Turizam u ekspanziji, resursi na minimumu - kako pronaći ravnotežu s lokalnim životom

Montesol je najstariji hotel na Ibici. Izgrađen 1933. godine u neoklasičnom stilu, ovaj gigant se nalazi na zelenom bulevaru između luke i starog grada španskog glavnog grada. Tokom proteklih 75 godina, hotel je ugostio generacije holivudskih zvezda i velikana muzičke industrije, transformišući Ibicu iz opuštenog utočišta za bitnike i boeme u igralište megaklubova, neonskih svetala, LED ekrana i elektronske muzike.

Kada je hotel 2021. godine preuzela francuska luksuzna hotelijerska kompanija Experimental Group, započeli su renoviranje koje je odražavalo novu i izazovnu realnost za turističku industriju Ibice.

U proteklih 10 godina, stalne suše, rast stanovništva i eksplozija turizma doveli su do sve veće nestašice sveže vode na ostrvu, što je navelo nove vlasnike da uklone kade iz soba i instaliraju samo tuševe. Prosečne temperature su porasle za 1,25 stepeni Celzijusa u proteklih 70 godina, prema podacima neprofitne grupe Ibiza Preservation, pa je hotel instalirao bolju izolaciju kako bi unutrašnjost bila hladnija. Da bi smanjili potrošnju energije, postavili su minimalnu temperaturu za klimatizaciju na 19 stepeni i opremili prozore sistemima koji isključuju klima uređaj kada se otvore.

"Često čujem negativne kritike od klijenata koji bi želeli da temperatura u njihovoj sobi bude 16 stepeni", kaže Romée de Goriainoff, jedan od osnivača Experimental Groupa. "Ljudi žele da žive 'zeleno', ali ne kada to znači žrtvovanje udobnosti na odmoru."

Turisti u rooftop baru hotela Montesol Experimental, najstarijeg hotela na Ibizi/ Bloomberg

Prošle godine, Ibicu je posetilo 3,7 miliona turista, što je povećanje od 23 procenta u poslednjih osam godina. Potražnja za kućama za odmor, kratkoročnim iznajmljivanjem i smeštajem za sezonske radnike, kao i dolazak bogatih migranata nakon pandemije, doveli su do rasta cena zakupa. Eksperimentalna grupa sada mora da ponudi svojim zaposlenima smeštaj kao deo svojih kompenzacionih paketa.

Turizam je decenijama bio temelj ekonomskog rasta i razvoja u evropskom Mediteranu. U 2023. i 2024. godini, sektor je zaposlio više od osam miliona ljudi u Španiji, Grčkoj, Portugalu i Italiji, prema podacima Svetskog turističkog saveta (WTTC). Turistički sektor čini skoro 13 procenata BDP-a Španije i Grčke, više od 10 procenata BDP-a Italije i 16,5 procenata BDP-a Portugala. Nakon pandemijskog pada, brojke su ponovo počele da rastu. Međunarodni dolasci u evropski Mediteran sada su osam procenata iznad nivoa iz 2019. godine, prema podacima Svetske turističke organizacije UN.

Trajekti i kruzeri svakodnevno dovoze desetine hiljada turista na Ibicu i susednu Formenteru/Bloomberg

Ovaj rast se dešava uprkos, a možda i zbog, klimatskih promena. Mediteran se zagreva 20 procenata brže od globalnog proseka, prema podacima UN. Prosečne temperature su već 1,4 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. Ekstremni događaji poput požara, suša, opasnih oluja i toplotnih talasa postaju sve češći, a letnje temperature rastu i do 10 stepeni iznad istorijskih proseka nekoliko puta godišnje. Ovog avgusta, toplotni talasi su pogoršali smrtonosne šumske požare širom Evrope i Turske, primoravajući hiljade ljudi da evakuišu svoje domove i hotele. Ipak, iako su leta toplija, ona su i duža, što znači da više ljudi posećuje Mediteran van vrhunca sezone.

Sve ovo vrši ogroman pritisak na ekosisteme, ekonomije i društva koja podržavaju industriju i dovodi u pitanje poslovne modele koji su je decenijama pokretali.

Prognozira se da će Mediteran doživeti još ekstremnije vrućine/Bloomberg

 

Ove godine, vrućina, suša i jaki vetrovi izazvali su požare u Grčkoj, Turskoj, Portugalu, Španiji i Francuskoj. Toplotni talasi u Španiji su ove godine prouzrokovali više od hiljadu smrtnih slučajeva, prema podacima španskog Ministarstva zdravlja. Turistička mesta širom Evrope, od Akropolja do Ajfelovog tornja, bila su zatvorena u nekoliko navrata zbog opasno visokih temperatura.

Ipak, broj turista u Evropi nastavlja da raste, delimično zbog promene u samoj turističkoj sezoni. Na jugu kontinenta, turistički regioni beleže porast dolazaka u proleće i jesen, što više nego nadoknađuje blagi pad u tradicionalnom vrhuncu letnje sezone. Analitičari industrije ovo pripisuju kombinaciji rastućih temperatura i viših troškova.

Sezone putovanja u južnoj Evropi menjaju oblik/Bloomberg

 

Grčka i Španija, koje su već među najpopularnijim svetskim destinacijama, zabeležile su brzi rast. Prošle godine, međunarodni dolasci u Grčku bili su 14,7 odsto veći nego 2019. godine, prema podacima UN. U Španiji su porasli za 12,3 odsto. Cene hotelskih soba obaraju rekorde u obe zemlje, prema podacima firme za analizu nekretnina CoStar.

U Barseloni, predsezona i postsezona postaju toliko popularne da je više turista stiglo u gradsku luku prošlog oktobra nego u avgustu 2019. godine, saopštile su lučke vlasti. U nekoliko turističkih centara, uključujući Valensiju u Španiji i Kataniju u Italiji, potražnja za iznajmljivanjem smeštaja za odmor od maja do juna, kao i oktobra i novembra, raste brže nego u špicu sezone u poređenju sa nivoima iz 2018. godine, prema podacima kompanije AirDNA, koja prati tržište.

Zajedno, ova dva trenda pogoršavaju pritisak na infrastrukturu. Toplije, sušnije špice sezone takođe znače povećanu potražnju za energijom od klimatizacije i veći pritisak na vodne resurse. Duža turistička sezona samo doprinosi tom pritisku.

"Možete povećati turizam van i tokom špica sezone ako investirate u pravu infrastrukturu za upravljanje tom količinom turista", kaže Xavier Font, profesor održivog marketinga na Univerzitetu u Sariju u Ujedinjenom Kraljevstvu. "To ne možete učiniti ako počnete da tretirate te delove godine na isti način kao što ste tretirali špic sezone."

Turizam na Ibici raste izvan tradicionalne letnje sezone/Bloomberg

 

Na putu od Ibize do Cala d'en Serre, neonski natpisi velikim crnim slovima reklamiraju "pravo iskustvo žurke na Ibici" i obećavaju "žestoku" zabavu sedam noći u nedelji. Vožnja od Ibice do ovog mesta na severnoj obali traje oko sat vremena, a nekada je to bilo jedno od najzabačenijih mesta na ostrvu, utočište za one koji žele da pobegnu od gužve. Do pre nekoliko godina, Cala d'en Serre je bila dom šačici potrošenih surfera sa drvenim čamcima. Sada je preplavljena ležaljkama i suncobranima koji bukvalno ispadaju iz barova na plaži. "Ova divlja, netaknuta mesta su nekada vredela truda jer ste tamo mogli biti sami", kaže Laura San Miguel, stanovnica Ibice i aktivistkinja organizacije "Prijatelji Zemlje". "To više nije slučaj".

Cala d'en Serra je nekada bila osamljena uvala, sve dok se nije otvorio bar na plaži i pokrio pesak ležaljkama i suncobranima/Bloomberg

Ekološka aktivistikinja Laura San Miguel u uvali Cala d'en Serra/Bloomberg

Prošle godine, jaki vetrovi su čupali drveće u Cala Vedelli tokom oluje, a talasi su uništili jahte na plažama Ses Salines i Es Codolar. Erozija talasa na glinenim liticama postala je uobičajena pojava širom ostrva. Ove godine, vlasti su morale da zatvore popularnu plažu Es Bol Nou zbog rizika od klizišta.

Uginula posidonija na plaži Talamanca/Bloomberg

 

Na nekim mestima, šteta koju uzrokuju gužve i turizam samo ubrzava eroziju obale. Balearska ostrva su delimično zaštićena velikim površinama posidonije, morske trave koja čini barijeru protiv oluja. Iako su ove livade posidonije zaštićene zakonom, površine su se dramatično smanjile zbog usidrenih jahti, smeća sa brodova i porasta temperature mora, prema udruženju za očuvanje Ibice. Sve duže turističke sezone samo pogoršavaju problem, jer biljka nije imala vremena da se oporavi.

"Naše obale i mora su na tački sloma", kaže Elisa Langley, koordinatorka opservatorije za održivost udruženja. "Ako izgubimo ono što je ispod površine mora, izgubićemo obalu. Potpuno je kontradiktorno ne tretirati obalu kao da je napravljena od suvog zlata, jer nam to donosi novac."

Probleme sa kvalitetom vode pogoršavaju i ispuštanja iz tri postrojenja za desalinizaciju na ostrvu, iako su ključni deo napora Ibice da se prilagodi nestašicama. Tokom letnjih meseci, postrojenja rade neprekidno, sa rutinskim pauzama za održavanje. Ovog jula, rezervoari i rezerve podzemnih voda na ostrvu pali su na manje od trećine svog kapaciteta, saopštila je regionalna vlada Balearskih ostrva. Bez dovoljno kiše za obnavljanje rezervi, ostrvo se suši.

Potrošnja na vodnu infrastrukturu, uključujući snabdevanje, desalinizaciju i prečišćavanje, više se nego utrostručila u poslednjoj deceniji. Vlada Balearskih ostrva je prošle godine potrošila više od 166 miliona evra na Majorci, Menorki, Ibici i Formenteri.

Ekološkinja Elisa Langley na plaži Talamanca, gde livade posidonije oštećuju sidra jahti/Bloomberg

Turisti posmatraju zalazak sunca u uvali Cala d'en Xic, nekada zabačenom mestu/Bloomberg

 

Balearska ostrva naplaćuju porez na održivi turizam do šest evra po osobi po noćenju, a prihod je namenjen inicijativama usmerenim na smanjenje uticaja industrije na društvo i životnu sredinu. Međutim, novac je takođe korišćen za finansiranje projekata kao što su konferencijske sale i sportski centri, koji su imali za cilj da privuku više turista van sezone. Kritičari kažu da to malo čini da odvrati turiste u najprometnijim mesecima. "Ništa se ne menja leti, a ostatak godine je sve prepuno ljudi", kaže San Miguel. "Porez bi trebalo da se koristi za rešavanje problema koje već imamo, pre nego što uopšte razmišljamo o dovođenju više turista."

Rastući broj turista takođe vrši veći ekonomski pritisak na lokalno stanovništvo, koje se već bori sa visokim cenama iznajmljivanja. Nekih dana u avgustu, stanovništvo ostrva je više nego dvostruko veće od uobičajene populacije od 161.000, kaže direktor turizma Ibice Juan Miguel Costa. "Ne znam koja je granica, ali dugoročno gledano, sve destinacije moraju da otkriju koliko ljudi mogu da smeste."

Tri od pet gradova sa najvišim cenama zakupnine u Španiji nalaze se na Ibici, prema podacima platforme za nekretnine Idealista. Na Balearskim ostrvima ljudi troše u proseku dve trećine svoje plate na zakupninu. Vlasti ostrva se bore da regrutuju policiju i zdravstvene radnike jer ljudi često ne mogu da pronađu smeštaj.

"Resursi ostrva nisu beskonačni", kaže Costa. "Moramo pronaći ravnotežu između pritisaka turizma i pritisaka lokalnog stanovništva."

Klubovi na Ibici privlače slavne osobe, poznate DJ-e i hiljade turista željnih provoda/Bloomberg

 

Pandemija koronavirusa teško je pogodila turističku industriju: podaci Svetske turističke organizacije UN pokazuju da je 2,5 biliona dolara prihoda izgubljeno širom sveta između 2020. i 2022. godine. Na mestima naviknutim na letnje gužve, pandemija je takođe podsetila lokalno stanovništvo kako su njihovi gradovi izgledali pre ere masovnog turizma.

Industrija se od tada oporavila i prevazišla nivoe pre pandemije. Neverovatan broj turista na nekim destinacijama izazvao je sukobe između lokalnog stanovništva i posetilaca. Kruzeri, autobusi, avioni i iznajmljeni automobili čine gradove prenaseljenijim i prljavijim. Golf tereni i bazeni se takmiče sa drugim industrijama i lokalnim stanovništvom za pristup vodnim resursima, doprinoseći nestašicama u područjima pogođenim sušom. Uspon platformi poput Airbnb-a, koje ljudima omogućavaju iznajmljivanje privatnog smeštaja, dodatno je podstakao rast cena zakupnine.

Fasade zgrada u gradovima širom Mediterana iscrtane su grafitima na kojima piše "Turisti, idite kući". Poslednjih meseci, protesti protiv turizma izbili su na Tenerifeu i u Barseloni u Španiji, Veneciji u Italiji i Lisabonu u Portugalu. U Grčkoj su radnici protestovali protiv dugog radnog vremena i niskih plata, dok su stanovnici atinskog okruga Kukaki protestovali protiv rastućih cena zakupnine, takođe uz grafite na kojima je pisalo "Airbnb svuda, komšije nigde."

Prošle godine, katalonska vlada je uvela ograničenja vode tokom suša, ali hoteli i druga turistička preduzeća su uglavnom bila izuzeta.

"Razumem zašto su se stanovnici žalili jer sve to još jednom dokazuje da su građani drugog reda", kaže Font, koji je poreklom iz Barselone. "Moramo zapamtiti da turizam razvijamo pre svega da bismo stvorili dobar kvalitet života za stanovnike, a ne igralište za turiste. Mislim da smo to zaboravili."

Bloomberg

 

Luís de Gouveia Fernandes vodi udaljenu farmu na ulazu u selo Komporta, opušteni primorski grad u portugalskom regionu Alentežo, oko 90 minuta vožnje automobilom od Lisabona. Tradicionalno žitnica Portugala, Alentežo je i dalje srce tradicionalne poljoprivrede zemlje. Peskovito zemljište je savršeno za uzgoj borova, koji proizvode seme koje se koristi za pravljenje pesta.

"Pre dve ili tri godine, drveće je prestalo da proizvodi seme", kaže Gouveia Fernandes, penzionisani advokat čija se porodica generacijama bavi poljoprivredom. "Previše su slaba da bi proizvodila seme jer je danas mnogo teže doći do vode."

Od 2017. godine, Alentežo je u centru turističkog buma, jer posetioci traže alternativu prenaseljenom Algarveu. Danas se privatne vile, hoteli i golf odmarališta nalaze duž obale regiona. Takav razvoj doprinosi velikoj trci za vodu između poljoprivrede i turizma u regionu koji je već bio jedan od najsušnijih u Evropi. Kako klimatske promene uzrokuju porast prosečnih temperatura i nepredvidljivije padavine, izazovi balansiranja potrošnje vode će samo postajati veći, što će dovesti u pitanje održivost obe industrije.

"Ključno je da vlada, preduzeća i lokalne zajednice rade zajedno kako bi razvoj bio održiv", kažeJose Santos, predsednik Regionalne agencije za promociju turizma Alenteža. "To je ogroman izazov".

Pedesetih godina prošlog veka, većina zemljišta u Komporti bila je u vlasništvu portugalske bankarske dinastije Espirito Santo, koja je ribarske kolibe pretvorila u kuće za odmor, a kilometre praznih dina u svoje privatno igralište. Nakon raspada porodičnog carstva 2014. godine, nekoliko parcela zemlje je prodato investitorima. Američke zvezde i evropski aristokrati su se slivali u šarmantne gradove Komportu i obližnji Melides, privučeni prirodnom lepotom i obećanjem suptilnog luksuza. Danas su posteri koji promovišu prodaju luksuznih kuća vrednih više miliona dolara postali uobičajena pojava na putevima koji povezuju Komportu i obližnje gradove. Ogroman bilbord pored jednog puta dočekuje posetioce rečima: "Dobrodošli u raj".

Selo u portugalskoj regiji Alentejo u avgustu/Bloomberg

 

Portugal je prošle godine privukao rekordnih 31,6 miliona turista. Izgradnja u Alentežu dramatično raste kako bi se održala potražnja: očekuje se da će se broj smeštajnih jedinica povećati pet puta u narednih pet do deset godina, prema podacima Regionalne agencije za promociju turizma Alenteža. Vanguard Properties, jedan od najvećih građevinskih preduzetnika u zemlji, gradi nekoliko stambenih i hotelskih projekata u Komporti, uključujući dva terena za golf.

Jose Theotonio, izvršni direktor Pestana Hotel Groupa, najvećeg hotelskog operatera u Portugalu, kaže da je uticaj turizma na životnu sredinu u regionu još uvek daleko od prelomne tačke. "Možete hodati kilometrima po plaži i ne videti nikoga. Gustina je veoma niska", kaže on, dodajući da bi se problem sa vodom u regionu mogao rešiti sa više postrojenja za desalinizaciju, rešenje koje njegova kompanija koristi u nekim odmaralištima u Africi.

Međutim, meštani upozoravaju da pritisci na zalihe vode ugrožavaju samu prirodu koja privlači turiste. U Melidesu, američka kompanija za razvoj "Discovery Land Company" gradi luksuzni stambeni kompleks pod nazivom "CostaTerra", koji će imati skoro 150 višemilionskih jedinica pored terena za golf. U tom gradu, pad nivoa vode ugrožava čuvenu lagunu. "Voda iz lagune je nekada dolazila ovde", kaže penzionerka Fernanda Freitas, pokazujući na pesak pod nogama. "Ako ne stanemo, laguna će jednog dana nestati."

Brana jezera Alkeva u Alentežu/Bloomberg/Getty Images

 

On kaže da građevinarstvo, klimatske promene i prekomerna poljoprivreda troše resurse i da su mnogi stanovnici napustili region jer turizam povećava zakupnine. Uzgajivači pirinča, koji vekovima zavise od reke koja se uliva u lagunu, plaše se da neće moći da prežive.

Alexandra Betâmio De Almeida direktorka za životnu sredinu i održivost CostaTerri kaže da odmaralište razmatra korišćenje desalinizovane vode za navodnjavanje i ograničava upotrebu vode za golf teren. Sve zgrade moraju da koriste kišnicu za svoje bašte, kaže ona. "Posvećeni smo strogoj zaštiti životne sredine."

Sukob oko vode u Alentežu nije samo bitka između tradicionalne poljoprivrede i turizma. Težnja za uzgojem useva poput avokada i bobičastog voća pogoršava pritisak na resurse. Praktično na ulazu u kuću Gouveia Fernandesa nalazi se ogromna plantaža avokada, koju je razvila Aquaterra, portugalska kompanija za avokado i mandarine u koju je investirala i američka investiciona firma Davidson Kempner. Vlasti su prošle godine odbile da daju dozvolu za početnu verziju projekta nakon što su lokalni poljoprivrednici i aktivisti protestovali zbog prekomerne upotrebe vode koja bi bila potrebna. Projekat je trenutno u fazi preispitivanja, a predstavnik kompanije je odbio da komentariše.

