Može li doseljavanje Rusa ojačati ekonomiju Srbije?

Stotine hiljada obrazovanih ljudi migriralo je iz Rusije na zapad. Većina onih koji su došli u naš region privremeno je našla svoj dom u Srbiji. Proverili smo da li njihov dolazak može da utiče na razvoj Srbije i napredak njene privrede? Prema svemu što smo naučili, izgleda da bi u ovom trenutku takva procena zahtevala kristalnu kuglu.  

Lična arhiva

 

"Otišao sam od kuće praktično preko noći", kaže Andrei Galkin, koji je do pre nekoliko meseci živeo sa suprugom i mačkom u Moskvi. Iz Rusije je najpre pobegao u Uzbekistan, pa u Gruziju, a potom je u decembru došao u Beograd. Putovao je samo sa jednim rancem. Žena i mačka ostali su u Moskvi. "Kupili smo karte za avion, ali se zbog putovanja sa kućnim ljubimcem na njih čeka par meseci", dodao je. 

Galkina su u Srbiji čekala dva poslovna partnera - Fedor Markushevich i Nikolai Pletenets. Sva trojica pričaju istu priču – svi su u žurbi napustili svoju zemlju. Dok Galkinu i Markushevichu nedostaju dom, porodica, prijatelji i hrana, Pletenets odgovara: "Ne nedostaje mi Rusija. Gde god da odem, prilagođavam se toj zemlji i njihovoj kulturi", i dodaje da na preseljenje gleda kao na novo iskustvo i da mu zbog toga ne nedostaje stari život. 

Prema nekim procenama, Rusiju je od prošlog septembra, kada je Kremlj najavio delimičnu mobilizaciju, napustilo više od 700.000 ljudi. Prema nezvaničnim podacima, četiri miliona ljudi je napustilo Rusiju od početka rata koji je izbio u Ukrajini prošlog februara. 

"Policija može da vas zaustavi nasred puta i bukvalno odvede na ratište", objašnjava Galkin. "Bilo je previše rizično ostati u Rusiji." 

Oko 150.000 njih je potražilo utočište u Srbiji. Statistika je vrlo brzo pokazala da je u Srbiju došao veliki broj ruskih turista. Već u oktobru (tj. samo mesec dana nakon poziva u vojsku), broj ruskih turista u Srbiji porastao je za 117 odsto na godišnjem nivou, piše u evidenciji srpskog Republičkog zavoda za statistiku.  

Postavlja se pitanje da li će dolazak toliko ruskih državaljana imati pozitivne ili negativne posledice po srpsku privredu u celini.  

Kirije rastu 

Prvi efekat dolaska većeg broja ruskih državljana, koji stanovnici Srbije uveliko osećaju, jeste rast kirija. Cene nekretnina, kao i cene stambene rente, rasle su i pre izbijanja rata u Ukrajini. Zbog dolaska Rusa, situacija na tržištu nekretnina u Srbiji je izuzetak u odnosu na Evropu, gde su cene nekretnina, ako ne da padaju, ono bar počele da stagniraju.

Kako objašnjava direktor kompanije Adventis real estate management Ervin Pašanović, ruski državljani su na kirije psihološki uticali, i to preko više mehanizama. "Njima je teško da prebace veće količine novca da kupe nekretnine u Srbiji, ali mogu da plaćaju zakup", navodi Pašanović i dodaje da su spremni da plate veći iznos pošto svi veruju da sukob neće dugo trajati. "Samim tim, svi stanodavci su poželeli da zarade više i to je dovelo do lančane reakcije", zaključuje Pašanović.  

Dolazak državljana Rusije može da utiče na stambene rente u Beogradu i drugim većim gradovima, ali uticaj ovog faktora na celokupno tržište ne bi trebalo preuveličavati, kaže Aleksandar Radivojević, naučni saradnik Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "I pored opšteg utiska i priča u javnosti da do rasta cena nekretnina dolazi usled brzog ekonomskog razvoja zemlje, dolaska ruskih građana, ili čak 'pranja' novca kroz nekretnine, osnovna tražnja stambenih nekretnina u Srbiji dolazi od običnih građana. Svako od nas poznaje veliki broj ljudi koji imaju potrebu za rešavanjem stambenog pitanja, iz vrlo jednostavnog razloga", rekao je Radivojević za Bloomberg Adriju. 

