NIS posle decenije - profit ove godine veći od prodajne cene

Posao veka. Tako je srpska vlast 2008. godine nazvala prodaju Naftne industrije Srbije (NIS) ruskom Gazpromu. Prema ugovoru o prodaji, NIS je sa 50 odsto vlasništva otišao u ruske ruke za 400 miliona evra, a zajedno s njim i sva naftna i gasna polja i geotermalne bušotine koje su pripadale ovom nekada državnom preduzeću. Sporazumom je predviđeno i da ruska strana uloži 490 miliona evra u proizvodnju i još 60 miliona evra u zaštitu okoline.

Ove godine, zbog rata u Ukrajini koji je pogurao cene svih energenata, pa tako i nafte, koja je u martu na svetskom tržištu iznosila i više od 120 dolara za barel, i NIS se uvrstio u niz energetskih kompanija koje su prijavile rekordnu dobit.

Prema poslednjem izveštaju, NIS je samo u trećem kvartalu poslovao sa neto dobitkom od 25,7 milijardi dinara, što je oko 218 miliona evra. To je više nego trostruko uvećanje u odnosu na isti period prethodne godine.

Nakon objava rezultata iz trećeg kvartala, postalo je jasno da će ova naftna kompanija zabeležiti najbolju godinu od svog postojanja. Samo u prvih devet meseci ove godine neto dobit NIS-a iznosila je 69,4 milijardi dinara. To je više od 588 miliona evra.

Dva dana nakon objave ovih rezultata, a uoči stupanja na snagu evropskih sankcija Rusiji koji podrazumevaju zabranu uvoza ruske nafte preko mora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država namerava da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om.

"Srbija razmatra da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om od ruskog Gazpromnefta, jer žuri da se zaštiti od uticaja sankcija Moskvi", rekao je Vučić za britanski list The Financial Times.

Zbog sankcija Rusiji, od decembra će Hrvatskoj biti zabranjeno da prevozi pošiljke ruske nafte u Srbiju, dok NIS-u preti zabrana poslovanja sa zemljama i firmama iz Evropske unije.

Kako je teklo poslovanje NIS-a od 2012. godine

Prema podacima NIS-a o finansijskom poslovanju, objavljenim na zvaničnom sajtu, ta kompanija je 2012. godinu završila sa neto dobitkom od 45,5 milijardi dinara, a 2013. sa neto dobitkom od 48,3 milijarde dinara, da bi se u kasnijim godinama dobit i više nego prepolovila.

Kompanija je ostvarila gubitak 2020. godine u iznosu od 7,6 milijardi dinara, da bi prošlu godinu završila sa dobitkom od 21 milijarde dinara. Podsetimo da je samo u prvih devet meseci ove godine neto dobit NIS-a iznosila 69,4 milijarde dinara.

Zaduženost kompanije prema bankama beleži tendenciju rasta. Godine 2012. ukupan dug prema bankama iznosio je 306 miliona evra, da bi u poslednje tri godine iznosio 590 miliona evra. Najveći dug prema bankama NIS je imao 2016. godine kada je bio 628 miliona evra.

Ono što karakteriše poslovanje NIS-a od preuzimanja većinskog paketa ruskog Gazproma je rast proizvodnje domaće nafte i pad proizvodnje domaćeg gasa. Dok je proizvodnja nafte i gasa 2013. iznosila 1.697.000 tona, prošle godine je pala na 1.194.000 tona. Prerada nafte je porasla sa 3.066.000 tona na 3.945.000 tona.

Kada se govori o kupoprodajnoj ceni i profitu NIS-a, treba imati na umu da to svakako nije ista kompanija koja je kupljena pre deceniju i da su bolji rezultati postignuti i zahvaljujući ulaganjima.

Vladan Pavlović iz kompanije IPOPEMA securities kaže da je ruska strana investirala u NIS nekoliko milijardi evra u poslednjih desetak godina i da kompanija trenutno ima dobit koja se približava tržišnoj kapitalizaciji od 880 miliona evra.

"U normlanim okolnostima ako bi se postigao neki dogovor o preuzimanju većinskog vlasništvu NIS-a, cena kompanije bi verovatno iznosila više od jedne milijarde evra, minimalno. To bi bio iznos koji bi dodatno opteretio naš javni dug, i to u situaciji kada smo već zatražili novi aranžman sa MMF-om", rekao je Pavlović za Bloomberg Adriju.

Zapošljava 11.000 ljudi 

Na sajtu NIS-a navedno je da je u modernizaciju Rafinerije u Pančevu od 2009. godine uloženo više od 800 miliona evra, a u novembru 2020. godine svečano je u rad pušteno postrojenje za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja.

"Ovaj projekat, vredan 300 miliona evra, omogućava NIS-u povećanu proizvodnju najvrednijih goriva - dizela, benzina i tečnog naftnog gasa, kao i početak domaće proizvodnje naftnog koksa. U 2021. godini započeta je treća faza modernizacije Rafinerije, čiji je kapitalni projekat rekonstrukcija postrojenja katalitičkog krekinga i izgradnja novog postrojenja za proizvodnju visokooktanske komponente benzina", navedeno je na sajtu.

U Srbiji i zemljama regiona NIS upravlja mrežom od više od 400 benzinskih stanica, od kojih je više od 90 van granica Srbije. NIS rukovodi najvećom maloprodajnom mrežom u našoj zemlji, a poslovanje u ovoj oblasti razvija i u susednim državama – Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji.

Sedište NIS-a i glavne aktive nalaze se u Srbiji, dok su predstavništva i zavisna društva otvorena u još nekoliko zemalja sveta, pre svega u balkanskom regionu. U NIS-u radi više od 11.000 ljudi.

Kompanija Gazprom Neft je vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala NIS-a, 29,87 odsto akcija poseduje Srbija, dok kompanija Gazprom ima 6,15 odsto akcija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar