Dok je sedela za velikim drvenim stolom pored mnoštva papira, Tijana Vujović, advokat iz Beograda, kaže da za naredni dan ima u planu još pet sastanaka sa novim potencijalnim klijentima, od kojih su četvorica Rusi.
Ona ima 36 godina i specijalizovana je za migraciju - obezbeđuje adekvatnu papirologiju za povezivanje klijenata sa agentima za nekretnine. To se dešava u gradu koji se polako pretvara u utočište za hiljade Rusa, a to je postao od početka invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu pre osam meseci. Nove pridošlice su se okupile u zajedničkim prostorima u kojima radi više ljudi, a ne samo zaposleni u jednoj firmi (eng. co-working space), registrovano je više od 2.000 preduzeća, što je dalo podstrek tržištu nekretnina. Većina njih sada planira da ostane duže u ovom gradu, nakon Putinove naredbe o vojnoj mobilizaciji građana u septembru.
“Na početku rata svi klijenti su tražili da iznajme stan“, izjavila je Vujović, u svojoj kancelariji u zgradi u centru Beograda, rekavši da misli da je ove godine imala najmanje 500 klijenata iz Rusije.“U poslednjih nekoliko meseci, od njih sam primila brojne zahteve za kupovinu, ne samo za dobijanje boravišta, već i za život.”
Depositphotos
Ova dešavanja, pored eskalacije Putinovih napada na Ukrajinu, uticala su na to da odnosi Srbije i Rusije budu neprijatniji. Lideri Evropske unije, kojoj bi Srbija u jednom trenutku želela da se pridruži, upozorili su predsednika Srbije Aleksandra Vučića da njegova zemlja treba da odluči na čijoj je strani, dok se on opire uvođenju sankcija Moskvi. Ipak, proruski, ako ne i “proputinski” stav je duboko usađen u Beogradu.
“Beograd je poslednjih nedelja poput Kazablanke“, izjavio je Vučić 17. oktobra u govoru na svečanosti povodom obeležavanja 20 godina od osnivanja Bezbednosno-informativne agencije (BIA), poredivši ovaj grad sa onim prikazanim u filmu iz 1942. godine, i mestom preplavljenim špijunima i ratnim izbeglicama.
Više od 100.000 Rusa i nekoliko stotina Ukrajinaca došlo je u Srbiju od početka sukoba, od kojih je 17.000 njih dobilo boravišnu dozvolu, rekao je Vučić. Ostali su se preselili u druge zemlje ili su ostali u Srbiji kao gosti.
"Kad imamo goste iz Rusije, otkrivamo one iz zapadnih službi koji ih prate", rekao je on. "Kada imamo goste sa Zapada, onda one druge koji ih prate u stopu".
Veliki deo Evrope je prihvatio ruske aristokrate i intelektualce koji su pobegli kada su boljševici započeli Oktobarsku revoluciju 1917. godine, ali vek kasnije, oni koji beže od politike svojih domovina imaju malo opcija u Evropi. Međutim, Srbija dozvoljava Rusima boravak u zemlji bez vize prvih 30 dana, a srpska nacionalna avio-kompanija zadržala je letove do Moskve i još tri ruska grada.
Nije teško uočiti prisustvo Rusije u Beogradu, gradu sa oko 1,4 miliona stanovnika. Jedna od znamenitosti je art nouveau Hotel "Moskva", a nedaleko od njega je i Ruski dom ili Ruska kuća. Ruski energetski gigant Gazprom PJSC sponzoriše Crvenu zvezdu, najuspešniji fudbalski tim u zemlji.
Bloomberg
Ove veze sežu duboko u prošlost. Srbija je obnovila svoje odnose sa pravoslavnom Rusijom devedesetih godina, tokom krvavog raspada Jugoslavije kada su delovi federacije stekli nezavisnost uz podršku Zapada. Pokušaji Slobodana Miloševića da to ne dozvoli izazvao je sankcije i izolaciju. Srbi su tražili podršku na istoku, i dobili je od Rusije tokom NATO bombardovanja 1999. godine, radi okončanja sukoba na Kosovu.
Neki od Rusa koji su nedavno naprasno napustili svoju zemlju, izjavili su da su srećni što su pronašli ovakvo mesto dobrodošlice. Mikhail Korostikov, koji ima 33 godine, bio je šef međunarodne ESG saradnje u banci Sberbank u Moskvi. Počeo je da traži novi posao 25. februara, dan nakon što je Rusija napala Ukrajinu, a počeo je ozbiljno da uči srpski iste nedelje.
Nije bilo lako dobiti novi položaj, jer zapošljavanje Rusa odjednom nije bilo vredno rizika, rekao je. Korostikov, čija je žena Srpkinja, došao je u Beograd u junu, a sada radi na daljinu za jednu britansku nevladinu klimatsku organizaciju.
“Ukoliko posetite zajednički prostor, sve što ćete čuti je ruski jezik“, izjavio je Korostikov, sedeći u baru na Vračaru, bogatom delu grada u centru Beograda. “Svi vas tretiraju kao komšiju”, rekao je, prisećajući se kako su mu prodavci na pijaci čak ponudili besplatnu hranu kada su saznali da je Rus.
“Ni u jednom trenutku nisam osetio negativno ponašanje prema meni”, rekao je 10. oktobra. “Govorim ljudima da je ovo jedna divna zemlja, možda ipak malo neuredna.”
Depositphotos
Kao i mnogi Rusi, nakon ulaska u zemlju, Korostikov je imao 30 dana pre nego što mu je bio potreban novi pečat u pasošu. To se ispostavilo kao mali problem. Rusi su u Beogradu formirali grupe na Telegramu, servisu za slanje šifrovanih poruka, putem kojih nude dnevni prevoz do granica, rekao je. Prilikom jednog putovanja do Bosne, prešao je granicu i šetao u toj zemlji 10 minuta, nakon čega je prešao nazad u Srbiju. Graničari su se šalili, govoreći “zdravo, druže”, izjavio je Korostikov.
Beograd omogućava novim pridošlicama da pronađu relativno pristupačan smeštaj, barem u odnosu na cene u Moskvi, kao i priliku da se presele, pokrenu posao ili barem razmisle o tome koji je njihov sledeći potez. Rusi su ove godine osnovali 2.321 malo preduzeće i male kompanije u Srbiji, uglavnom u Beogradu, što je rast od ukupnih 158 u celoj 2021. godini, navodi Agencija za privredni registar Srbije.
Beogradska kompanija WeShare, čiji se kancelarijski prostor nalazi u zgradi preko puta Narodne skupštine Srbije, dobila je 60 novih ruskih klijenata od početka rata u Ukrajini, u odnosu na samo nekoliko njih pre sukoba.
Mnogi žele da smeste svoja preduzeća na lokacije kompanije WeShare, bilo da je u pitanju fizičko korišćenje prostora ili samo njegove adrese, rekao je osnivač i vlasnik kompanije Leon Pantelić. “Vidimo neverovatan porast potražnje i svake nedelje dobijamo sedam do osam novih upita“, rekao je on.
U međuvremenu, Rusi su podigli cene na tržištu nekretnina. Rastuća potražnja je dovela do rasta cena kirija u Beogradu, koje su porasle više nego dvostruko, rekla je Katarina Lazarević, koja vodi jednu od uglednih agencija za nekretnine u gradu.
Cena iznajmljivanja prosečnog jednosobnog stana u centru Beograda povećala se sa 300 evra mesečno (298 dolara) na najmanje 600 evra, što postaje preskupo za mnoge stanovnike grada u kom je prosečna neto mesečna zarada oko 800 evra, rekla je ona.
Rusi su došli u tri talasa, rekla je ona. Prvi talas su činili uglavnom profesionalci ili bogati pojedinci koji su prebacili svoje poslove kako bi izbegli sankcije, zatim su tokom leta došle porodice, a sada vidimo najveći talas od kada je Putin naredio mobilizaciju u zemlji.
“Svaka ponuda na tržištu veoma brzo nestaje“, rekla je Lazarević. “Uskoro za njih više neće biti ponuda u Beogradu.“
.webp){kind=icon}
