Koliko srpski sportisti zarađuju od turizma

Uz "primarni posao", aktivni sportisti sve češće već tokom karijere ili odmah po njenom završetku pokreću privatni biznis. Poriv je jednostavan: dodatna zarada i očuvanje kapitala. Sportske karijere su kratke i intenzivne, a život i obaveze porodice traju mnogo duže od 10-15 godina, koliko traje "radni vek" profesionalnog sportiste.

Zato mnogi već na zalasku karijere razmišljaju kao "obični" preduzetnici, svesni da tržište brzo zaboravi i slavu i sportsku biografija. Ako investicija propadne, nema publike da aplaudira, niti krivca osim njih samih.

Interesantno je da se većina domaćih sportista odlučuje da novac uloži van sporta. Iako bi logično bilo da im okruženje u kojem su stekli bogatstvo bude i najbliže, praksa pokazuje da pažnju sve češće usmeravaju ka drugim delatnostima. 

Sve više sportista u Srbiji okreće se planinama, ali ne zbog treninga ili rekreacije, već zbog ulaganja u turizam. Dok su neki rešili da ulažu u nekretnine i stanogradnju, drugi su odlučili da iskoriste svoj kapital kako bi otvorili hotele u populanim turističkim centrima. 

Nikola Seneši, investicioni savetnik, kaže da postoje tri motiva za investicije u hotele.

"Prvo, hotel je investicija koja ima relativno mali prinos, manji od svega ostalog. Hoteli su rizičan biznis, što pokazuju i migrantska kriza 2015. godine i pandemija 2020. godine. Samim tim margina je izuzetno niska, ona je u Srbiji na rad hotela sa četiri i pet zvezdica 3,9 odsto (na svakih 100 dinara prihoda hotelu realno ostane samo 3,9 dinara profita). Međutim, hoteli su dobri čuvari vrednosti i ukoliko su urađeni i postavljeni dobro mogu dobro da se prodaju", kaže Seneši.  

Drugi razlog, kako navodi Seneši, jeste to što se ljudima hoteli na prvi pogled čine kao dobra i atraktivna investicija, jer hotelijerstvo deluje primamljivo i unosno. Međutim, brzo shvate da je to hotelijerstvo vrlo zahtevan i težak posao, pa su hoteli, otvoreni iz tih razloga, najčešće osuđeni na propast.

Depositphotos

 

Najznačajnije investicija u hotelijerstvo i najznačajniji i najbolji hoteli su oni, tvrdi Seneši, u koje je ulagano iz emotivnih razloga.

"To su investicije koje se rade kada se zaokruži kompletan investicioni ciklus nekog velikog investitora, poput Miškovića i Kostića. Oni su ulagali u velike, kvalitetne hotele zato što žele da u svom portfoliju imaju neki oblik zaostavštine, i to se dešava svugde u svetu. U hotele se ne ulaže sigurno zbog kvalitetnog povrata novca. Poslovni prostori, recimo, donose daleko veći prinos, ali imaju daleko manji rast od hotela koji je dobro napravljen", objašnjava on. 

Ulaganje u hotel se isplati za 10 do 11 godina

Na Balkans Property Forumu 2024. godine istaknuto je da investitori imaju veliko interesovanje za hotele. To i ne čudi, jer hotelska industrija, posebno u Srbiji, gde broj dolazaka i noćenja premašuje pretpandemijske brojeve i te kako vapi za novim kapacitetima. Prema izveštaju Evropske turističke komisije, Srbija je prethodne godine bila na prvom mestu u Evropi po stopi dolazaka i noćenja turista iz inostranstva u poređenju sa periodom pre pandemije virusa korona.

Maja Šahbaz Marojević, iz kompanije Ernest&Young, rekla je na konferenciji da interesovanje za ulaganje u hotele nije iznenađenje, jer tu postoji manjak kvalitetne ponude ne samo u Beogradu već i u drugim većim gradovima Srbije.

Prema procenama, ulaganje u hotel sa tri zvezdice može se isplatiti za oko 10 do 11 godina, dok uz državne subvencije i podršku može biti i brže od osam do devet godina. U sektoru postoji realan potencijal za stabilan povraćaj investicije, naročito u popularnim turističkim i urbanim područjima. 

Trend ulaganja sportista u smeštajne kapacitete na planinama pokrenuo je bivši fudbaler Savo Milošević, kada je pre 15 godina sa prijateljem Draganom Ćirićem otvorio hotel sa tri zvezdice "Srebrna lisica" na Kopaoniku. Ovaj hotel ima 34 apartmana i devet dvokrevetnih soba, a nalazi se u turističkom naselju "Sunčani vrhovi", na mestu nekadašnjeg hotela Invest banke.

Ipak, finansijski rezultati za period od 2021. do 2024. godine pokazuju koliko je hotelijerstvo zahtevno, čak i za poznata imena.

Prihodi Miloševićeve i Ćirićeve firme "D&S Padrino", registrovane kao hotel i sličan smeštaj, za četiri godine gotovo su udvostručeni, sa 50 miliona dinara u 2021. na 107 miliona u 2024. godini, što pokazuje da hotel privlači sve više gostiju.

A sve veći broj turista potvrđuje i statistika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju je tokom 2024. godine posetilo 4,4 miliona turista, koji su ostvarili 12,6 miliona noćenja. Srbiju je prošle godine posetilo 12 odsto više stranih turista nego 2023. godine, dok je rast u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu čak 29 odsto. 

S druge strane, troškovi "Srebrne lisice" rasli su gotovo istom brzinom, posebno plate zaposlenih, koje su u četiri godine porasle sa 11 na 29 miliona dinara. Operativna zarada, koja pokazuje koliko hotel zarađuje pre amortizacije i drugih troškova, varirala je od 14 miliona dinara 2021. do negativnih 1,2 miliona 2023, da bi 2024. ponovo bila pozitivna 2,45 miliona.

Neto dobit, odnosno novac koji ostaje vlasnicima, ostala je minimalna: između jedan i 1,9 miliona dinara godišnje. Drugim rečima, hotel privlači goste i beleži rast prihoda, ali većina novca odlazi na održavanje i plate, dok čista zarada ostaje simbolična.

Od koša do luksuznog hotela

Hotel "Crni vrh" na Divčibarama, na planini Maljen, u vlasništvu je porodice Miloša Teodosića, jednog od najpoznatijih srpskih košarkaša, koji je odlučio da uloži u razvoj turizma u svom rodnom kraju. Hotel je otvoren u decembru 2019. godine i prvi je luksuzni turističko-sportski kompleks na ovoj planini.

"Crni vrh" raspolaže kapacitetom od 111 moderno opremljenih soba i apartmana različitih tipova i veličina, prilagođenih potrebama savremenih posetilaca.

Depositphotos

 

Prema ugovoru između Ministarstva privrede i firme "Sport Agent", koji je u stoprocentnom vlasništvu Jovana Teodosića, Miloševog brata, za izgradnju sportsko-turističkog kompleksa na Maljenu država je dala subvenciju od 1,5 miliona evra. Taj iznos je dodeljen kroz program Ministarstva privrede za ulaganja u turizam i sport, a ugovor je potpisan 29. oktobra 2018. godine. Investicija u hotel "Crni vrh" iznosila je ukupno 7,8 miliona evra.

Na otvaranju hotela bio je i fudbaler Dejan Stanković. Tada je obećao da će na Divčibare dovoditi fudbalere Crvene Zvezde, kako ne bi morali da idu u Sloveniju na pripreme. A kako je obećao, tako je i učino, što se može videti na Instagram profilu hotela "Crni vrh", koji je izbor mnogih klubova kada su u pitanju pripreme.

Ipak, i finansijski rezultati "Crnog vrha"  pokazuju koliko je hotelijerstvo zahtevno.

Prema dostupnim finansijskim izveštajima, firme "Sport Agent", registrovane za hotelski i drugi smeštaj, vidi se da su prihodi hotela porasli sa 322 miliona dinara u 2021. godina na 456 miliona u 2024. godine, što je jasan signal da ni Teodosićima gosti ne nedostaju, ali i da za razliku od stambenog prostora, hoteli, pored prihoda od soba, mogu generisati dodatni prihod kroz usluge hrane, pića, događaja i spa centra. Činjenica je da hoteli funkcionišu po principu noćnog zakupa, pa je za hotelijere praktično svaka noć prilika za prihod, ali i promene cena.

Kao što Jan Freitag iz kompanije CoStar, ističe: "Kada stvari poskupe, hoteli mogu brzinski povećati cenu višom stopom u odnosu na ostale sektore".

Međutim, veliki deo novca, kao i kod Miloševića i njegovog partnera, odlazi na troškove: plate zaposlenih, održavanje i ostale obaveze. Operativno, hotel je stabilan – godišnje zarađuje oko 50–57 miliona dinara pre svih dodatnih troškova.

Ipak, neto dobit, odnosno novac koji ostaje vlasnicima, znatno je manja, tek jedan do dva miliona dinara godišnje. Drugim rečima, hotel dobro posluje, raste i privlači goste, ali većina prihoda se troši na održavanje i ulaganja, pa čist profit ostaje skroman, što je čini se, tipično za hotelski turizam.

Od gola do investicije - novi život Mateje Kežmana

U luksuzne planinske kuće uložio je i nekadašnji fudbaler Mateja Kežman, koji se preselio na Kopaonik gde, živi daleko od očiju javnosti i izdaje apartmane.

"Polako smo ušli u gradnju, napravili projekte i poslednje četiri godine bavimo se letnjim i zimskim turizmom. Ljudi dolaze i odlaze presrećni, što je vrlo važno. Ide super, iako smo jako mladi, dobro smo to razradili, imamo lepu ekipu, bavimo se gostima, a ja kao gost znam šta bih voleo da vidim od domaćina", pohvalio se nekadašnji proslavljeni fudbaler.

Međutim, za razliku od hotela Save Miloševića i Miloša Teodosića, u slučaju Mateje Kežmana finansijsko poslovanje nije dostupno javnosti. Naime, Bloomberg Adria nije uspela da pronađe firmu registrovanu u Srbiji na njegovo ime koja bi bila povezana sa izdavanjem apartmana na Kopaoniku, pa samim tim ni podatke o prihodima i rashodima iz te delatnosti.

Jedino što se zvanično vodi u registrima jeste da je Kežman suvlasnik firme "Leone doo Beograd", koja je registrovana za "ostale prateće delatnosti u saobraćaju". Drugim rečima, iako bivši fudbaler javno govori o svom ulaganju u luksuzne kuće na Kopaoniku, njegovi finansijski rezultati iz tog posla zasad ostaju nedostupni javnosti.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar