Rusija i Kina imaju kontrolu u svetskoj proizvodnji hrane

Tovar zarobljen mesecima u holandskoj luci Roterdam bio je toliko dragocen da su Ujedinjene nacije (UN) intervenisale i posredovale u njegovom oslobađanju. Svetski program za hranu (WFP) iznajmio je brod da ga preveze u Mozambik, odakle se kamionom prevozi kroz unutrašnjost do krajnjeg odredišta, Malavija.

To nije žito ili kukuruz, već 20.000 metričkih tona ruskog đubriva, i tovar se očekuje sa nestrpljenjem.

Predviđa se da će se oko 20 odsto stanovništva Malavija suočiti sa akutnom nesigurnošću hrane tokom "mršave sezone" do marta, zbog čega je upotreba đubriva za uzgoj useva još važnija. To je jedna od 48 nacija u Africi, Aziji i Latinskoj Americi koje je Međunarodni monetarni fond (MMF) identifikovao kao najugroženije zbog ogromnih troškova hrane i đubriva izazvanih invazijom Rusije na Ukrajinu. Godinu dana kasnije, potres na svetskim tržištima đubriva UN vide kao ključni rizik za dostupnost hrane 2023.

Ipak, pored humanitarnih aspekata, spoznaja da se veliki deo sveta većinu svog đubriva nabavlja iz nekoliko zemalja – posebno Rusije, njene saveznice Belorusije i Kine – alarmira zvaničnike u svetskim prestonicama. Kao što su poluprovodnici postali paravan za geopolitička trvenja, tako je trka za đubrivima upozorila SAD i njihove saveznike na stratešku zavisnost od poljoprivrednih sirovina koje su ključna odrednica sigurnosti u snabdevanju hranom.

Bloomberg Mercury

 

To je gurnulo đubriva - i one koji ih kontrolišu - u prvi plan političke agende širom sveta: američki Stejt department poseban akcenat stavlja na sticanje novih znanja o đubrivima, a predsednici tvituju o njima. Ona se pojavljuju u predizbornim kampanjama i postaju središte tenzija između zemalja, kao i valuta kojom trguju njihove diplomate. Pitanje đubriva se uvek poteže pri kreiranju narativa o krivcima za posledice ruskog rata u Ukrajini.

"Uloga đubriva je jednako važna kao i uloga semena kada govorimo o prehrambenoj bezbednosti zemlje", rekao je Udai Shanker Awasthi, generalni direktor i glavni izvršni direktor Indijske farmerske zadruge za đubrivo, najvećeg proizvođača u zemlji. "Ako vam je stomak pun, možete braniti svoju kuću, možete braniti svoje granice, možete braniti svoju ekonomiju."

Prošlogodišnji udar na svetsku industriju đubriva, vredan 250 milijardi dolara, istakao je ulogu Rusije i Belorusije kao izvoznika skoro četvrtine đubriva u svetu. Dok ruski poljoprivredni proizvodi, uključujući tri glavne vrste đubriva - potašu, fosfat i azot - nisu na meti sankcija, izvoz je i dalje ograničen kombinacijom poremećaja u lukama, transportu, bankarstvu i osiguranju.

Bloomberg Mercury

 

Ruski milijarder u oblasti đubriva Andrey Melnichenko, osnivač EuroChem Group AG, tvrdi da je režim sankcija Evropske unije (EU) začepio trgovinu do te mere da će dovesti do potpunog smanjenja isporuka đubriva za oko 13 miliona tona do godišnjice rata, 24. februara. Melnichenko je i sam podvrgnut sankcijama.

Upravo je rusko đubrivo zarobljeno u Holandiji, koje je pušteno dalje u okviru šireg dogovora UN da se omogući transport žitarica preko Crnog mora. Serija koja je počela da stiže u Malavi ranije u februaru bila je prva od nekoliko predloženih pošiljki đubriva nasukanih u lukama od Baltičkog mora do Belgije i koje je "donirala" ruska grupa Uralchem-Urakali. Uralchem za šesti mart planira ceremoniju primopredaje sa vladom Malavija kojoj će prisustvovati ruski ambasador.

