Grčka ostrva u problemima s preteranim turizmom

Bele ulice Santorinija ovog leta biće preplavljene milionima posetilaca, zbog čega većina stanovnika ovog grčkog ostrva nije srećna.

"Turizam uništava vinograde", rekao je proizvođač vina Matthew Argyros u intervjuu. "Dajem crveno upozorenje za ostrvo." Njegova porodična vinarija, osnovana 1903. godine, za proizvodnju vina koristi otprilike četvrtinu vinograda na Santoriniju. Argyros upozorava da su cene poljoprivrednog zemljišta skočile jer se investitori bore za prostor za izgradnju novih smeštajnih jedinica.

Proizvodnja grožđa na Santoriniju je pala za skoro 50 odsto u poslednjih 20 godina, s prosečnim godišnjim padom od 2,7 odsto, prema podacima Udruženja vinara Santorinija. Proizvodnja je, prema lokalnim vinarima, u opasnosti da se ugasi do 2041. godine ako se ne preduzmu određene mere. "Nedostatak vode otežava gajenje vinove loze, a tokom godina izgubljena je većina radnika zbog turističke industrije", rekao je Argyros.

Sa svoje terase u brdskom selu Pirgos Antonia Noussia nekada je mogla videti vinograde sve do obale. Sada su, kaže, vidljivi "samo mali delovi vinograda". "Kada turisti nestanu tokom zime, lokalci se oslanjaju samo na jednu malu prodavnicu", rekla je Noussia, vanredna profesorka urbanog dizajna i planiranja na London South Bank univerzitetu, koja pola godine živi na ostrvu, na kojem je provela svoje detinjstvo

Turizam je ubrzao širom Evrope od pandemije, pogoršavajući probleme s snabdevanjem, zakrčenim ulicama i ekonomskom neravnotežom. Postoji nekoliko žarišta, a jedno od njih je Santorini. Neka mesta pokušavaju da ublaže pritisak od dolaska velikog broja turista naplatama boravka, različitim ograničenjima, pa čak i privremenim zabranama. Ipak, sve je to ograničenim uspehom. 

"Biće ovo jako loša godina za Santorini", rekao je gradonačelnik Nikos Zorzos. "Ostrvo ne može priuštiti nijedan krevet više" dodao je i naglasio da bi to bio slučaj čak i ako bi se infrastruktura na ostrvu poboljšala.

Opština nije u stanju da nametne zabranu gradnje, pa želi da vlada u Atini učini nešto.

"Santorini očekuje 3,4 miliona turista ovog leta, uprkos tome što lokalne vlasti traže ograničenja od 2012. godine", rekao je Zorzos.

Depositphotos

Grčki premijer Kyriakos Mitsotakis priznao je da se Santorini suočava s problemom "preteranog turizma". U junu je najavio da će se napraviti planovi za ograničenje broja kruzera koji pristaju na najpopularnija ostrva u zemlji. "Mislim da ćemo to uraditi sledeće godine", rekao je Mitsotakis ranije u jednom intervjuu.

Nova pravila mogla bi ograničiti ukupan broj mesta za pristajanje kruzera ili uvesti proces licitacije za termine. To je najnoviji predlog za ograničenje broja jednodnevnih posetilaca na ostrva. Zorzos je ranije postavio ograničenje od 8.000 posetilaca s kruzera dnevno, iako je ta odluka poništena tokom pandemije i nedavno ponovo uspostavljena, pa je ukupni učinak na broj turista nejasan.

 

Lokalne vlasti su uspele da smanje broj dana poseta, pa su tako posete turista sa kruzera pale sa 63 dana na 48 dana za ovu sezonu. Ovaj broj će biti još manju sledeće godine.

Centralna administracija Grčke takođe nastoji da nametne ograničenja na kratkoročni najam u pojedinim područjima, uključujući većinu svojih destinacija na Egejskom i Jonskom moru. Vlada je pripremila zakon koji je trenutno na javnoj raspravi, a koji povezuje broj kratkoročnih najmova s brojem dostupnih hotela u svakom regionu.

Evropska komisija je prepoznala probleme na grčkim ostrvima, napisavši u izveštaju iz 2018. da su turisti doneli milijardu evra za godinu dana Santoriniju i da na 100 stanovnika dolazi 107,8 turista. Ipak prevelik broj turista "ima trajne posledice na ostrvo i njegovu zajednicu", napisali su autori izveštaja.

Letnji protesti

Ovo je situacija u kojoj se nalaze i drugi stanovnici u gradovima koji su glavne evropske atrakcije za turiste. Venecija je ove godine uvela ulaznicu i zabranila velikim i bučnim grupama da ulaze. U Španiji, na Majorki i Kanarskim ostrvima lokalci protestuju kako bi povratili prostor od turista. Barselona je takođe postala žarište besa zbog velikog broja turista. 

Depositphotos

Neki su preduzeli hitne mere nakon što je lokalna infrastruktura pukla pod pritiskom. Krajem juna, gradonačelnik italijanskog ostrva Kapri najavio je zabranu dolazaka turista zbog ozbiljnog nedostatka vode – iako je mera ublažena, kako pišu lokalni mediji, nakon što su zalihe vode povećane.

"Problem nije ograničen samo na nekoliko ostrva i definitivno nije samo grčki", rekao je Ioannis Spilanis, vanredni profesor na Univerzitetu Egeja. "Problem je više nego očigledan od 2018. godine, zatim je došla pandemija, zaboravili smo na to i požurili da vratimo putovanja i turizam na stari nivo kako bismo nadoknadili štetu".

Tokom leta 2023. godine Grci su oslobodili plaže od ležaljki i barova, protest poznat kao "pokret peškira". Vlada je usvojila stroža pravila o korišćenju plaža i pobrinula se da se ona sprovode češćim inspekcijama. U Grčkoj su sve plaže po zakonu slobodne za pristup i ne mogu biti privatne.

Ulog je visok za grčku ekonomiju. Nakon više od decenije štednje, nakon finansijske krize, BDP ostaje mnogo niži nego što je bio pre 2008. godine. Turizam je bio svetla tačka, obarajući rekorde pre pandemije i predstavljajući gotovo petinu ekonomskih prihoda u 2023. godini, prema Svetskom veću za putovanja i turizam.

Zemlja je privukla 32,7 miliona turista u 2023. godini, 18 odsto više nego prethodne godine, prema podacima Grčke banke, dok je prvi kvartal 2024. godine doneo skoro 25 odsto više posetilaca nego u istom periodu prošle godine.

Ugrožene lokacije

U međuvremenu, pritisak nastavlja da raste na nekim mestima. Nekoliko ostrva udaljeno od Santorinija, na popularnoj plaži Serifos, gradonačelnik Konstantinos Revinthis je rekao da nema otvorenih restorana od decembra do februara. "Ništa više nije za lokalce na Serifosu", rekao je.

Serifos, zajedno s Folegandrosom i Sifnosom, ove godine je dospeo na listu najugroženijih lokacija u Evropi, koju je sastavila grupa za očuvanje baštine Europa Nostra, koja je ukazala na "nekontrolisanu gradnju" i degradaciju prirodnih resursa. Požari su izbili u julu dok je toplotni talas u Grčkoj tinjao.

Revinthis je rekao da će "turisti biti neprijatno iznenađeni ove godine zbog nedostatka vode" i valjalo bi da se pripreme za sve veće gužve koje bi ih mogle sprečiti da stignu na vreme na svoj trajekt. "Moraju da znaju da neće moći da se tuširaju ako se ne pronađe hitno rešenje."