Beograd među pet najboljih filmskih lokacija Evrope zbog serije koja spaja Kalemegdan, vampire i drekavca

Zamislite da gledate američku seriju, a glavni junaci se odjednom nađu na Kalemegdanu - mestu gde ste juče šetali. Takve scene možda će postati češće, jer strane produkcije sve više biraju Beograd kao mesto gde će snimati svoja ostvarenja. 

To potvrđuje i činjenica da se Beograd našao među pet najboljih filmskih lokacija Evrope u izboru za EUFCN Location Award 2025, najznačajnije evropsko priznanje koje se dodeljuje za izuzetne filmske lokacije.

Nominacija je posledica snimanja američke serije "The Librarians: The Next Chapter", koju je u Srbiji realizovala produkcijska kuća Balkanic Media. To je američka avanturistička serija čija je prva sezona već izašla, a očekuje se i druga. Radnja počinje tako što se 1847. godine u Beogradu glavni lik Vikram sprečava generala Bogdana Gregora da dobije Marsov mač, otkrivajući da je on bibliotekar koji se zakleo da čuva magične artefakte. 

U Beogradu su već snimani različiti holivudski filmovi, a ova nominacija bi mogla da pogura prestonicu Srbije na listi svetskih lokacija za snimanje, kaže izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije Milica Božanić za Bloomberg Adriju.

Scena iz serije "The Librarians: The Next Chapter" | Electric Entertainment / Aleksandar Letić

"Nominacija Beograda je velika afirmacija za Beograd i celu Srbiju, s obzirom na to da konkurencija u regionu postaje sve veća. To će nam dati vetar u leđa za sve projekte koji možda još nisu čuli ili razmotrili Beograd", objašnjava. 

Dodaju da je američka kompanija Electric Entertainment, zahvaljujući čijem je projektu Beograd dobio ovu nominaciju, veliki promoter snimanja u Srbiji, "te će ova nominacija biti i dobar primer partnerstva između inostranih i beogradskih produkcijskih kuća".

Beograd kao deo mitskog sveta Bibliotekara

Serija "The Librarians: The Next Chapter" prati bibliotekara Vikrama, koji iz prošlosti slučajno završi u savremenom vremenu. Ovo je zapravo spinof serije "Librarians", pa Vikram ima novi tim bibliotekara koji moraju da saniraju posledice njegovog putovanja kroz vreme, oslobađajući magiju širom kontinenta.

Interesantno je da je serija koristila mnoštvo prepoznatljivih i vizuelno atraktivnih beogradskih lokacija - Kalemegdan, Vojni muzej, Narodno pozorište, Zvezdarsku opservatoriju, kao i centralne pešačke zone oko Knez Mihailove ulice.

"Veoma smo ponosni na ceo tim iza Balkanic Media što je od Kalemegdana i Vojnog muzeja napravio novu glavnu lokaciju u franšiznom svetu Bibliotekara. Pored Beograda, u priču o magijskom svetu je vrlo autentično smeštena i srpska fantastika", kaže Božanić.

Takođe, motivi srpskog folklora su integrisani u sam zaplet serije, što je retkost u američkim serijskim produkcijama ovog formata. Kako objašnjava, tim Bibliotekara se u seriji suočava sa drekavcem, odlazi na vampir fest u Kiseljevu, mestu iz kojeg potiče legenda o Petru Blagojeviću, prvom srpskom vampiru. 

Tim Bibliotekara se u seriji suočava sa drekavcem, odlazi na vampir fest u Kiseljevu, mestu iz kojeg potiče legenda o Petru Blagojeviću, prvom srpskom vampiru | Electric Entertainment / Aleksandar Letić

Zašto baš Beograd

U finalu se takmiče Beograd, Figueira da Foza (Portugal), Inarija (Laponija, Finska), La Palme (Kanarska ostrva, Španija) i Sangerhausena (Nemačka), a o pobedniku odlučuje žiri sastavljen od pet profesionalaca iz evropske i svetske filmske industrije.

Publika paralelno glasa onlajn. Glasanje traje do 30. januara 2026. godine, a pobednik će biti proglašen u februaru 2026, tokom EFM-a u okviru Berlinalea.

"Zanimljivo je da je Beograd jedina prestonica u ovogodišnjem užem izboru, što ukazuje na to da se filmski projekti sele i otkrivaju uvek nove lokacije. Ono što su propozicije za nominaciju naročito zahtevale u procesu podnošenja nominacije jeste bila kreativna saradnja između produkcije i grada u kome je snimano, otvorenost institucija i doprinos budućem razvoju filmskog turizma", kaže Božanić.

EUFCN Location Award ne vrednuje samo vizuelni potencijal lokacije već i logističku podršku, fleksibilnost lokalnih vlasti, dostupnost filmskih profesionalaca i dugoročni efekat na pozicioniranje grada ili regiona kao filmske destinacije. Prošle godine nagradu žirija odnelo je ostrvo Froja u Norveškoj, dok je nagradu publike dobila palata Šenbrun u Beču, u Austriji.

Novi Beograd sa prepoznatljivom modernističkom i brutalističkom arhitekturom čest je izbor lokacija za međunarodne produkcije | Depositphotos

Srbija kao filmska lokacija

Ovo nije jedina serija koja je kao lokaciju izabrala srpsku prestonicu. Beograd i Srbija su već godinama prisutni na mapama velikih međunarodnih produkcija. 

Među najpoznatijim filmovima koji su delom snimani u Srbiji su "Coriolanus", "Glass Onion: A Knives Out Mistery", "Uri", "Anna", "The November Man", "The Forest" i drugi. Srbija je mnogo puta igrala lokacije stotinama i hiljadama kilometara daleko - Fudži, Kašmir, Ibicu, pa sve do srednjovekovnih ili sovjetskih prostora. Upravo ta mogućnost da jedna lokacija vizuelno predstavlja različite zemlje i gradove jedan je od ključnih razloga zašto se produkcije odlučuju za Srbiju.

Kada je reč o televizijskim projektima, posebno se izdvaja serija "Miss Scarlet and the Duke", koja se više sezona zaredom snima u Beogradu. Iako je radnja smeštena u viktorijanski London, veliki deo eksterijera i enterijera realizovan je u Srbiji, što se u industriji često navodi kao primer uspešne transformacije grada u potpuno drugo vreme i prostor.

"U poslednjih nekoliko godina serije su preuzele vodeće mesto u svetskim okvirima, te se Beograd može pohvaliti da ima nekoliko serija pored 'Librariansa'. To su 'Arc', 'Outpost' koje su se sezonu za sezonom vraćale i snimale u Srbiji", kaže Božanić.

Ralph Fiennes je bio čest posetilac Beograda za potrebe snimanja filmova, kao što je "Coriolanus" | Depositphotos

I "Arc" i "Outpost" snimane su u Beogradu i beogradskim studijima - radnja prve serije smeštena je u budućnost, a druge u prošlost.

Ipak, kod serije "The Librarians: The Next Chapter", Beograd nije korišćen samo kao tehnička zamena za drugi grad. Lokacije poput Kalemegdana, Vojnog muzeja i Zvezdarske opservatorije direktno su uključene u zaplet i predstavljene kao stvarna mesta unutar sveta serije.

Među lokacijama koje se ponavljaju u međunarodnim produkcijama su Kalemegdan i Beogradska tvrđava, centar grada i Knez Mihailova ulica, Novi Beograd sa prepoznatljivom modernističkom i brutalističkom arhitekturom, kao i Zemun. Ove lokacije su već bile centar radnje za različite žanrove, od fantazija do istorijskih drama.

Podsticaji i ekonomski uticaji

Finansijski podsticaji predstavljaju jedan od presudnih faktora u odluci da se snima u Srbiji, a  sistem je zasnovan na povraćaju dela uloženih sredstava. Podsticaji se dodeljuju kao bespovratna sredstva kroz povraćaj dela troškova ostvarenih tokom snimanja na teritoriji Srbije. 

Sistem je ojačan ove godine, kada je Vlada usvojila novu uredbu za strane investitore. Inače, standardni povraćaj iznosi 25 odsto kvalifikovanih troškova, ali ako je vrednost projekta veća od pet miliona evra, taj iznos raste na 30 procenata. Suština nove uredbe je da se dobije više sredstava nazad.

Zauzvrat, međunarodne produkcije ostavljaju značajan ekonomski trag u lokalnoj sredini kroz angažovanje domaćih filmskih profesionalaca, korišćenje hotelskih kapaciteta, transportnih i ugostiteljskih usluga, kao i brojnih pratećih delatnosti.

Uredbom su obuhvaćeni i kratki reklamni filmovi. Za takozvane "namenske filmove", u kojima je investitor strano pravno ili fizičko lice, država nudi povraćaj od 20 odsto troškova, uz određena ograničenja. 

Božović podseća da je Beograd će bio nominovan kao jedna od najboljih destinacija za snimanje reklama koje dodeljuje Svetska asocijacija menadžera lokacija (LMGI - Location Managers Guild International). Srbija se 2019. godine Srbija po prvi put našla na ovoj listi zahvaljujući reklami 'Organska hrana za sve'" za nemački brend Penny, koja je snimana u centru grada - to su kadrovi Terazija, Uzun Mirkove ulice, starog železničkog mosta i krovova novobeogradskih blokova.

"Reklame imaju posebnu važnost, a Srbija je konkurentna za projekte srednje veličine koji najteže nalaze način za finansiranje, jer vrednost koju dobiju na ekranu izgleda kao da je reč o visokobudžetnim projektima", objašnjava ona. "Za konkurentnost u svakom od ovih segmenata presudne su podsticajne mere Ministarstva kulture - bez kojih ovakav nivo međunarodne produkcije ne bi mogao da postoji."