Jose Santos, čija je misija u Regionalnoj agenciji za promociju turizma Alenteža promocija regiona u inostranstvu, kaže da je glavni prioritet agencije zaštita lokalnih interesa i prirode. Zato svi građevinski projekti sada moraju da prođu rigorozne procene uticaja na životnu sredinu, objašnjava on. "Vidimo sve i zabrinuti smo", kaže Santos. "Smatramo ovaj region jednom od glavnih turističkih destinacija u Evropi, ali moramo da se uverimo da će ljudi želeti da dođu ovde u budućnosti."

Bloomberg

 

Prošle godine, španska banka La Caixa  uporedila je podatke o potrošnji sa hiljada stranih kreditnih kartica iz prethodnih leta sa meteorološkim podacima evropske agencije Kopernikus. Otkrili su da za svaki porast temperature turisti troše 0,12 odsto manje. Kada temperature porastu za pet ili više stepeni iznad istorijskih proseka, manje je verovatno da će turisti želeti da se vrate na odredište.

"Prečesto turistička industrija tumači ekstremne vremenske događaje kao izolovane incidente", kaže Patrick Richards, direktor britanske konsultantske kuće za održivost TeraVerde, koja se fokusira na smanjenje uticaja klimatskih promena na turistički sektor. "Oni to vide kao normalno i sve je važnije prepoznati da to povećava troškove sa svih strana."

Čak i ako ekstremne vrućine, šumski požari i iznenadne jake padavine učine južnoevropske destinacije manje dosledno atraktivnim nego ranije, malo je verovatno da će potražnja jednostavno nestati. Turističke navike se ne menjaju brzo, a u mnogim zemljama školski raspusti traju do jula i avgusta, što znači da su porodice sa decom efikasno primorane da putuju tokom tih meseci.

"Ljudska mašta se veoma sporo prilagođava, dug je proces udaljavanja od tradicionalnih perioda odmora", kaže Tom Jenkins, izvršni direktor ETOA. "Postoji tradicija odmora na plaži, ljudi je očekuju i biće potrebne generacije da se ona prekine."

Međutim, severnije destinacije, uključujući skandinavske zemlje, beleže porast broja posetilaca. Takođe je došlo do porasta broja posetilaca u hladnijim delovima samog Mediterana, kao što su severna Španija i delovi italijanskih Alpa.

"Turistička industrija je nekada imala toliko destinacija za izbor da je zapravo razvila mentalitet zamenljivosti: 'Idemo na jedno mesto, a ako ono izgubi svoju privlačnost, preći ćemo na nešto drugo'", objašnjava Richards "To mora da prestane jer će vam ponestati destinacija."

Ali rešenje za sve opasniji začarani krug prekomernog turizma i klimatskih promena može izgledati neprihvatljivo regionima koji godinama pokušavaju da maksimiziraju dolaske. Stručnjaci kažu da destinacijama treba manje turista, koji će ostati duže, ali će ostaviti manji trag.

Nije jasno koliko su vlasti spremne da urade. Iako mnogi počinju da pričaju o održivosti, veliki deo toga je samo „bacanje prašine u lica", kaže Font. Glavni zadatak turističkih agencija je i dalje da dovedu što više ljudi. "Koliko zaposlenih radi na održivosti i upravljanju?", pita on. "A vi i dalje trošite 95 procenata svog budžeta na marketing? To mi govori sve o vama."

Bloomberg

 

Georg Rabanser je bivši profesionalni snouborder koji živi blizu padina Sečede u italijanskom Tirolu. Sečeda je planina u Dolomitima čiji vrhovi dosežu i do 2.500 metara nadmorske visine. Od 2023. godine, planina je preplavljena turistima nakon što je predstavljena u reklami za iPhone. Samo u poslednjih nekoliko nedelja, posetilo ju je oko 8.000 ljudi.

"Ne možemo sebi priuštiti takve gomile ljudi koji za sobom ostavljaju smeće i nemaju nikakvo poštovanje prema prirodi, već se prema planinama odnose kao prema deponiji", kaže 52-godišnji Rabanser. Zato su on i drugi vlasnici zemljišta u julu postavili ograde na zemljištu, a posetiocima se naplaćuje pet evra po osobi za pristup planinama.

Međutim, čini se da se putnici ne mogu tako lako odvratiti. Krajem jula, slike dugih redova za žičaru do vrha Sečede proširile su se društvenim mrežama, postajući simbol prekomernog turizma u Italiji. Umesto da motivišu ljude da odu negde drugde, fotografije su samo povećale popularnost planine. Čak ni niz klizišta poslednjih nedelja, verovatno izazvanih topljenjem leda usled porasta temperature, nije odvratio planinare.

Iako društvene mreže privlače ljude u planine, mnogi posetioci jednostavno beže od vrućine u drugim delovima zemlje. Temperature su ovog leta dostigle 40 stepeni Celzijusa u nekim delovima Italije, a turisti sve više izbegavaju vruće, gužve i skupe primorske destinacije.

Glečer Presena u Trentinu/ Bloomberg

 

Prošle godine, pokrajinu Trentino posetilo je više od 19 miliona turista, a vrhunac je bio u avgustu kada je oko četiri miliona ljudi prenoćilo. Ovog leta će verovatno ponovo premašiti te brojke, prema podacima nacionalnog udruženja hotelijera Federalghi. Turistički sektor čini oko 10 procenata BDP-a Trentina, odnosno oko 2,5 milijardi evra.

Letnji vrhunac je obično kratak, od kraja juna do kraja avgusta, jer hotelijeri često zatvaraju svoja vrata na duže periode nakon skijaške sezone. Međutim, planine nemaju dovoljno vremena za oporavak, a sve veći broj letnjih posetilaca vrši pritisak na infrastrukturu i lokalne zajednice.

"Selo od 1.000 ljudi može dostići 15.000 ljudi za nekoliko nedelja, ali to nije način na koji je zamišljeno", kaže Franco Nicolini, alpski vodič i domaćin u Rifugiju Tosa Pedrottiu Dolomitima od 2011. godine. "Sva infrastruktura, voda, kanalizacija, ostale usluge, ništa nije projektovano za to. Ako nastavimo da gradimo stanove i hotele, postojeća infrastruktura više neće biti dovoljna. Moramo da usporimo."

Gomila turista, od kojih mnogi nemaju iskustva u planinarenju, takođe vrši pritisak na spasilačke službe: ove godine broj intervencija je povećan za 12 procenata. Popunjenost javnih bolnica i traumatoloških centara je takođe povećana, gužve u saobraćaju su postale česte, a lokalne vlasti moraju da planiraju izgradnju parkinga oko turističkih mesta u blizini Dolomita, koji su od 2009. godine na listi svetske baštine UN.

Lokalne vlasti pokušavaju da rasporede teret tokom cele godine. Najbolje lokacije u finansijskom centru Milana poslednjih godina su preplavljene reklamama Trentino Marketinga: "Respira, sei in Trentino" (Dišite, nalazite se u Trentinu). Agencija će takođe uvesti novi slogan: "Le belle stagioni" (Lepa godišnja doba), a buduće kampanje će pokušati da podstaknu turiste da dođu u proleće ili leto.

"Ne promovišemo vansezonu samo zato što želimo turiste, već prvenstveno zato što bi to trebalo da nam pomogne da stvorimo bolju ravnotežu", kaže Giulia Dalla Palma, šefica razvoja destinacija u agenciji. "Taj model više ne funkcioniše i to nas brine. Čak ni lokalna zajednica više ne može da preživi zbog stresnih vrhova i perioda nestabilnosti."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar