Bečki institut: Srbija ne treba da nudi niže cene nego bolji kvalitet

Ključ napretka industrije Srbije ne leži u nuđenju nižih cena rada ili proizvoda, već u radu na unapređenju kvaliteta usluga, zaključak je istraživanja ekonomista sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

U analizi koju su izradili ekonomisti Branimir Jovanović i Nina Vujanović navodi se da privrede Zapadnog Balkana mogu da imaju najviše koristi od rada na unapređenju stanja u šest sektora: proizvodnje hrane, tekstila, energije, automobilskoj industriji, turizmu i IT sektoru.

Proizvodnja hrane

Proizvođači hrane u Srbiji se uglavno bave proizvodnjom primarnih poljoprivrednih proizvoda koji se nakon berbe ili žetve prodaju prerađivačima, naravno, po ceni koja je znatno niža od finalnog proizvoda.

Iz austrijske ustanove navode da je naučnoistraživački kapacitet u Srbiji na zadovoljavajućem nivou, i da čak postoje institucije koje stoje rame uz rame sa onim iz Evropske unije. (Kao pozitivan primer naveden je institut BioSense iz Novog Sada).

"Zemlje Zapadnog Balkana imaju kapacitet da proizvode visokokvalitetne, ekološki prihvatljive proizvode koji bi ostali konkurentni i sa relativno visokom cenom, i taj kapacitet bi trebalo da iskoriste", navodi se u analizi.

Slični zaključci doneti su i na ranije održanoj konferenciji "Održiva poljoprivreda", koju su ogranizovale ambasade Danske, Švedske, Finske i Noveške u Srbiji.

Kako je tom prilikom rekao profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Vitomir Vidović, problemi postoje u celoj poljoprivredi, jer za razliku od zemalja sa modernim pristupom poljoprivrednoj proizvodnji, u Srbiji je prihod po hektaru tek "između 1.000 i 1.200 evra, a morao bi da bude oko 15.000 evra".

Tekstilna i automobilska industrija

Ono što povezuje tekstilnu i automobilsku industriju je činjenica da nemaju veliki udeo u privredi države (ispod dva odsto), ali isto tako upošljavaju velik broj radnika.

"Srbija i Severna Makedonija imaju blagu prednost u odnosu na ostale ekonomije u automobilskom sektoru", navode istraživači, dodajući da i ovde treba umnogome promeniti stvari.

Automobilskim sektorom dominiraju strane kompanije, tako da fokus treba da se pomeri na razvijanje domaćih kapaciteta i proizvodnju delova gde je dodata vrednost veća. Umesto toga, težište je uglavnom na jeftinoj radnoj snazi, navode ekononisti.

Celokupnu analizu automobilskog sektora u Adria regionu pročitajte na linku.

Depositphotos

Pored povezanosti sa automobilskom industrijom, sektor prerade tekstila takođe igra važnu ulogu u unapređenju društvene jednakosti jer se te fabrike najčešće nalaze u oblastima gde su prosečne zaradne manje, a u njima najčešće rade žene.

Upravo zbog toga, slično kao i sa automobilskom industrijom, treba pomeriti fokus na unapređenje kvaliteta proizvoda. Takođe, treba raditi na jačanju postojećih i kreiranju novih domaćih brendova koji bi proizvodili kvalitetniji (pa i skuplji) proizvod, navode autori istraživanja.

IT i energetski sektor

Sektor informacionih tehnologija ima nešto veći udeo ako govorimo o dodatoj vrednosti (oko tri odsto), ali se i IT i energetski sektor kreću u skladu sa ostalim privredama Evropske unije, navode ekonomisti.

U pogledu energetskog sektora, tu se prvenstveno misli na obnovljive izvore energije. "Zemlje Zapadnog Balkana imaju bogate i neiskorišćene kapacitete za proizvodnju energije iz održivih izvora", navodi se u analizi, gde se takođe dodaje da fokus treba staviti na energetsku efikasnost i smanjenje emisija ugljen-dioksida, kao i smanjenje zagađenosti.

Kako je Bloomberg Adrija ranije pisala, Vlada Srbije je usvojila strateški plan o zaštiti vazduha. Ukoliko on bude ispunjen, 2,6 milijardi evra će biti uloženo do 2030. godine kako bi se poboljšao kvalitet vazduha u zemlji.

Upravo zbog činjenice da su Beograd i druge prestonice regiona često među prvima na listi gradova sa najzagađenijim vazduhom, porasla je i tražnja za prečišćivačima vazduha.

U pogledu informacionih tehnologija, Srbija od zemalja Zapadnog Balkana ima najveću dodatu vrednost iz tog sektora. Kao preporuke za unapređenje nisu navedene posebne odrednice za samu državu, već je rečeno da treba raditi na unapređenju poslovne i investicione klime, ali i na otvaranju novih tehnoloških parkova.

Takođe je navedeno da Srbija i Severna Makedonija imaju prednost u odnosu na druge države Zapadnog Balkana, a razlog za to bi (barem u slučaju Srbije) mogao da bude i veliki broj pridošlica iz Rusije od kojih su mnogi upravo iz ovog sektora.

Sve vesti iz IT sektora pronađite na linku.

Autorka analize: Poljoprivreda i IT mogu najbrže da usvoje potrebne promene

Na pitanje Bloomberg Adrije u kom od navedenih šest sektora smatra da u Srbiji najbrže može da dođe do potrebnih promena, Vujanović kaže da nekoliko faktora utiče na brzinu kojom se ove politike mogu sprovesti na Balkanu.

"Kao veoma važne izdvojila bih tehnološko unapređenje i inovativnost industrije, ali i dostupnost finansijskih sredstava za sprovođenje datih politika, što zahteva brigu (subvencije i drugu pomoć) države. U slučaju Srbije izdvojila bih dva sektora koja najbrže mogu da osete korist od predloženih industrijskih politika – poljoprivredu i IT sektor", rekla je Vujanović.

Prema njenim rečima, Srbija ima ozbiljan potencijal u poljoprivredi, svakako najveći na Balkanu. "Srbija je veliki izvoznik prehrambenih proizvoda u region i ima solidnu evropsku reputaciju kada je reč o naučnom potencijalu ove industrije." Ukazuje i da, s druge strane, neki spoljni faktori utiču na razvoj ovog sektora. "Nestašica hrane usled rata u Ukrajini, i globalni trend sve kraćih lanaca snabdevanja, daju mogućnost da se poljoprivreda ubrzano razvija." Vujanović ističe da je dugoročno gledano ovaj sektor važan i za zelenu tranziciju, koja je definisana Zelenom agendom za Zapadni Balkan, a u skladu sa Evropskom zelenom agendom.

Autorka analize kaže da je brz razvoj moguć i u IT sektoru, upravo zato što prolazimo kroz, kako kaže, tzv. digitalnu tranziciju i četvrtu tehnološku revoluciju u svetu. "Prednosti ove industrije su veoma važne ne samo za IT sektor, već i za druge privredne grane. Razvoj IT sektora pomaže u servisiranju usluga i proizvoda drugih industrija. Međutim, ova tranzicija zahteva veći stepen upotrebe savremenih tehnoloških rešenja. Srbija ima dosta neiskorišćenih potencijala u ovom sektoru, ali sve veći broj međunarodnih kompanija i inovacija mogu da ubrzaju njenu tehnološku tranziciju."
 

- U saradnji sa Aleksandrom Nenadović, Vanjom Popović, Suzanom Peljto

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar