Nakon intervjua u kom se ove teme dotakao predsednik Aleksandar Vučić, u javnost je ponovo dospela tema o mogućim planovima Srbije za nacionalizaciju Naftne industrije Srbije, koja je od 2008. u većinskom vlasništvu ruske kompanije Gazprom.
Kako navode ekonomisti, bilo koja priča o ponovnoj kupovini većinskog udela u NIS-u neće moći da zaobiđe rusku stranu, a ona nema interes da svoj deo proda bilo kome.
Rusija dobro prošla 2008.
Po ugovoru iz 2008. godine, ruski Gazprom se složio da za većinski udeo u kompaniji plati 400 miliona evra, uz obavezu da do 2012. godine uloži još 550 miliona evra u modernizaciju rafinerija. Po trenutnoj tržišnoj kapitalizaciji, vrednost NIS-a iznosi oko 880 miliona evra, ali bi svaki kupac morao da bude spreman da izdvoji veći iznos, navode ekonomisti.
Opširnije
Vučić: Srbija razmatra da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om
Srbija je u žurbi da ublaži energetsku zavisnost od Rusije, jer sankcije Moskvi primoravaju Beograd da pravi planove za slabljenje veza.
06.11.2022
Cene nafte i tražnja utrostručili dobit NIS-a
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je sa neto dobitkom od 25,7 milijardi dinara u trećem kvartalu.
04.11.2022
Ruska nafta ima pozitivan efekat na poslovanje NIS-a
Odluka o mogućoj zabrani uvoza ruske nafte u Srbiju biće doneta do prvog decembra.
07.10.2022
Srbija u unakrsnoj vatri
Budući da rat u Ukrajini eskalira, Evropska unija nastavlja da pooštrava sankcionu politiku prema Rusiji.
08.10.2022
Razlika u nominalnoj vrednosti i ceni postignutoj u eventualnim pregovorima bi mogla dostići i 400 odsto, smatra glavni broker Momentum securities Nenad Gujaničić.
"Jasno je da bi eventualna spremnost Gazproma da proda kontrolni paket NIS-a podrazumevala mnogo veću cenu od aktuelne po kojoj je NIS vrednovan oko 880 miliona evra. Na eventualnom javnom tenderu za kontrolni paket akcija nema sumnje da bi cena bila barem 2,5 do tri puta veća od aktuelne", rekao je Gujaničić za Bloomberg Adriju.
Na cenu će uticati i količina novca koju je ruska strana uložila u kompaniju od prvobitne kupovine, ukazuje Vladan Pavlović iz kompanije IPOPEMA securities.
"Kada je reč o eventualnoj ceni, treba poći od toga da je ruska strana investirala u NIS nekoliko milijardi evra u poslednjih desetak godina i da kompanija trenutno ima dobit koja se približava tržišnoj kapitalizaciji od 880 miliona evra, te bi u normalnim okolnostima i ako se postigne neki dogovor cena verovatno iznosila preko jedne milijarde evra, minimalno", rekao je Pavlović za redakciju Bloomberg Adrije u Beogradu.
Šanse za nacionalizaciju male
Sudeći po navodima naših sagovornika, trenutno ne postoje naznake spremnosti Gazproma da prepusti većinski udeo u naftnoj kompaniji.
Pavlović tako ukazuje da "zasada nema nikakvih indicija da Gazprom ima nameru da odustane od vlasništva", dok Gujaničić ne vidi "okolnosti zbog kojih bi Gazprom odustao od kontrole nad NIS-om i indirektno velike uloge u energetskom sistemu naše zemlje".
Kao što se može naslutiti, razlozi se ne iscrpljuju samo u parametrima poslovanja, pogotovo kada se u obzir uzmu resursi kojima Gazprom raspolaže na svetskom nivou.
Kada su u pitanju naftni resursi, kompanija NIS je mizerno mala u odnosu na obim proizvodnje Gazsproma na svetskom nivou, pojašnjava Pavlović.
Dva scenarija, nacionalazacija gori
Sve do sada izneseno navodi na zaključak da će o sudbini NIS-a odlučivati i geopolitčki faktori. Jedna od mogućnosti bi bila da (u slučaju smirivanja rata u Ukrajini) dođe do nove podele interesnih sfera između Rusije i SAD i Evropske unije, navodi Gujaničić.
Pavlović dodaje da bi jedan od scenarija mogao da bude i nacionalizacija bez pristanka ruske strane, što bi znatno pogoršalo odnose između Srbije i Rusije. Analitičar napominje da je takav scenario malo verovatan.
Obojica ekonomista se slažu da bi najveće šanse za nacionalizaciju naftne kompanije postojale ako bi neki od sledećih paketa sankcija EU onemogućio uvoz i preradu nafte u Srbiji.
"Mislim da bi najrealni scenario mogao da se dogodi kroz pregovore sa Gazpromom, ali samo ukoliko NIS potpadne pod neke nove i dodatne sankcije EU koje bi ga onemogućile da uvozi naftu generalno i time stopirale rafinerijsku preradu. U tom slučaju država bi bila ozbiljno ugrožena, tj. ostali bismo bez derivata pa bi akcija bila urgentna", navodi Pavlović.
Na istom tragu, Gujaničić dodaje da bi ovakav scenario bio moguć "u ekstremnim okolnostima kada bi eventualno sankcije EU onemogućile NIS-u normalno poslovanje".
Rekordna godina za NIS
Naftna kompanija iza sebe ima izuzetno dobru godinu, pa je već nakon trećeg kvartala jasno da će u 2022. ostvariti najveći profit od osnivanja. Neto dobit u trećem tromesečju godine je porasla sa 7,2 milijarde dinara na 25,7 milijardi, dok je dobit od početka godine porasla petostruko u poređenju sa proteklom godinom, dostižući skoro 70 milijardi dinara.
Glavni razlozi za rast profitabilnosti kompanije zabeležen u prethodna dva tromesečja su više cene nafte i naftnih derivata, kao i veća potražnja za naftom usled ukidanja zabrana u vezi sa pandemijom virusa korona.
Kako su nakon objavljivanja rezultata prokomentarisali iz analitičkog tima Bloomberg Adrije, za sledeću godinu, ali i ostatak ove, možemo očekivati nešto manji profit. Razlozi za to su kako očekivana niža cena nafte na svetskom tržištu, tako i nemogućnost NIS-a da kupuje jeftiniju naftu iz Rusije.