-orig.png)
Vikend za nama obeležila je eskalacija sukoba između Irana i Izraela. Jevrejska država je u nedelju, treći dan zaredom, izvela niz vazdušnih udara širom Irana, a iranske novinske agencije su javile da je izraelski napad dronom izazvao "snažnu eksploziju" u iranskom postrojenju za prirodni gas.
To bi, naveli su, mogao biti prvi izraelski napad na iransku naftnu i gasnu industriju. Dok ceo bliskoistočni region strepi od daljih napada i tenzija, i svet je u strahu, a jedno od gorućih tržišnih pitanja je šta će biti sa naftom - snabdevanjem i cenom.
Pet stvari za danas:
Kulminira sukob između Izraela i Irana
Izrael i Iran su nastavili međusobno intenzivno bombardovanje, bez naznaka smirivanja sukoba i uz sve veće strahove od šireg rata u jednom od ključnih svetskih regiona za proizvodnju nafte. Izrael je u nedelju izvestio o novom talasu raketnih napada iz Irana, samo nekoliko sati nakon što je presreo prethodni napad i istovremeno izveo udare na Teheran. Ova razmena napada usledila je nakon izveštaja o eksplozijama širom Irana, uključujući i jednu u postrojenju za preradu prirodnog gasa povezanu sa ogromnim gasnim poljem Južni Pars.
Podsetimo da je Izrael 13. juna napao iranska nuklearna postrojenja. Vrhovni vođa Irana Ali Khamenei rekao je da će Izrael platiti veoma visoku cenu, a izraelski premijer Benjamin Netanyahu je izjavio da će operacija trajati onoliko dana koliko bude potrebno. Cena sirove nafte brent je odmah posle napada skočila za više od 13 odsto, ostavljajući trgovce i analitičare u dilemi da li će ključna energetska postrojenja biti pogođena i kako će se taj sukob odraziti na svet.
U međuvremenu se oglasila i Velika Britanija, rekavši da je zabrinuta zbog iranskog nuklearnog programa, a tim povodom su razgovarali i Donald Trump i Vladimir Putin. Dvojica lidera su se saglasila da rat između Izraela i Irana treba da se okonča.
Foto: Jack Guez/AFP/Getty Images
I bitcoin reagovao na sukob
Bitcoin i druge kriptovalute su potonule nakon što je Izrael pokrenuo vazdušne napade na Iran, te je vrednost najznačajnijeg digitalnog novčića u petak ujutro u Singapuru pala za tri odsto, a onda je usledio oporavak. Drugoplasirani token, ether, u jednom trenutku je izgubio oko 7,6 odsto vrednosti.
"Bitcoin nije ulaganje bez rizika, volatilnost je velika", rekao je u emisiji Sedam Bloomberg Adria TV-a Tomislav Kamenečki, Senior Trading Training Specialist u Exnessu. Kako je dodao, rezerve bitcoina na berzama su na najnižim nivoima u poslednje tri godine, jer se investitori sele u takozvane hladne novčanike, kupuju kriptovalute za dugoročno čuvanje, a smanjuje se i dnevna proizvodnja bitcoina. "To donosi veću volatilnost na tržištu, ali i poruku da kripto-tržište prelazi u ruke ozbiljnih ulagača", dodao je Kamenečki.
Početkom prošle nedelje, analitičari Bitfinexa saopštili su kako veruju da bi vrednost bitcoina mogla da dostigne 145.000 do sredine 2025, a potencijalno da poraste i do 200.000, ukoliko tržišni uslovi budu povoljni. Takođe su predvideli volatilnost ovog novčića, uz sporadične padove tokom 2025. koji će biti "kratki i privremeni".
Vrtoglava popularnost igračke Labubu
Dok većina akcija beleže padove, a investitori strepe, akcije proizvođača igračaka Labubu - figura iz "blind box" pakovanja - beleže nagli rast. Ako ste se pitali gde ide svet, činjenica da je mint zelena figura zubatog čudovišta u ljudskoj veličini prodata na aukciji u Pekingu za više od 140.000 evra, možda doprinese odgovoru.
Osim što potvrđuje sve veću popularnost ove kolekcionarske igračke koju često viđamo i kod poznatih ličnosti, ovo je podstaklo brokerske kuće da podignu ciljne vrednosti za akcije Pop Mart International Group Ltd., kompanije sa sedištem u Pekingu koja proizvodi ove figurice.
Deutsche Bank je povećala ciljnu cenu za Pop Mart akcije za 52 odsto, na 303 HK dolara (oko 38,6 američkih dolara), ističući snažan rast na stranim tržištima. Morgan Stanley je povećao svoju procenu sa 224 na 302 HK dolara, navodeći da bi kompanija trebalo da bude vrednovana na sličnom nivou kao Sanrio Co. i Walt Disney Co.
Raimonda Kulikauskiene/Getty Images
Trumpov trgovinski poredak boji svet
Predsednik Donald Trump je prošle srede izjavio kako namerava da u narednih nedelju do dve pošalje pisma trgovinskim partnerima u kojima će utvrditi jedinstvene carine, pred krajnji rok 9. jula za ponovno uvođenje viših carina. Takođe je rekao da je sporazum u Londonu o trgovinskom okviru sa Kinom sada završen i da će Peking snabdevati SAD retkim mineralima i magnetima, dok će SAD dozvoliti kineskim studentima da studiraju na američkim koledžima i univerzitetima.
Međutim, ministar trgovine SAD Howard Lutnick izjavio je da će Evropska unija verovatno biti među poslednjim partnerima sa kojima će SAD sklopiti sporazume. Transatlantski saveznici žure da postignu dogovor pre roka u julu, kada će Vašington uvesti carinu od 50 odsto na gotovo ceo izvoz EU, što će verovatno izazvati odmazdu.
EU procenjuje da carine, koje je Trump uveo, trenutno pokrivaju 380 milijardi evra (434 milijarde dolara), ili oko 70 odsto njenog izvoza u SAD. Više o ovoj temi čitajte na LINKU.
Sledi...
Sastanci centralnih banaka biće brojni tokom ove nedelje, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Japan, dok će se brojke inflacije u Velikoj Britaniji i Japanu pažljivo razmatrati zajedno sa podacima o aktivnosti iz SAD i kontinentalne Kine. Zvaničnici Feda okupljaju se na junskom sastanku FODM-a. Uprkos dodatnom političkom pritisku predsednika Trumpa da snizi stope i nižem nego očekivanom izveštaju o IPC-ju, očekuje se da će američki centralni bankari zadržati kamatne stope nepromenjenim u bliskoj budućnosti.
U ponedeljak, 16. juna, evrozona izveštava o trgovinskom bilansu za april.
Na portalu Bloomberg Adrije čitajte o progresivnom oporezivanju zarada u Srbiji, o povećanju prihoda domaćih turističkih agencija, kao i aktuelnim cenama poljoprivrednog zemljišta.
.webp){kind=icon}
