.webp){kind=icon}
Inflacija koja je donela poskupljenje stočne hrane uz sušnu godinu, ostavila je uzgajivače i farmere koji proizvode živinsko meso u Srbiji bez izbora pa su cene već porasle, dok istovremeno upozoravaju da pritisci na cene i dalje jačaju u situaciji kada preti opasnost od širenja zaraze ptičjeg gripa.
Epidemija ptičijeg gripa koja pustoši globalno jata živine te je sada najgora od kada je započela evidencija, što je dovelo do skoka u ceni jaja, preteći kokošima iz slobodnog uzgoja i rizikujući dugoročne posledice po zdravlje životinja.
Sezona ptičijeg gripa tradicionalno počinje svakog oktobra jer ptice selice izbacuju zaraženi izmet ili pljuvačku dok napuštaju hladna područja severne hemisfere. Ali ove godine slučajevi su se brzo širili u toplijim mesecima, pojačavajući virus i podstičući masovna odstranjivanja.
Gubici živine od oktobra su skoro 70 odsto veći od prošlogodišnjih, dostigavši 16,1 milion do prvog decembra, prema podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH). Pre toga, više od 138 miliona ptica je izgubljeno u 12 meseci do septembra, više nego u prethodnih pet godina zajedno, saopštio je WOAH.
Stanje u Srbiji
Za sve poljoprivredne proizvođače ovo je jedna od najgorih godina, a suša i visoke cene sirovina primorali su i Narodnu banku Srbije da uvede reprogram kao olakšicu zemljoradnicima i stočarima i proizvođačima koji su u teškoj ekonomskoj situaciji. Dužnici koji otplaćuju poljoprivredne kredite ili lizinge, moći će da odlože svoje rate za šest do 12 meseci. U slučaju izbijanja zaraze ptičijeg gripa, situacija bi postala neizdrživa za mnoge posle godine u kojoj je rat u Ukrajini poremetio sve, te sve više proizvođači odlučuju da odustanu.
Radomir Erić iz udruženja Državni savez živinara Srbije kaže za Bloomberg Adriju da zasada nisu dobili nikako obaveštenje o širenju zaraze ptičijeg gripa nakon pronalaska jednog slučaja zaraženog labuda kod Novog Sada. Prema njegovim rečima, za odgajivače živine u Srbiji mnogo je manji problem pojava bolesti od cene koncetrata i hrane koja je za njih postala neizdrživa.
"Ptice su nam gladne. Koncentrat je sa 67 dinara za 10 kilograma otišao na 620 dinara, džak kukuruza od 50 kilograma je prošle godine bio 1.000 dinara dok je danas 2.500 dinara. Za tri godine gledaćemo kokošku samo na Youtubeu", kaže Erić. Prema njegovim očekivanjima, cene živinskog mesa i jaja će samo rasti i u naredna tri meseca on očekuje da kilogram piletina bude i preko 500 dinara.
U slučaju izbijanja zaraze, uzgajivači ne znaju šta će preduzeti, osim mera koje i dobijaju od veterinarske inspekcije, ali se pribojavaju da bi epidemija među živinom dodatno povisila cene.
Još jedan problem je promocija organskog, slobodnog uzgajanja živine koja se promoviše godinama unazad u Srbiji. Prema podacima Organic news, Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju "Serbia organica", veliki porast je zabeležen kod broja organski gajenih životinja, a posebno živine, gde je broj porastao za 120 odsto u prošloj godini.
Lovački savez uveo zabranu lova
Iz Lovačkog saveza Srbije su u nekoliko lovišta zabranili izlov pernate divljači, a Ministrastvo poljoprivrede izdalo je saopštenje da se u Srbiji epizootiološka situacija u odnosu na Evropu može smatrati stabilnom u poslednjih nekoliko godina.
"U 2022. godini, prvi slučaj je potvrđen 11. januara, a poslednji 24. novembra u Sremskom okrugu kod divljih ptica, a bolest je ukupno dijagnostikovana takođe u sedam okruga. S obzirom na to da se virus ptičjeg gripa najčešće prenosi preko divljih ptica, od kojih pojedine vrste mogu biti nosioci (rezervoari) bez vidljivih simptoma, naročito u zimskim mesecima, odnosno u periodu intenzivne migracije, stepen rizika od širenja ptičjeg gripa nije moguće proceniti i zbog nepredvidivosti prenošenja virusa ne može se isključiti", navodi se u saopštenju ministarstva. Prema njihovim informacijama, na teritoriji Srbije do sada nije zabeležen nijedan slučaj kod živine na komercijalnim farmama.
Dodatnu opasnost predstavlja činjenica da je u većini žarišta dijagnostikovan soj virusa potipa H5N1, koji je zoonoza, pa se može preneti na ljude koji dolaze u kontakt sa obolelom živinom i pticama, upozoravaju iz ministarstva.
U okviru zaraženih i ugroženih područja proglašenih rešenjem u skladu sa posebnim propisima, koja se ustanovljavaju na teritoriji poluprečnika od najmanje tri kilometra (zaraženo područje) i najmanje 10 kilometara (ugroženo područje) od zaraženog gazdinstva/slučaja, sprovode se propisane mere, koje između ostalog obuhvataju neškodljivo uklanjanje živine/ptica na zaraženim gazdinstvima, popis i zdravstveni nadzor živine na svim gazdinstvima i farmama u okviru ovih područja, kao i određene restriktivne mere u vidu privremene zabrane ili ograničenja prometa živine i ptica, jaja, mesa od živine i proizvoda živinskog porekla.
Sa pojavom bolesti ptičijeg gripa u našoj zemlji Uprava za veterinu je donela rešenje o obrazovanju regionalnih i lokalnih kriznih centara za praćenje kretanja i kontrolu zarazne bolesti avijarna influenca na području cele teritorije Srbije.
Bloomberg Mercury
Sprovođenje aktivnog i pasivnog nadzora, odnosno kontrole zdravstvenog stanja živine u potencijalno rizičnim područjima blizu vodenih površina sa divljim pticama, zatvaranje živine u objekte, sprečavanje direktnog i indirektnog kontakta između divljih ptica i živine i podizanje biosigurnosnih i higijenskih mera na gazdinstvima su osnovne preventivne mere koje se preduzimaju da bi se sprečila pojave i širenja ove zarazne bolesti.
Iz Uprave za veterinu upozoravaju da zbog izuzetne patogenosti virusa ptičijeg gripa, koji se odlikuje velikom stopom oboljevanja i smrtnosti, mogu izazvati velike štete u živinarskoj proizvodnji.
Iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" za Bloomberg Adriju kažu da u 2022. godini u Republici Srbiji nije bilo potvrđenog ptičijeg gripa kod ljudi.
Stanje u svetu
U SAD, Velikoj Britaniji i drugde pojava ptičjeg gripa je dovela do zabrinutosti zbog sezonskih specijaliteta kao što su večere od pečene ćuretine za Dan zahvalnosti i Božić. Ali živina je glavni oslonac globalne ishrane, a odstrel ograničava zalihe proizvoda od jaja do foie gras, pogoršavajući inflaciju hrane koja je ove godine pogodila potrošačke budžete. S obzirom na to da su vakcine potencijalno daleko, farmeri zvone na uzbunu.
"Ovo je mnogo, mnogo gore nego što je ikada bilo i mislim da je sve zateklo", rekao je Mark Gorton, generalni direktor Traditional Norfolk Poultry u istočnoj Engleskoj, koja je izgubila 15 odsto svog jata od septembra. "Ovo nije samo problem Velike Britanije, to je problem širom sveta. Moramo to da rešimo."
Oko 35 milijardi ptica gaji se na farmama širom sveta kako bi se zadovoljila potražnja za piletinom koja se udvostručila od 1999. Ovogodišnja kriza troškova života dodatno je povećala prodaju jer potrošači odbacuju govedinu zbog jeftinijih opcija.
Epidemija se ubrzala baš kada su se farmeri borili sa rastućim računima za energiju i stočnu hranu. Uz rast pod pritiskom, globalna proizvodnja živine će verovatno porasti za oko jedan odsto ove i sledeće godine, iza istorijskih normi od 2,5 odsto, rekao je Nan-Dirk Mulder, specijalista za životinjske proteine u Rabobank.
Ptičji grip se može proširiti na traktore ili hranu za životinje i često je fatalan za ptice koje se uzgajaju, a jata se uništavaju čim se neko razboli. Kokoške koje se uzgajaju za meso mogu biti manje sklone infekciji jer se zakolju nakon otprilike šest nedelja, ali veće, starije ptice i koke nosilje su ozbiljno pogođene.
Efekat je bio da se udvostruče troškovi maloprodajnih jaja u SAD za godinu dana, pri čemu su cene gotove piletine u Velikoj Britaniji porasle za četvrtinu ili više.
Bloomberg Mercury
To je takođe globalni problem. Malezija uvozi jaja, jer cene stočne hrane primoravaju lokalne farmere da smanje jata. Francuske farme su prošle dve zime izgubile milione pataka zbog gripa. Hormel Foods Corp. sa sedištem u Minesoti - koja uzgaja ćurke za meso za pečenje - očekuje da će proizvodnja pasti barem početkom sledeće godine. Uvoznici često ograničavaju kupovinu iz zaraženih regiona.
"To je jedan veliki problem povrh svih ostalih", rekla je Birthe Steenberg, generalna sekretarka Evropske grupe za živinu AVEC.
Od 2021. godine, slučajevi se nisu raspršili tokom leta kao i obično, rekao je Gregorio Torres, šef odeljenja za nauku u WOAH. Divlje ptice su sada trajno zaražene, ugrožavajući zdravlje živine sa kojom se susreću i povećavajući rizik za ugrožene vrste.
Istraživači pokušavaju da shvate zašto, rekao je Torres. Virus se brzo razvija, potencijalno postaje efikasniji širilac bolesti. Agencija takođe proučava da li klimatske promene igraju ulogu u porastu temperatura i pomeranju migracionih puteva.
Ipak, virus nije nov, a upozorenja su se čula i ranije. Visoko patogeni ptičiji grip je pronađen na većini kontinenata od sredine 1900-ih. Talas koji je došao iz Azije 2003. godine izazvao je velike gubitke.
Iako se može proširiti na ljude, to je i dalje retko, sa manje od 10 ljudi zaraženih trenutno dominantnim sojem H5N1 od 2018. godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Kontrola kretanja divljih ptica je težak podvig i razmere nedavnih epidemija pokazuju da tradicionalne mere biološke bezbednosti, od ograničavanja pristupa štalama i pranja vozila do brzog odstrela, više nisu dovoljne, rekao je Steenberg.
„Ptičji grip se razlikuje od 2022. do 2023. godine mnogo više nego ranije“, rekao je John Brunnquell , glavni izvršni direktor Egg Innovations, velikog američkog proizvođača jaja slobodnog uzgoja.
Nije svuda teška situacija. Epidemije u Aziji su ovog puta bile relativno pitome, iako je Japan otkrio rani slučaj i oko dvadesetak farmi je zaraženo u Južnoj Koreji, koja se suočila sa nestašicom jaja tokom prošlih epidemija.
Brazil, najveći svetski dobavljač pilića, takođe ostaje bez gripa, ali su se slučajevi nedavno pojavili u obližnjem Ekvadoru i Kolumbiji, što je podstaklo poteze da se spreči prelazak virusa preko granica.
Potrošači su sve izbirljiviji, često biraju proizvode slobodnog uzgoja od ptica koje se slobodno kreću umesto da budu zatvorene unutra. Iako je to bolje za životinje, povećava rizik od susreta sa zaraženim divljim životinjama.
Kao rezultat toga, virus je povredio mnoge uzgajivače na otvorenom. Velika Britanija je u novembru zatvorila svu živinu, a ubijeno je 40 odsto ćuraka iz slobodnog uzgoja ouči britanske božićne večere. Zemlja se takođe suočila sa nestašicom jaja.
Bolest može brzo eskalirati, a jata se ponekad zbrišu četiri do pet dana nakon prvih znakova, rekao je Gorton, čija kompanija sada neće ispuniti sve svoje božićne narudžbe. Farmama je potrebno dubinsko čišćenje nakon infekcije i mogu ostati prazne čak šest meseci. Brzi odstrel može imati i finansijski uticaj jer vlada Ujedinjenog Kraljevstva nadoknađuje samo ptice koje su još zdrave kada zvaničnici stignu na lice mesta.
Uprkos svemu ovome, infekcije nisu prestale, a zatvorene farme nisu načisto sa situacijom. Poljoprivrednici traže nova rešenja, od paravana za zaštitu živine na otvorenom do uplašivanja ptica u prolazu jarkim svetlom.
U Evropi su u toku ispitivanja vakcinacije, rekla je Steenberg iz AVEC-a, procenjujući da bi moglo proći najmanje dve godine da jedna pojavi na tržištu. Bilo kojoj vakcini bi bio potreban međunarodni sporazum o standardima i zahtevala bi prilagođavanje kako se sojevi razvijaju.
Zasada, visoke cene podstiču uzgajivače živine, iako se rizici jednako ubrzavaju, rekao je Mulder. "Potražnja postoji, ali ponuda nema", rekao je on. "To je izuzetno neizvesno tržište."
U prošlosti su infekcije ptičjim gripom bile jednokratni događaji, rekao je Brunnquell iz Egg Innovations. „Grip je došao i grip je otišao. Sada, ne odlazi."
- Uz pomoć Megan Durisin, Elizabeth Elkin
