Kopaonik precenjen i turisti to kažnjavaju, Tara takođe ide u rikverc

Pad interesovanja za domaće planine i banje u 2025. godini najviše se ogledao tamo gde su očekivanja gostiju bila najveća - na Kopaoniku i Tari. Izuzetak je Zlatibor, sa rekordnim brojem poseta i noćenja. Iako planinski centri i dalje spadaju među najposećenije turističke destinacije u Srbiji, novi podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da se tržište jasno diferencira - destinacije koje su podigle cene brže nego što su unapredile ponudu suočavaju se sa padom, dok one koje su ulagale u sadržaj i infrastrukturu beleže stabilnije rezultate.

Kopaonik je u periodu od januara do novembra prošle godine zabeležio pad i dolazaka i noćenja u odnosu na 2024, pri čemu je silazni trend naročito izražen kod domaćih gostiju. Ukupan broj noćenja manji je za oko osam odsto, dok su domaći turisti ostvarili gotovo 14 odsto manje noćenja. Za planinu koja se godinama unazad oslanjala upravo na domaći turizam, posebno u zimskom periodu, ovi podaci snažno signaliziraju kako tržište reaguje na manjkav odnos cene i kvaliteta ponude, to jest onoga što se realno dobija zauzvrat.

Sličan, iako nešto blaži obrazac, prisutan je i na Tari. Ukupan broj noćenja u prvih 11 meseci 2025. bio je takođe manji za oko osam odsto nego godinu dana ranije, a posebno je upadljiv pad interesovanja stranih turista u jesenjim mesecima. Iako je Tara cenovno pristupačnija od Kopaonika, njen problem nije toliko u visini cena koliko u strukturi ponude - ograničen broj smeštajnih kapaciteta višeg standarda, slabija saobraćajna povezanost i manjak dodatnih sadržaja čine da sama priroda, koliko god atraktivna bila, više ne predstavlja dovoljan razlog za duži boravak. Ili turisti traže kompletnije alternative.

"Kod Kopaonika je problem jasan. U odnosu na ono što destinacija realno nudi, cene su neprimerene. Nemam ništa protiv visokih cena ako tržište to prihvata, ali ovde očigledno dolazi do tačke zasićenja. Kod Tare je problem drugačiji - nedostatak sadržaja. Sama priroda više nije dovoljna, jer za šetnju i boravak u prirodi postoje pristupačnije opcije", kaže za Bloomberg Adriju Bojan Zečević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

 

 

 

 

U isto vreme, pojedine planine uspevaju da iskoriste trenutak slabosti Kopaonika i Tare. Golija beleži 57,7 odsto više dolazaka, a Stara planina za 14 odsto, oslanjajući se pre svega na kraće boravke, domaće goste i umerene cene. To su jedine planine koje beleže i veći broj noćenja u posmatranom periodu.

 

 

Zlatibor je izuzetak među skupljim destinacijama, jer godinama sistematski razvija sadržaje i infrastrukturu, što mu omogućava da zadrži status najotpornije planine u Srbiji. U periodu januar-novembar 2025, Zlatibor je zabeležio rast dolazaka od 5,5 odsto i rast noćenja od 6,9 odsto.

"Pojedine planine pokazuju da razvoj daje rezultate. Goč dobija nove hotele i unapređuje ponudu, dok se Divčibare razvijaju kao porodična i vikend destinacija. U takvim okolnostima, diskutabilno je očekivati da gosti plaćaju visoke cene tamo gde sadržaj ne prati očekivanja", kaže Zečević.

Prema najavama, na Zlatiboru bi već ove godine mogla početi izgradnja aerodroma / A3 Architects

 

Vrnjačka Banja tera kontru

Slična diferencijacija kao kod planinskih centara, vidljiva je i kod banja. Iako je banjski turizam kao celina u 2025. godini zabeležio pad ukupnog broja noćenja, naročito kod domaćih gostiju, Vrnjačka Banja se izdvaja kao gotovo jedini izuzetak. U prvih 11 meseci zabeležila je rast i dolazaka i noćenja, a kod stranih turista rast noćenja premašio je 19 odsto.

Ključ uspeha je u raznolikosti ponude - spa i velnesu, manifestacijama, kongresnom turizmu i kratkim "city-break" posetama. Za razliku od banja koje se i dalje gotovo isključivo oslanjaju na zdravstveni turizam i ciljaju starije grupe građana, Vrnjačka Banja se pozicionirala kao destinacija za širi i platežno sposobniji krug gostiju, posebno među mladima.

 

 

Kakva je šira slika

Turistička 2025. godina u Srbiji, zaključno sa novembrom, nije donela kolaps sektora, ali jeste pokazala da se oporavak posle pandemije odvija neravnomerno. Ukupan broj dolazaka turista u periodu januar-novembar bio je manji za 2,1 odsto u odnosu na 2024, dok je broj noćenja pao za 3,1 odsto. U novembru je zabeležen međugodišnji pad dolazaka od 4,4 odsto i noćenja od 4,3 odsto, podjednako kod domaćih i stranih gostiju. To potvrđuje trend kraćih boravaka - ne samo da je turista manje, već se i zadržavaju kraće.

"Kraći boravci mogu se tumačiti dvojako. S jedne strane, politički kontekst i percepcija nestabilnosti utiču na odluku da se gosti kraće zadrže. S druge, reč je o strukturnoj promeni - posle snažnog rasta u 2024. godini, sasvim je moguće i očekivano da tržište ulazi u fazu stabilizacije. Istovremeno, domaći turisti češće putuju u inostranstvo, dok se porodični budžeti restrukturiraju usled rasta troškova života", objašnjava Zečević.

U takvim okolnostima, putovanja su prva stavka koja se skraćuje ili odlaže.

 

 

"Ne može se isključiti ni mogućnost da se pad/stabilizacija nastavi i 2026, iako to u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću tvrditi. Treba imati u vidu i ograničenja same statistike. Ona nam daje osnovne pokazatelje, ali ne i odgovore na uzroke. U Srbiji godinama nemamo sistematska, dublja istraživanja turističke tražnje koja bi objasnila zašto se određeni trendovi dešavaju. Bez takvih analiza, možemo samo da iznosimo procene. Moje mišljenje je da su građani prethodnih godina putovali više nego što su im realni budžeti dozvoljavali, a da je sada došlo do svojevrsnog resetovanja potrošnje", dodaje sagovornik Bloomberg Adrije.

 

 

Zanimljivo je da ni urbani centri nisu uspeli da amortizuju slabosti ove turističke godine, uprkos očekivanjima da će najveći gradovi - pre svega Beograd - biti stabilan oslonac zahvaljujući poslovnim putovanjima, događajima i kratkim "city-break" posetama. Prestonica, takođe, u prvih 11 meseci 2025. beleži pad i dolazaka i noćenja u odnosu na prethodnu godinu: broj noćenja smanjen je za oko osam odsto, pri čemu je pad gotovo identičan kod domaćih i stranih turista. Ovaj pad je posebno indikativan, jer se Beograd u prethodnim godinama profilisao kao regionalni centar za kraće boravke.

Sličan trend prisutan je i u Novom Sadu, koji beleži pad noćenja od oko sedam odsto u posmatranom periodu, a ni Niš, kao najveći centar juga Srbije, ne odstupa značajno od tog obrasca. Ukupan broj noćenja je blago smanjen, a primetna je i stagnacija stranih dolazaka, što znači da avio-povezanost još uvek nije dovoljno osnažila turistički potencijal grada. Da li će nova kargo avio-linija na relaciji Niš-Urumći dati veći doprinos ubuduće? Vreme će pokazati.

Rezultati za 2025. pokazuju da većina gradova u Srbiji i dalje nema jasno definisan turistički identitet, već funkcioniše kao sekundarna destinacija - usputna stanica, mesto za kratko zadržavanje ili poslovni boravak. A u uslovima smanjene kupovne moći, upravo takva putovanja su prva koja se skraćuju ili odlažu. S druge strane, domaće banje i planine imaju problem sa visokim cenama i infrastrukturom, što svakako nisu zanemarljivi faktori.