Cene đubriva, važnog elementa u poljoprivrednoj proizvodnji, niže su u odnosu na vrhunac sa početka 2022. godine, ali i dalje ostaju na istorijsko visokom nivou. Visoka cena ove smeše materija koje se koriste za poboljšanje plodnosti zemljišta menja navike poljoprivrednika na taj način da smanjuju upotrebu đubriva, traže mu alternativu ili smanjuju površinu sadnje, zaključak je nove analize analitičkog tima Bloomberg Adrije o agrohemijskoj industriji.
Naši analitičari navode dva razloga zbog kojih su cene đubriva drastično skočile. Prvi razlog je nagli rast cene prirodnog gasa, a drugi smanjen izvoz đubriva i sirovina za proizvodnju đubriva iz Rusije i Ukrajine zbog rata.
Kada je reč o ceni gasa, naš analitički tim objašnjava da je prirodni gas najveći ulazni trošak u proizvodnji đubriva i čini od 50 do 70 odsto operativnih troškova. Dodaju da je zbog povećane cene gasa proizvodnja đubriva u Evropi bila ozbiljno smanjena.
Cena gasa u regionu u odnosu na zemlje članice EU (Eurostat)
Zastoj na strani snabdevanja zbog sukoba Rusije i Ukrajine takođe je uvećao cene đubriva. Ove dve zemlje su veliki izvoznici i đubriva i sirovina za proizvodnju đubriva. Oni su jeftini proizvođači velikog obima, a uvedene sankcije ugrozile su globalno snabdevanje đubriva i sirovina.
Povećanje cene đubriva imalo je trostruki efekat:
- vršilo je pritisak na budžete poljoprivrednika, smanjivanje marži i smanjenje entuzijama među poljoprivrednicima
- smanjena je poljoprivredna proizvodnja jer je korišćeno manje đubriva
- doprinelo je rastu cena hrane za krajnje potrošače.
Povećanje cena inputa i efekti koji su usledili delimično su ublaženi povećanjem cene kukuruza i pšenice. To je povećalo zaradu poljoprivrednika, međutim, zbog prenaduvanih input troškova, marže su ostale na istom nivou.
Kretanje cena kukuruza i pšenice (Bloomberg Terminal)
Kompanije koje se bave poljoprivrednim hemikalijama zabeležile su povećanu zaradu u 2021. i 2022. zbog viših prodajnih cena đubriva.
Kompanije u Adria regionu po rastu prodaje još daleko od globalnih
Kada je reč o poslovnim rezultatima kompanija u Adria regionu koje se bave proizvodnjom đubriva, zaključak našeg analitičkog tima je da je ta industrija koncentrisana na nekoliko velikih proizvođača, što, kako navode, odražava prirodu upotrebe proizvoda, odnosno previše proizvođača u relativno uskom geografskom području oblikovao bi prilično nerentabilne poslovne ishode.
Naš analitički tim analizirao je četiri kompanije, dok je prodaja koncentrisana na dve od njih – Elixir i Petrokemiju.
Kompanije koje se bave proizvodnjom đubriva u Adria regionu, ističe naš analitički tim, zabeležili su dvocifreni rast prodaje u proseku od 16,7 odsto u 2021. godini. Regionalna industrija đubriva je profitabilna, može se pohvaliti prosečnom EBITDA maržom od 11 odsto u 2021. godini i prosečnom EBIT maržom od 7,7 odsto u istoj toj godini.
Ukoliko se rezultati kompanija iz regiona uporede sa rezultatima kompanija na globalnom nivou, naš analitički tim ukazuje da se može zaključiti da globalne kompanije pokazuju prosečan rast prodaje od 41 odsto u 2021. godini i da daleko nadmašuju Adria kolege.
Navike poljoprivrednika počinju da se menjaju
Cene đubriva će i u narednom periodu ostati u relativno uskom rasponu oko trenutnih nivoa i sa mešavinom elemenata na strani ponude i potražnje, ukazuje analitički tim BBA.
Neki od faktora koji će uticati na ponudu i potražnju biće procena poljoprivrednika koji već smanjuju upotrebu đubriva što, ukazuje naš analitički tim, može imati dugotrajne posledice u budućnosti prinosa. Pozitivan faktor je što cene prirodnog gasa popuštaju zbog blage zime, što može uticati na smanjenje cene đubriva.
Pored toga, ne treba zaboraviti činjenicu da je potražnja za đubrivom sezonska. Sezona sadnje za većinu useva tek dolazi, pa se najveća potražnja očekuje od marta do maja.
Mnogi poljoprivrednici odlažu proces donošenja odluka o upotrebi đubriva. Obrazloženje je da se sačeka da cene padnu kako bi se smanjila izloženost ulaznih troškova. Neki poljoprivrednici čak čekaju da koriste đubrivo nakon sadnje.
Depositphotos
Pored toga, dalje povećanje cena inputa može dovesti do toga da poljoprivrednici pređu na poljoprivredne kulture koje zahtevaju manje đubrenje, kao što su soja ili suncokret.
Zbog skoka cena industrijskog azotnog đubriva, poljoprivrednici traže i druge opcije kao što su biološka đubriva. Međutim, za većinu poljoprivrednika je to rizičan potez. Prelazak sa azotnog na biološko đubrivo može znatno uticati na prinose, a samim tim i na prihod poljoprivrednika. Osim toga, usevi su povezani i sa prehranom živine i stoke, što dodatno produbljuje rizik.
Na ponudu će uticati i trgovinska ograničenja u vezi sa sukobom između Rusije i Ukrajine. Ako se situacija u Ukrajini dodatno zaoštri, dalje tenzije u snabdevanju su neizbežna.
Na kraju, i demografski faktori utiču na cenu đubriva. Zemlje u razvoju zavise od žitarica, pa je njihova potražnja za đubrivom velika. Zapadne zemlje se progresivno fokusiraju na ishranu zasnovanu na proteinima, stoga važnost žitarica u tim zemaljam opada, a samim tim i potražnja za đubrivom.
.webp){kind=icon}
