih količina hrane pruža dobar alat za valorizaciju svoga rada kroz cenu koštanja proizvoda, kao i za bolje pozicioniranje na izuzetno konkurentnom tržištu hrane", zaključuju iz Ministarstva.

Stoga, izgleda kao da će još neko vreme u Srbiji organska hrana biti stvar luksuza, ali uz povećavanje broja onih koji se bave ovom vrstom proizvodnje trebalo bi da dođe i do normalizacije cena na tržištu - makar bi tako nalagala osnovna ekonomska logika.