Depositphotos

Poremećaj na tržištu doveo je do poskupljenja prošlog leta, što je dovelo do toga da oni koji su mogli da priušte đubriva gomilaju zalihe, a iako su troškovi od tada znatno smanjeni, oni su i dalje iznad nivoa pre pandemije. Zalihe su ograničene u siromašnijim oblastima. Situacija je pogoršana sankcijama beloruskom gigantu u proizvodnji kalijuma, zajedno sa odlukom Kine (velikog proizvođača azotnih i fosfatnih đubriva) da uvede ograničenja na izvoz kako bi zaštitila domaće snabdevanje. Analitičari smatraju da će ograničenja biti ukinuta tek sredinom 2023.

Rezultat je bio veoma poznata podela: analitičar Bloomberg Intelligence Alexis Maxwell kaže da iako su cene pale za više od 50 odsto u odnosu na prošlogodišnji vrhunac, farmeri u jugoistočnoj Aziji i Africi ostaju izloženiji od svojih kolega u Severnoj Americi, Kini ili Indiji. Afrička razvojna banka upozorila je da će smanjena upotreba verovatno značiti pad proizvodnje hrane za 20 odsto, dok WFP smatra da su mali zemljoposednici u zemljama u razvoju u riziku od "velike krize dostupnosti hrane jer sukob oko đubriva, klimatski šokovi i drugi sukobi utiču na proizvodnju hrane".

Indonežanski predsednik Joko Widodo upozorio je na samitu Grupe 20, čiji je domaćin bio u novembru, da je pred nama "turobnija godina" ako ne preduzmemo hitne korake da se obezbedi dostupnost pristupačnih hranljivih materija. Indijski premijer Narendra Modi, koji sada predsedava G 20, obećao je da će usredsrediti napore na "depolitizaciju" globalnog snabdevanja đubrivom, "tako da geopolitičke tenzije ne dovedu do humanitarne krize", napisao je u decembru za Times of India.

Geopolitičke posledice se osećaju daleko od Ukrajine i dosežu do Kanade, koja je najveći svetski proizvođač potaše (Rusija i Belorusija su na drugom i trećem mestu). Brazilski ministar poljoprivrede otputovao je tamo odmah nakon izbijanja rata kako bi obezbedio više pošiljki za velesilu koja izvozi hranu, dok je vlada premijera Justina Trudeaua rekla da razmatra povećanje izvoza u Evropu "strateške robe", uključujući potašu.

Nutrien Ltd, najveća svetska kompanija za proizvodnju đubriva i najveći privatni poslodavac u svojoj matičnoj bazi u Sasktatunu u Kanadi, proširuje proizvodnju u svojim rudnicima potaše, pomažući da se grad proširi na velike prerije centralnog Saskečevana. BHP Group Ltd je dala zeleno svetlo za izgradnju sopstvenog ogromnog rudnika potaše u Saskečevanu pre otprilike 18 meseci; već razmatra opcije da ubrza proširenje, koje bi udvostručilo ukupni obim proizvodnje.

Nutrien kopa potašu iz stene stare 400 miliona godina na dubini od oko 1.000 metara. Temperatura kopa predstavlja savršen kontrast temperaturama ispod nule napolju tokom zime u Saskečevanu. Vazduh nosi miris okeanski koji potiče od visoke koncentracije soli u potaši. Ogromne mašine za bušenje seku tunele da bi izvukli rudu, koja se transporterima pomera do podzemnih skladišta, a zatim odvozi na površinu i u mlinove.

Kompanija sa sedištem u Saskečevanu planira da do 2026. poveća proizvodnju za 40 odsto u odnosu na nivo iz 2020. "Mislimo da će to trebati svetu", kaže Ken Seitz, glavni izvršni direktor kompanije Nutrien. On se poziva na "efekat ove geopolitičke neizvesnosti", dodajući da će "biti neizvesno".

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu pokrenula je program praćenja trgovine koji pokazuje da mnogi neto uvoznici u Latinskoj Americi, istočnoj Evropi i centralnoj Aziji zavise od Rusije i od nje nabavljaju više od 30 odsto za tri glavna sastojka đubriva.

U Ukrajini, koja se godinama smatra žitnicom Evrope, ministar poljoprivrede Mykola Solskyi upozorio je u januaru da će to uticati na ovogodišnju žetvu žita, pošto je manje hranljivih materija kupljeno i iskorišćeno na jesen.

Bloomberg Mercury

Trka za zalihama đubriva je podstakla napore zemalja da daju subvencije za postizanje samoodrživosti. Kao odjek zakona o čipovima koji je stavio 50 milijardi dolara na raspolaganje za proizvodnju poluprovodnika u SAD, administracija predsednika Joe Bidena najavila je grantove od 500 miliona dolara za povećanje "proizvodnje đubriva proizvedene u Americi" i "vraćanje proizvodnje i radnih mesta u Sjedinjene Države".

SAD u isto vreme i proizvode đubrivo i veliki su uvoznik, a zasad njihovi farmeri i dalje imaju pristup obilju đubriva. To se ne može reći za neke od suseda. Latinska Amerika mora da uveze 83 odsto đubriva koje koristi, uglavnom iz Rusije, Kine i Belorusije, prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike (IFPRI) sa sedištem u Vašingtonu.

To izgleda kao rizik za Peru i njegovu poljoprivrednu industriju koja se nalazi u razvoju. Ta država, koju dugo muče politički nemiri, poslednjih godina piše jednu od retkih uspešnih priča u sektoru voća i povrća. Sada je prvi svetski izvoznik borovnica i ključni dobavljač avokada, špargle, artičoke i manga u industriji za koju se predviđa da će ove godine ovoj zemlji vredeti oko 10 milijardi dolara.

Međutim, dalji rast i napori da se mali vlasnici uklope u modernizovane industrijske prakse dovedeni su u pitanje dok se Peru borio da dođe do đubriva. Prethodna vlada je najavila subvencije za najmanje poljoprivredne proizvođače, ali primena je bila neujednačena, rekla je Valerija Pineiro, vršilac dužnosti šefa IFPRI-ja za Latinsku Ameriku.

Vlada je u nekoliko navrata pokušavala i nije uspela da obezbedi uvoz. U nedostatku alternativa, počela je da podržava program za povećanje upotrebe organskih đubriva iz izmeta morskih ptica, poznatog kao guano. Međutim, to ni približno ne pokriva potrebne količine, rekao je Gabriel Amaro, šef peruanskog poljoprivrednog izvoznog udruženja AGAP. "Mali farmeri nisu koristili đubrivo, ili su ga koristili vrlo malo", što znači gubitak produktivnosti, pa čak i oštećenje biljaka, rekao je on.

"Peru je teško pogođen", rekao je Pineiro. Suočen je sa nekim velikim problemima, i "svi su politički".

Ako je Peru gubitnik u krizi đubriva, onda je Maroko jedan od njenih pobednika, i koristi tu novostečenu moć u političke svrhe.

Zahvaljujući geološkoj sreći, Maroko je dom za 70 odsto svetskih poznatih rezervi fosfata, prirodnog izvora fosfora, osnovne hranljive materije koja se koristi u đubrivu. To čini Maroko i državnu OCP Group (koja je zadužena za kopanje, preradu, proizvodnju i izvoz fosfora) ključnim za bezbednost hrane u svetu koji je preoblikovan ruskim ratom u Ukrajini.

Ova severnoafrička zemlja nije krila da koristi donacije đubriva i subvencionisanu prodaju za promovisanje svojih težnji ka regionalnom vođstvu. "Rabat je koristio OCP kao instrument spoljne politike, posebno u podsaharskoj Africi", napisao je Michael Tanchum, profesor političke ekonomije na blogu za Bliskoistočni institut, pozivajući se na prodaju, lokalne investicije i razvoj.

OCP je u državnom vlasništvu, ali sa zasebnim i različitim identitetom od vlade, rekla je izvršna potpredsednica Nada El Majdoub u odgovoru na pitanja. "Zbog toga je jasno da su interesi vlade i OCP-a često usklađeni, a posebno u pogledu misije OCP-a da ojača održive poljoprivredne prakse i produktivnost širom Afrike", rekla je ona.

OCP se obavezao da će udvostručiti snabdevanje Afrike đubrivom 2023. godine na oko četiri miliona tona, pored toga što je donirao i isporučio đubrivo po sniženoj ceni, više od 500.000 tona prošle godine. Iako je to humanitarni gest koji je, između ostalih, pozdravio i USAID, neki vide korist i za Maroko.

Maroko je umešan u spor sa susednim Alžirom oko statusa Zapadne Sahare, a đubrivo igra ulogu. Odnosi su se pogoršali otkako je trodecenijsko primirje propalo 2020. godine, što je ponovo pokrenulo blaga neprijateljstva između Maroka i Saharaca sa sedištem u Alžiru koji traže nezavisnost. Tamo gde vlasti u Rabatu vide militantne secesioniste, neki u Latinskoj Americi i Africi vide oslobodilački pokret i priznaju Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku (SADR) kao nezavisnu državu.

U septembru je novi predsednik Kenije William Ruto primio poziv iz Marokabi čestitke kralja Muhameda, nakon čega je Ruto na Twitteru objavio da Kenija povlači priznanje regiona Saharavija. Ministarstvo spoljnih poslova Maroka pozdravilo je taj potez i objavilo da zemlje produbljuju trgovinske odnose, uključujući i oblast "bezbednosti hrane (uvoz đubriva)". Ubrzo su počeli da stižu džakovi sa hranljivim sastojcima, iako je Ruto naknadno izbrisao svoj tvit.

Peru je krenuo u suprotnom smeru, najavljujući da obnavlja diplomatske veze sa Saharcima, i izgleda da je pretrpeo posledice. Marokanske "Svetske vesti" izvestile su da je planirana isporuka od oko 150.000 tona đubriva za Peru otkazana nakon promene stava.

Predsednik Vladimir Putin krivi sankcije za prekid isporuke đubriva iz Rusije, rekavši krajem novembra da je više od 400.000 tona zaglavljeno u evropskim lukama. Deo tog iznosa je pušten i doniran. UN kažu da glavni problem leži u tome što osiguravajućim kućama koje ne žele da osiguraju ruske brodove i što ključne poljoprivredne banke nisu u mogućnosti da izvrše finansijske transakcije pošto su isključene sa SWIFT-a. EU i SAD su u novembru objavile zajedničko saopštenje u kojem se pojašnjava da "banke, osiguravajuće kuće, špediteri i drugi akteri mogu da nastave da donose rusku hranu i đubrivo svetu".

Bloomberg Mercury

Dovoljne količine jefitinih zaliha još uvek ne stižu do Malavija, koji zavisi od donacija đubriva. Kao prva zemlja sa niskim prihodima koja je prošle godine dobila finansiranje od MMF-a u okviru novog alata namenjenog pomoći zemljama da se izbore sa globalnim šokovima cena hrane, Malavi se već borio sa dugom, devalvacijom valute i sušom. U oktobru je isplivala vest da se britanska kompanija koju je vlada platila 750 miliona kvača (710.000 dolara) za đubrivo zapravo bavi proizvodnjom mesa i nije u stanju da ispuni ugovor.

Predsednik Lazarus Chakwera je priznao  da postoje "izazovi u snabdevanju đubrivom" tokom novembarske ceremonije za program subvencija za siromašna domaćinstva, i obećao da vlada čini sve da povrati novac.

To nije velika uteha za Moses Mikayelia, farmera iz sela Čikusa nedaleko od glavnog grada Malavija, Lilongvea, koji je krajem novembra rekao da vidi da "nema nade" da će dobiti subvencionisano đubrivo koje je obećala vlada. Džakovi su bili dostupni, ali po 70.000 kvača po komadu – skoro pet puta više od cene koju je obećao predsednik i 14 puta više od cene 2021. godine – bile su van domašaja većine. Zato je pribegao mešavini đubreta, zemlje i svinjske balege da bi nađubrio svoj kukuruz.

"Naša zemlja je navikla na đubrivo, tako da bez nanošenja đubriva ne možemo ništa da uzgajamo", rekao je on. "Naša situacija je i dalje teška."

- Uz pomoć Pratik Parija, Dominic Carey, Souhail Karam, Courtney McBride, Jinglu Gu, Aine Quinn, Thomas Biesheuvel and Katarina Hoije.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar