Nacionalizacija NIS-a možda nije rešenje ali ima li trećeg puta?

Ostajanje Naftne industrije Srbije (NIS) u većinskom vlasništvu Rusa postaje pretnja za poslovanje tog preduzeća zbog sve većeg stezanja obruča Evropske unije na sve što dolazi iz Rusije. Zbog sankcija Rusiji, od decembra će Hrvatskoj biti zabranjeno da prevozi pošiljke ruske nafte u Srbiju, dok NIS-u preti zabrana poslovanja sa zemljama i firmama iz Evropske unije.

Kao moguće rešenje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država razmatra preuzimanje većinske kontrole nad NIS-om od ruskog Gazprom Nefta.

Međutim, energetski i ekonomski stručnjaci ukazuju na to da nacionalizacija u ovom trenutku nije dobro rešenje jer bi bila veliko opterećenje za srpski budžet. Kao treći put za spas NIS-a, ukoliko potpadne pod evropske sankcije i to ugrozi njegovo poslovanje, moglo bi da bude preuzimanje od neke kompanije iz regiona, kažu stručnjaci.

Mađarska, Azerbejdžan, Rumunija?

Energetski stručnjak Ivan Brodić izjavio je za Bloomberg Adriju da je azerbejdžanski energetski gigant Socar početkom ove nove ukrajinske krize iskazao interesovanje za NIS.

"Socar nije pod sankcijama, a jedan je od glavnih operatera novog južnog gasovoda, čime bi i srpski gasni sistem profitirao", rekao je Brodić i naveo da je reč o državnom preduzeću koje je "pod nekim uticajem Rusije".

Brodić dodaje da ne može da kometariše da li postoji privatna firma u Srbiji koja ima moć da kupi udeo Gazproma u NIS-u, ali ukazuje na to da nije isključeno da neko preduzeće iz susednih zemalja to učini.

"Rumunsko ili, još verovatnije zbog specijalnih odnosa Aleksandra Vučića i Viktora Orbana, Mađarska. U tom smislu, moguća je investicija neke od kompanija iz te zemlje. Moramo samo da vidimo da li će regulator izdati dozvolu za takvu transkaciju, bilo iz EU, Mađarske ili Srbije zbog izazova tržišne koncentracije", objasnio je Brodić.

Ivan Brodić (Bloomberg)

Britanski list "The Financial Times" nedavno je objavio da je nekoliko grupa, uključujući Vladu Srbije i mađarsku kompaniju MOL, razmatralo kupovinu kontrolnog paketa od većinskog vlasnika Gazprom Nefta, iako su pregovori o prodaji zaustavljeni.

Rusi nemaju nameru da prodaju svoj udeo u NIS-u

I dok se na državnom nivou otvoreno govori o nameri da NIS ponovo bude nacionalizovan, odgovora sa ruske strane o tome nema. Pitanja na ovu temu koja je Bloomberg Adria uputila na adresu Naftne idnustrije Srbije ostala su bez odgovora. Iz te kompanije su poručili da nemaju odgovore na njih i da je to pitanje za akcionare.  

Prema rečima sagovornika Bloomberg Adrije, jasne naznake spremnosti Gazproma da prepusti većinski udeo u naftnoj kompaniji trenutno i ne postoje.

Vladan Pavlović iz kompanije IPOPEMA securities kažee da zasad nema nikakvih indicija da Gazprom ima nameru da odustane od vlasništva.

"Posebno moramo imati u vidu da je to i pitanje ruskog šireg uticaja ovde u Srbiji, a ne samo obično vlasništvo nad naftnom kompanijom, koja je inače mizerno mala u odnosu na ono čime oni upravljaju globalno, kada su  upitanju naftni resursi", rekao je Pavlović za Bloomberg Adriju.

Glavni broker Momentum securities Nenad Gujaničić rekao je za naš medij da ni on trenutno ne vidi okolnosti zbog kojih bi Gazprom odustao od kontrole NIS-a i indirektno velike uloge u energetskom sistemu naše zemlje.

Nacionalizacija nije dobro rešenje i šanse za to su male

"Nacionalizacije, bilo nasilnim preuzimanjem ili otkupom države, retko su dobra rešenja, jer državno upravljanje, posebno u zemljama gde je cena glasa na biračkom mestu toliko srazmerna nacionalnoj potrošnja, kao što je slučaj u većini zemalja Adria regiona, nije efikasno", rekao je za naš medij Brodić.

Teorijski, kaže Pavlović, Srbija može i jednostranim akatom da izrvši nacionalizaciju NIS-a, ali bi to već podrazumevalo teže zaoštravanje odnosa sa Moskvom, što još uvek, ukazuje, nije na vidiku, s obzirom na to da se Srbija nije pridružila ni paketima sankcija EU.

"Mislim da bi najrealniji scenario mogao da se dogodi kroz pregovore sa Gazpromom, ali samo ukoliko NIS potpadne pod neke nove i dodatne sankcije EU koje bi ga onemogućile da uvozi naftu generalno i time stopirale rafinerijsku preradu. U tom slučaju država bi bila ozbiljno ugrožena, odnosno ostali bismo bez derivata pa bi akcija bila urgentna", podvukao je Pavlović.

NIS

Gujaničić takođe smatra da su šanse za nacionalizaciju NIS-a u aktuelnom momentu prilično male. Nacionalizacija bi, kako kaže, pored ugrožavanja poslovanja NIS-a, bila možda moguća i u nekim novim okolnostima kada prestanu ratni sukobi i dođe do eventualno nove podele interesnih sfera između Zapada i Rusije.

Koja bi bila cena NIS-a

Posao veka. Tako je srpska vlast 2008. godine nazvala prodaju NIS-a ruskom Gazpromu. Prema ugovoru o prodaji, NIS je sa 50 odsto vlasništva otišao u ruske ruke za 400 miliona evra, a zajedno s njim i sva naftna i gasna polja i geotermalne bušotine koje su pripadale ovom nekada državnom preduzeću. Sporazumom je predviđeno i da ruska strana uloži 490 miliona evra u proizvodnju i još 60 miliona evra u zaštitu okoline.

Po trenutnoj tržišnoj kapitalizaciji, vrednost NIS-a iznosi oko 880 miliona evra, ali bi svaki kupac morao da bude spreman da izdvoji veći iznos, navode ekonomisti.

Razlika u nominalnoj vrednosti i ceni postignutoj u eventualnim pregovorima bi mogla dostići i 400 odsto, smatra Gujaničić.

"Jasno je da bi eventualna spremnost Gazproma da proda kontrolni paket NIS-a podrazumevala mnogo veću cenu od aktuelne po kojoj je NIS vrednovan oko 880 miliona evra. Na eventualnom javnom tenderu za kontrolni paket akcija nema sumnje da bi cena bila barem 2,5 do tri puta veća od aktuelne", rekao je Gujaničić.

Nenad Gujaničić (Bloomberg Adria)

Na cenu će uticati i količina novca koju je ruska strana uložila u kompaniju od prvobitne kupovine, kaže Pavlović.

"Kada je reč o eventualnoj ceni, treba poći od toga da je ruska strana investirala u NIS nekoliko milijardi evra u poslednjih desetak godina i da kompanija trenutno ima dobit koja se približava tržišnoj kapitalizaciji od 880 miliona evra, te bi u normalnim okolnostima i ako se postigne neki dogovor cena verovatno iznosila preko jedne milijarde evra, minimalno", rekao je Pavlović.

NIS posle decenije - profit ove godine veći od prodajne cene

Prema poslednjem izveštaju, NIS je samo u trećem kvartalu poslovao sa neto dobitkom od 25,7 milijardi dinara, što je oko 218 miliona evra. To je više nego trostruko uvećanje u odnosu na isti period prethodne godine.

Nakon objava rezultata iz trećeg kvartala, postalo je jasno da će ova naftna kompanija zabeležiti najbolju godinu od svog postanka. Samo u prvih devet meseci ove godine neto dobit NIS-a iznosila je 69,4 milijardi dinara. To je više od 588 miliona evra. Podsetimo da je NIS prodat za 400 miliona evra.

Kompanija Gazprom Neft je vlasnik 50 odsto akcijskog kapitala NIS-a, 29,87 odsto akcija poseduje Srbija, dok kompanija Gazprom ima 6,15 odsto akcija. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.