Iako u Srbiji ne postoji zvanična statistika o visini kirija, sajtovi za izdavanje nekretnina pokazuju da se skok na godišnjem nivou svakako primećuje. 

Prema podacima internet platforme 4zida.rs, za dvosoban stan u Beogradu, u četvrtom kvartalu 2021. godine, bilo je potrebno izdvojiti oko 450 evra, dok je u poslednjem tromesečju 2022. godine taj iznos dostigao 800 evra (77 odsto više). U istom periodu, cena prosečne garsonjere u glavnom gradu skočila je za 80 odsto - sa prosečnih 195 evra na 350 evra, pokazuju podaci. 

Stan u Beogradu iznajmljuju i naši ruski sagovornici. "Trenutno iznajmljujemo garsonjeru u Beogradu, na Vračaru, plaćamo je oko 600 evra mesečno", rekao nam je Galkin, pokazujući na Markushevicha i sebe, dok Pletenets stanuje sam. 

Kako ocenjuju sva trojica, pronalaženje stana, na koje se neke pridošlice žale, za njih nije bilo naročito problematično ili dugo. Cene kirija u Beogradu su porasle, a u Moskvi pale, i tako se našle negde na sredini – kažu da kirija u Beogradu za njih nije previsoka. 

Mora se priznati da su cene kirija naglo porasle, ali situacija sa kirijama u Beogradu i Srbiji još uvek nije ozbiljna kao, na primer, u Turskoj i Gruziji, gde takođe ima mnogo pridošlica iz Rusije. "Tamo se osnivaju antiruski pokreti zbog toga što lokalno stanovništvo više ne može da priušti nekretnine ili kirije", navodi Galkin. Razlog za to je što najviše ruskih državljana koji se iseljavaju dolazi iz Moskve, a u glavnom gradu Rusije je platežna moć znatno veća od ostatka države. "Moskovljani mogu da priušte više cene, pa zbog toga lokalno stanovništvo ima veoma velike probleme", priznao je Galkin. 

Kupovina stana i jezičke barijere 

Ako je iznajmljivanje stana manje komplikovano, kupovina stana za Ruse može biti puna zamki. Kako doseljenje i kupovina stana izgledaju iz ugla prosečne ruske porodice, ispričala nam je Anna Teryoshina koja se iz Rusije doselila u Barajevo. Do sagovornice smo došli pretragom jedne od mnogobrojnih grupa na Telegramu preko kojih ruski državljani razmenjuju iskustva o dolasku u Srbiju. 

Sudeći po njenim rečima, kupovina stana ili kuće nije laka, naročito jer pored poskupljenja Rusima situaciju otežava i jezička barijera. Kako navodi naša sagovornica, mnogi ruski državljani govore samo ruski jezik. 

"Oni pokušavaju da to prevaziđu tako što će unajmiti posrednika, ali nema ljudi u Srbiji koji nude tako kompleksne usluge: da sa vama prođu ceo proces", rekla je Teryoshina i dodala da ta poteškoća nije zadesila njenu porodicu, nego je o tim problemima čula od drugih. 

U njenom slučaju, najveći problem su bile agencije za posredovanje u prodaji nekretnina koje nisu imale kontakt podatke za vajber ili druge slične servise, i koje nisu slale dovoljno oglasa za nekretnine koje se prodaju. 

"Takođe, u Srbiji plaćate naknadu za agenciju iako je niste vi unajmili. Prodavac je unajmio agenciju kako bi prodao kuću, a ja sam taj oglas našla sama, i dalje sam ja ta koja snosi teret plaćanja naknade. To mi ne deluje pošteno", ocenjuje. 

Druga otežavajuća okolnost krije se u srpskom zakonodavstvu. Strani državljani ne mogu da kupe zemljište bez objekta, a da bi na osnovu vlasništva nad objektom mogli da traže dozvolu za boravak, taj objekat mora biti stan ili kuća, navodi Teryoshina. 

"Mnoge kuće imaju status vikendica, a na osnovu njih ne možete da dobijete dozvolu za boravak. Neki agenti za prodaju nekretnina neće to znati da vam kažu ni ako ih direktno pitate", prenosi svoje iskustvo naša sagovornica. 

Potraga za kućom je trajala oko dva meseca, a kako navodi, za to vreme su ona i njena porodica obišli više od 40 kuća. Uz ograđivanje da to nije bio slučaj sa većinom nekretnina, ona priznaje da su pojedini prodavci, po saznanju da dolaze iz Rusije, znatno podizali cene. "Nekoliko puta su prodavci, kada bi videli da smo zainteresovani, podizali cene i za po 30 odsto", rekla je Teryoshina. 

"Planirali smo da kupimo kuću za oko 75.000 evra, ali smo nailazili na agente koji su tvrdili da je taj iznos premali za kuću u Srbiji (iako smo znali da postoji ponuda po toj ceni )", navodi naša sagovornica. 

"Shvatam da je ova situacija možda prilika za ljude koji nisu toliko bogati da steknu bogatstvo", rekla je Teryoshina i dodala da većina pridošlica može da proceni koja je cena tržišna, a koja je preterano visoka. 

Preseljenje kompanije teško ali izvodljivo 

Kako izgleda, preseljenje iz Rusije je skopčano sa poteškoćama, a jednako komplikovano je i prenošenje poslovanja. Svoje iskustvo su nam preneli naši sagovornici s početka članka - Andrei Galkin, Fedor Markushevich i Nikolai Pletenets - koji su zajedno osnovali kompaniju, a svoje poslovanje su preneli i u Srbiju. 

Kako oni navode, najveći problem u samom početku bilo je nalaženje načina da legalno prebace svoj novac iz Rusije u Srbiju. Razlog za poteškoće bile su, naravno, sankcije protiv Rusije. "Većina banaka ne dozvoljava prenos novca iz Rusije, ali smo uspeli da nađemo legalan način na kraju", rekao je Galkin. 

Drugi problem sa kojim su se susreli bio je da nađu odgovarajući poslovni prostor. Njihova kompanija bavi se video-produkcijom i oslanjaju se na upotrebu led-ekrana kao kvalitetnije alternative takozvanom zelenom ekranu.  

"Zbog upotrebe led-ekrana, pod prostora koji bismo zakupili ili kupili mora biti savršeno ravan, a to nije lako naći", rekao je Galkin i dodao da sada kao dve opcije imaju iznajmljivanje već adaptiranog studija (što bi bilo skuplje), ili iznajmljivanje prostora kojem video-produkcija nije prvobitna namena, što je jeftinije, ali iziskuje dodatne napore i troškove.  

"Imamo nekoliko opcija koje razmatramo. Neke su u Novom Sadu, neke u Zemunu, a neke u Beogradu", pojašnjavaju naši sagovornici. 

Dodatna poteškoća se odnosi na opremu koju koriste u proizvodnji, jer neki uređaji koji su im potrebni još uvek nisu dostupni na srpskom tržištu. "Nešto možete da kupite, nešto da uvezete, a za neke je potrebno naručiti posebnu izradu", rekao je Galkin. 

Što se njihove kompanije tiče, naši sagovornici navode da je njihov način poslovanja u Rusiji obuhvatao kako velike klijente i međunarodne kompanije, tako i lokalne kompanije koje žele da snimaju reklamne spotove. Sa odlaskom iz Moskve, drugi bazen klijenata je presušio, pa trenutno uspostavljaju bazu lokalnih klijenata. "Uglavnom usmeravamo pažnju na reklame jer je to tržište koje se najbrže razvija. Trebaju nam dve nedelje za kreiranje sadržaja, jedan dan za pripremu, jedan dan za snimanje i projekat je gotov. Sa filmovima je stvar dosta komplikovanija", pojašnjava Galkin. 

Uticaj na ekonomiju 

Nagli dolazak velikog broja ljudi u jednu državu, naročito ako je ta država znatno manja od države emigracije i ako su pridošlice natprosečne platežne moći, kao što je u Srbiji slučaj, može da se kreće u dva pravca. Jedan je da će bogatije stanovništvo koje se doseljava kroz veću potrošnju pogurati privredu zemlje imigracije, a drugi da će, isto zbog veće potražnje, dovesti do rasta cena. 

Sudeći po iskustvima drugih zemalja, trebalo bi da Srbija bude umerena u optimizmu. Kako za našu redakciju ocenjuje Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments CEE, negativni efekti dolaska se po pravilu vide tek kasnije. "U nekim zemljama Kavkaza ili Centralne Azije, to donosi značajan privredni rast kroz veću potrošnju", rekao je Kratky, objašnjavajući da se u migracijama (naročito u prvim talasima) radi o dolasku bogatijih ljudi koji ne žele da se odreknu životnog standarda ili da rizikuju da budu mobilisani. "Međutim, sa većim ili manjim zakašnjenjem, ovo je vodilo do porasta troškova života." 

Pozitivna strana ovih migracija je svakako i povećanje broja visokokvalifikovanih radnika, naročito u sektoru informacionih tehnologija, što Srbiju može učiniti privlačnijim tržištem. "Posmatrano na duži rok, ovo bi moglo da lokalnom tržištu rada pomogne da uveća brojnost kvalifikovane radne snage. Međutim, pošto tržište rada nije toliko zategnuto, ovaj faktor možda i nije toliko presudan u ovom slučaju", dodao je finansijski analitičar. 

Kratky napominje da dolazak većeg broja stranih državljana za kratko vreme nikada nije stvar koju treba shvatati olako. Na primer, u njegovoj matičnoj Češkoj situacija je donekle slična kao u Srbiji, samo sa razlikom da tamo odlaze Ukrajinci. On dodaje da je dolazak uvećao već postojeće probleme po pitanju smeštaja, obrazovanja i zdravstvene zaštite. "Pozitivan uticaj veće tražnje je bio ograničen uprkos značajnim sredstvima podrške koja je vlada izdvajala. Davanja su često bila veća nego za same stanovnike Češke, koji se takođe suočavaju sa nezapamćenom inflacijom. To je dovelo do tenzija u društvu", objašnjava Kratky. 

On takođe upozorava da je prerano da se donose bilo kakvi zaključci, jer je uticaj pojedinih faktora, kao što bi bio dolazak ruskih državljana u Srbiju, teško odrediti sada kada je na delu više značajnih promena u ekonomskom smislu. 

Dolazak znači dobitak 

S druge strane, odliv mozgova iz Rusije može da znači i priliku za Srbiju, ocenjuju naši sagovornici. Prema njihovim navodima, ovo nije prvi put da obrazovani Rusi masovno napuštaju zemlju, a svedočili smo njihovom uticaju na različita polja nauke, biznisa i kulture u prošlosti. 

Naši sagovornici smatraju da je Srbija u specifičnom položaju koji joj omogućava da iz ove situacije izvuče korist. "Možemo to da posmatramo ovako: mnogi ljudi dolaze i donose svoje znanje i svoje biznise sa sobom. Pogledajte velike kompanije kao što je Yandex, oni žele da uspeju ovde", navodi Galkin i dodaje da se nada da će dolazak ruskih državljana unaprediti, ako ne ekonomiju u celosti, onda bar tržište. 

Pitanje da li će dolazak Rusa više podstaći rast bruto domaćeg proizvoda ili će samo rasplamsati inflaciju, ostaje otvoreno. Kako predviđaju naši sagovornici, desiće se i jedno i drugo, a koji će faktor prevagnuti, zavisiće najviše od vlasti Srbije. "Ako se ruskim državljanima i kompanijama dozvoli da ostanu, poreska ubiranja i plate bi mogle da doprinesu privrednom rastu”, procenjuje Galkin. 

Klimava statistika 

Kako bismo stekli punu sliku o tome koliko bi dolazak ruskih državljana u Srbiju mogao da utiče na privredu zemlje, potrebni su zvanični podaci, ali oni najčešće nisu potpuno tačni, ili se makar mogu tumačiti na više načina. Na primer, broj novih kompanija koje su osnovali Rusi u Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini na godišnjem nivou skočio je za 750 odsto, što može zvučati frapantno, ali se stvar menja kada pređemo na domen brojeva. Za razliku od dva preduzeća osnovana u 2021, u 2022. ruski državljani su u Republici Srpskoj osnovali 17 kompanija. 

U Srbiji zvanična statistika pokazuje da je osnovano oko 2.000 kompanija čiji vlasnici imaju rusko državljanstvo, ali tu moramo da uračunamo i ljude koji su firmu prijavili kako bi dobili privremenu dozvolu za boravak, rekla je za Bloomberg Adriju Blanka Šupe, koja je osnovala Haos Community Space, hab čiji je cilj da ruskoj IT zajednici omogući rad u srpskoj prestonici. 

Lična arhiva

 

"Moji podaci pokazuju da se u Srbiji nalazi oko 300 manjih kompanija ili startapova, i između 20 i 30 većih kao što su Yandex, Luxoft, SEM Rush i slično", rekla je Šupe. 

Oko 140.000 Rusa je dobilo privremenu boravišnu dozvolu, tako da oni planiraju da ostanu u Srbiji barem šest ili 12 meseci, dodaje Šupe, navodeći da je njena procena da će između 100.000 i 150.000 ruskih državljana ostati da živi u Srbiji ako se ništa ne promeni u zakonodavstvu zemlje. 

Njeno iskustvo sa ruskim državljanima koje sreće poklapa se sa onim što je za naš medij rekao Pašanović, a to je da oni prvenstveno traže stan koji bi iznajmljivali. "Međutim, znam i nekoliko ljudi koji su već kupili stan u Beogradu. Ovo će postati sve češća praksa u sledećih šest meseci kako ljudi budu počeli da prave dugoročne planove", očekuje sagovornica. 

Epilog: Sve zavisi od politike 

Iako je ovih dana godišnjica početka sukoba u Ukrajini, i dalje deluje da nismo ništa bliži odgovorima kako bi situacija mogla da se odvija na globalnom planu, ali i u Srbiji.

Glavni razlog zašto je teško predvideti kako će dolazak ruskih državljana uticati na ekonomsku situaciju u Srbiji jeste to što još uvek nemamo sve informacije, a situacija je prilično promenljiva. Srbiju pritiskaju zapadne zemlje da uvede sankcije Rusiji, što bi celu sliku okrenulo za 180 stepeni. 

Sasvim drugi scenario možemo očekivati ako se ruskim državljanima i kompanijama omogući da u Srbiji ostanu duže. Rizikujući da zvučimo kao da se ponavljamo, najbolji instrument za određivanje uticaja Rusa na privredni rast Srbije je i dalje kugla za gledanje u budućnost. 

Šta Rusima najviše nedostaje u Beogradu?  

Iako se Beograd sa 1,4 miliona stanovnika smatra metropolom Adria regiona, u poređenju sa Moskvom, gde živi 12 miliona ljudi, on je mali grad, pa Moskovljanima mogu nedostajati mnoge stvari. 

Prilikom selidbe se neretko dešava da pridošlica naiđe na nešto što nije očekivala, ili se desi da usluge koje su sasvim učestala pojava u zemlji koju je napustila, ne postoje na novom mestu. Kako navodi Blanka Šupe, koja je osnovala Haos Community Space za pomoć ruskim imigrantima u Srbiji, najčešće nedostaju restorani koji nude zdraviju hranu, kao i mesta sa boljom ponudom doručka. Ona dodaje da se neki žale na nedostatak specijalizovanih kafića. 

Što se tiče garderobe i kupovine u širem smislu, Šupe navodi da postoji velika potražnja za prodavnicama luksuzne garderobe i "e-commerce" uslugama poput Amazona i sličnim servisima koji nude isporuku istog dana. Pored toga, pojedine pridošlice bi volele da je u Beogradu dostupno više luksuznih teretana i prostora za vežbanje koji nude usluge grupnih vođenih treninga, bazena, kao i salona za negu pasa. 

Ono što je najčešća pritužba, priznaje Šupe, jeste nedovoljno razvijeno mobilno bankarstvo. "Rusima zaista nedostaje dobro razvijeno mobilno bankarstvo i usluga direktnog plaćanja između korisnika (engl. peer-to-peer payments). To je u Rusiji pristuno na tržištu već više od 10 godina", objašnjava Šupe i dodaje da postoji i povećana tražnja za uslugama koje se mogu zakazati preko interneta (majstori, negovatelji, čuvanje dece...). 

Slično spominju i naši ruski sagovornici. Sva trojica se slažu da je glavna razlika upravo veličina grada i sve ono što to donosi. "Moskva, gde živi skoro 12 miliona ljudi, jeste veće tržište i tamo možete naći gotovo sve što poželite, od luksuzne garderobe, do luksuznih automobila", navodi Galkin, dok Pletenets dodaje da mu u Beogradu ne nedostaje ništa "osim boljeg poznavanja tržišta na kom posluje". 

Galkin kroz šalu dodaje da mu nedostaje velik broj taksi vozila, "jer se u Moskvi praktično tuku za vas kao mušteriju". Takođe, navodi da se u ruskoj prestonici skoro nigde ne mogu videti išarane zgrade. "Nikolaju se ovo mnogo sviđa, meni samo izgleda kao vandalizam, tako da izgleda da je sve samo stvar ukusa", dodaje kroz smeh.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar