Ko danas puni hotele u Srbiji i gde

Strani gosti nose rast, domaći posustaju - tom rečenicom možemo opisati turizam u Srbiji u 2025. Iako je prošlo skoro šest godina od početka pandemije, i dalje se pravi paralela između perioda "pre" i "posle" korona krize, tako da se aktuelna faza turizma još uvek smatra postpandemijskom. Ta faza donosi stabilizaciju, sugeriše najnoviji izveštaj RZS-a, što se može tumačiti i kao posustajanje sektora u odnosu na snažni oporavak posle kovida 19.

Ukupan broj dolazaka u decembru porastao je za svega 0,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je broj noćenja smanjen za 1,9 odsto. Na godišnjem nivou, turistički promet je blago opao u odnosu na 2024, potvrđujući da je tržište ušlo u fazu zasićenja i strukturnih promena - pre svega treba istaći izraženiju polarizaciju između domaće i strane tražnje, kao i pad interesovanja za tradicionalno popularne destinacije poput Kopaonika.

Podaci za prošlu godinu pokazuju da je broj noćenja domaćih gostiju u decembru smanjen za 5,0 odsto, dok je broj noćenja stranaca porastao za 0,5 odsto, što znači da domaći gosti okreću leđa srpskom turizmu.

 

 

Bojan Zečević, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prethodno je za Bloomberg Adriju rekao da ovaj trend nije naročito iznenađenje, budući da određene domaće destinacije ne nude srazmeran odnos cene i kvaliteta, a s druge strane, domaći turisti u poslednje vreme ili češće putuju u inostranstvo ili restrukturiraju porodične budžete usled rasta troškova života.

                      

Šta nam govori širi kontekst Pad domaće turističke potražnje u 2025. može se tumačiti kroz širi makroekonomski okvir. Realni rast plata usporio je u odnosu na prethodne godine, dok su troškovi smeštaja i ugostiteljskih usluga nastavili da rastu, što je smanjilo kupovnu moć domaćih turista. Istovremeno, strani gosti su otporniji na cenovne pritiske, što je dovelo do daljeg pomeranja strukture tražnje u njihovu korist. Turizam u Srbiji je, stoga, ušao u fazu u kojoj kvantitativni rast više nije glavni indikator uspeha - ključni pokazatelj postaje kvalitet potražnje i sposobnost destinacija da privuku međunarodne goste koji su platežno moćniji i više troše.

  

Međunarodne posete, doduše, takođe nisu značajno odskočile, što se može objasniti i društveno-političkim kontekstom u zemlji, tako da je turistička 2025. sve skupa bila u znaku "ravne linije". Zabeleženo je oko 4,35 miliona dolazaka i 12,28 miliona noćenja turista, što je blagi pad u odnosu na 2024. Ukupni dolasci smanjeni su za 1,9 odsto, a noćenja za oko tri odsto.

Jedan od ključnih trendova 2025. koji možemo izdvojiti, na osnovu izveštaja RZS-a, jesu rastuće razlike među regionima:

• Region južne Srbije ostvario je rast dolazaka i noćenja, pri čemu su noćenja stranih turista porasla za više od šest odsto međugodišnje;

• Sever Srbije, sa Beogradom, istovremeno beleži pad turističkog prometa, posebno u segmentu stranih gostiju.

To je zanimljiva tendencija, budući da je Beograd tradicionalno "košnica" kada je reč o stranim posetama - posebno usred leta i tokom novogodišnjih praznika. Ipak, prestonica je lane zabeležila pad i dolazaka i noćenja, što potvrđuje da urbani model "city-break" više nije glavni motor rasta, već da se potražnja preusmerava ka velnes i destinacijama u prirodi.

Planinski centri su u 2025. godini zabeležili rast noćenja stranih turista za oko 14 odsto, dok su domaći gosti stagnirali ili blago opali. Izuzev Kopaonika ili Tare kojima bledi popularnost, brojne druge planine su uspele da drže glavu iznad vode: Zlatibor je potvrdio status dominantne oaze tokom cele godine, sa snažnim rastom dolazaka i noćenja - posebno stranih turista, a nove zvezde planinskog turizma su Goč, Golija, Stara planina.

U banjskom turizmu, slika je takođe šarolika. Pojedine destinacije poput Vrdnika i Palića beleže snažan rast, Vrnjačka Banja ostaje lider, dok Sokobanja gubi interesovanje domaćih gostiju.

Balkan i Turska kao motor rasta

Struktura stranih gostiju pokazuje dva paralelna trenda: prvi je stabilan rast dolazaka iz regiona i Turske, a drugi trend je rast poseta sa udaljenih tržišta.

Noćenja turista iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Turske porasla su dvocifreno, dok su gosti iz Rusije i Hrvatske zabeležili pad. S druge strane, Kinezi nas i dalje "ne napuštaju", a pridružuju im se Španci i Brazilci. Turisti iz Zemlje paelje već nekoliko meseci unazad pokazuju interesovanje za Srbiju, dok je priliv Brazilaca, recimo, novitet.

Ipak, zaključak je da ukupnu strukturu pretežno čine gosti iz regionalnih zemalja, što turizam u Srbiji - kao privredni sektor - i dalje čini osetljivim na geopolitičke i makroekonomske oscilacije.

 

 

Napomena: Grafikon koji prikazuje broj noćenja je za rast turizma značajniji od grafikona koji prikazuje broj dolazaka, zato što kraći boravci automatski znače manje prihode (manje dana za trošenje novca); na grafikonu nije prikazana Španija - iako se beleži rastući priliv Španaca - zato što to tržište nije među najvećima po volumenu.

 

Podaci RZS-a ukazuju na tri tendencije koje su obeležile turističku 2025. godinu u Srbiji. Domaće tržište pokazuje znake zasićenja, jer domaći turisti smanjuju broj noćenja, naročito u urbanim centrima i tradicionalnim banjama. Istovremeno, potražnja se postepeno internacionalizuje, to jest raste broj stranih gostiju, prvenstveno iz regiona, ali i sa pojedinih udaljenijih tržišta, što menja strukturu turističkog prometa. Treći trend je pomeranje turističke potražnje sa Beograda ka planinskim i velnes destinacijama, koje potencijalno preuzimaju ulogu glavnih generatora rasta ubuduće.

Ako se ovakva dinamika nastavi, 2026. bi mogla doneti svojevrsni paradoksalni ishod - stagnaciju ukupnog broja turista uz istovremeni rast turističkih prihoda, jer će se struktura gostiju sve više menjati u korist stranaca koji, očekivano, više troše. U tom smislu, 2025. se može tumačiti kao prelomna godina u kojoj je srpski turizam prestao da raste u širinu (obim i broj gostiju) i počeo da se transformiše u dubinu (kroz manji broj turista koji više troše).