Turizam napokon dolazi do daha, ali ovaj put zahvaljujući domaćim gostima

Turistički promet u Srbiji je u martu 2026. uhvatio ozbiljan zamah, sa rastom od 10,1 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, što je pravo osveženje za sektor koji je lane na momente posustajao. U međuvremenu je došlo i do blage promene u strukturi gostiju koji nose rast: prošlogodišnji turizam su predvodili stranci koji su se, doduše, u zemlji zadržavali kraće nego ranijih godina, a na početku 2026. dominantniji su bili domaći gosti, posebno po broju noćenja. 

 

 

Nije tajna da turizam usko prati geopolitička dešavanja, te je kriza na Bliskom istoku (koja je počela 28. februara napadom SAD i Izraela na Iran) nesumnjivo uticala na odluke turista - pre svega zadržavši deo domaćih gostiju u Srbiji, koji je možda planirao međunarodno putovanje. Kipar, Egipat i delimično Turska među prvima su trpeli pritisak rata, a turisti su posegnuli za bezbednijim destinacijama. Za građane Srbije, jedna od racionalnijih odluka svakako je bila ostajanje kod kuće.

 

S druge strane, čekanja na granicama zbog uvođenja Entry/Exit Systema (EES) odvratila su mnoge domaće turiste. Za razliku od dužih godišnjih odmora koji se, uglavnom, koriste tokom leta, zimski i prolećni odmori su kraći, pa je svako gubljenje vremena u putovanju i saobraćaju često presudan faktor pri izboru destinacije. Istovremeno, umesto klasičnih višednevnih aranžmana, sve su češći kraći boravci i vikend-putovanja, što dodatno ide u prilog planinskim centrima i banjama u zemlji.

Šta kažu brojke, a šta regioni

U martu 2026. godine ukupno je registrovano 297.705 dolazaka turista, dok je broj noćenja dostigao 853.043. Ako posmatramo ceo prvi kvartal, Srbiju je posetilo 876.279 turista (rast od 7,8 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine), a ostvareno je 2,68 miliona noćenja, odnosno 6,5 odsto više nego lane, objavio je u četvrtak Republički zavod za statistiku (RZS).

Regionalno, najbrže raste Vojvodina, gde su dolasci u prvom kvartalu povećani za 11,6 odsto, dok su noćenja porasla za gotovo 12 odsto. Beograd, kao prestonica i najveći turistički centar, ostaje motor domaćeg prometa, ali sa nešto umerenijim rastom: oko 5-6 odsto.

Vođstvo ova dva grada potvrđuje i segment gradskog turizma, pri čemu se Novi Sad u martu posebno istakao, sa rastom dolazaka od gotovo 25 odsto.

Rast turističkog prometa u prvom kvartalu dodatno je pogurao segment planinskog i banjskog turizma, koji tradicionalno imaju veću tražnju tokom zimskih i prelaznih meseci, jer se leti domaći gosti mahom odlučuju za primorske destinacije. Planinski centri su u martu privukli 62.113 turista, što je rast od 12 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je u prvom kvartalu registrovano ukupno 258.790 dolazaka (povećanje od 9,1 odsto).

Najveći doprinos dolazi od najpoznatijih planinskih centara - Zlatibora i Kopaonika - koji rastu dvocifreno, a iznad proseka je i Tara. Među banjama, tradicionalno se izdvajaju Vrnjačka Banja i Sokobanja.

Odakle nam dolaze strani gosti

Strani turisti u Srbiju najčešće dolaze iz regiona i Evrope, a pre svih gosti iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine (BiH), Rusije, Turske i Nemačke, dok se snažan rast vidi i kod gostiju iz Hrvatske, Slovenije i Velike Britanije. 

Među brojnijima su i turisti iz Bugarske, kojih je u martu bilo više od 12.000, odnosno gotovo 23.000 u prvom kvartalu. Istovremeno, iako sa manjom bazom, snažan rast beleže gosti iz Španije - njihov broj je u martu porastao za gotovo 50 odsto u odnosu na prošli mart, na oko 1.900 dolazaka.