Srbija nastavlja da se oslanja na Rusiju u oblasti energetike

Rusija je zainteresovana da pruži podršku daljem razvoju energetske infrastrukture u Srbiji, posebno izgradnji gasne interkonekcije sa Bosnom i Hercegovinom i Republikom Srpskom, novom naftovodu do Mađarske, ali i rekonstrukciji energetskih objekata. To je poručio ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko na sastanku sa novom ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović.

Koliko je Rusija važan partner Srbije na polju energetike, ukazala je ministarka Đedović, koja je rekla da se u ovim izazovnim vremenima vidi koliko je izgradnja gasovoda Balkanski tok doprinela energetskoj stabilnosti i bezbednosti naše zemlje. Taj gasovod, kako je navela, obezbedio je stabilno snabdevanje Srbije gasom.

Pored toga, istakla je značaj i puštanja u rad nove Termoelektrane-toplane (TE-TO) Pančevo, projekta koji je urađen u saradnji sa ruskim partnerima. Navela je da je TE-TO Pančevo prva gasno-parna elektrana u našoj zemlji namenjena za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa, jednog od ekološki najčistijih goriva.

Planirana proizvodnja dovoljna je za snabdevanje oko 300.000 prosečnih domaćinstava godišnje, što će umnogome doprineti energetskoj sigurnosti Srbije.

Ministarstvo rudarstva i energetike

U saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike navedeno je da je na sastanku bilo reči i o planovima u vezi sa gradnjom novog naftovoda do Mađarske i povezivanja na ruski naftovod "Družba".

Na sastanku nije bilo reči o nacionalizaciji NIS-a

Međutim, ni na ovom sastanku ministarke Đedović sa ambasadorom Rusije, kao ni na njenom sastanku sa generalnim direktorom NIS-a Kirillom Tyurdenevim, nije bilo reči o nacionalizaciji NIS-a, koju je prvi spomenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Podsetimo, kako je Bloomberg Adria već pisala, ostajanje NIS-a u većinskom vlasništvu Rusa postaje pretnja za poslovanje tog preduzeća zbog sve većeg stezanja obruča EU na sve što dolazi iz Rusije. Zbog sankcija, od decembra će Hrvatskoj biti zabranjeno da prevozi pošiljke ruske nafte u Srbiju, dok NIS-u preti zabrana poslovanja sa zemljama i firmama iz Evropske unije.

Međutim, energetski i ekonomski stručnjaci ukazuju na to da nacionalizacija u ovom trenutku nije dobro rešenje jer bi bila veliko opterećenje za srpski budžet. Kao alternativni put za spas NIS-a, ukoliko potpadne pod evropske sankcije i to ugrozi njegovo poslovanje, moglo bi da bude preuzimanje od neke kompanije iz regiona, kažu stručnjaci.

NIS spreman za osmi paket sankcija EU

Da je NIS spreman za osmi paket sankcija EU, koji podrazumeva zabranu uvoza ruske nafte preko mora, potvrdio je generalni direktor NIS-a tokom nedavnog sastanka sa ministarkom Đedović.

Tyurdenev je poručio da su dovoljne količine nafte za tu rafineriju i posle petog decembra obezbeđene zahvaljujući pravovremenom planiranju. "Rafinerija će nastaviti da radi maksimalnim kapacitetom, a nafte i naftnih derivata će biti dovoljno."

Da Srbija ne odustaje od ruske nafte, postalo je jasno nakon najave iz državnog vrha da Srbija planira izgradnju naftovoda do Mađarske koji bi bio spojen na rusku "Družbu".

Međutim, pojedini energetski stručnjaci smatraju da je taj projekat neodrživ, jer je životni vek "Družbe" pri kraju, jer prolazi preko ratom zahvaćene Ukrajine, zbog čega postoji opasnost od prekida snabdevanja. Pored toga, ukazuju na to da bi uvoz ruske nafte preko Mađarske bio kršenje evropskih sankcija, a među izazovima je i ko će finansirati i graditi taj projekat.

Pročitaj više: Zašto spajanje Srbije sa Družbom nije održivo

Energetski sektor najveći teret za srpski budžet

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je prošle nedelje za Bloomberg Adria TV da su glavni razlog povećanja deficita u budžetu veliki gubici u energetskom sektoru, konkretno gubici koje beleže Elektroprivreda Srbije (EPS) i Srbijagas.

Altiparmakov je naveo da Srbijagas beleži gubitke zbog povećanja cene gasa na svetskom tržištu, kao i državne odluke da se to povećanje ne prelije na potrošače. S druge strane, ukazao je na to da je za gubitke u EPS-u kriv sam EPS, odnosno loše upravljanje ovim državnim preduzećem u prethodnim godinama.

Prošle jeseni, kada su se pojavili problemi u EPS-u, krenuli su uporedo problemi i u Srbijagasu, rekao je Altimarkmakov i dodao da je prošle godine to državu koštalo 500 miliona evra. U toku ove godine, dodaje, trošak je oko milijardu i po evra. Očekuje da će naredne godine obim troškova biti nešto manji nego ove godine i da će iznositi možda oko milijardu evra.

Međutim, dok EPS i Srbijagas beleže gubitke, ova godina će prema poslovnim rezultatima za NIS biti najbolja do sada.

Pročitajte više: Cene nafte i tražnja utrostručili dobit NIS-a