Članice EU razmišljaju o uvođenju carina na američku robu od 93 milijarde evra zbog nove Trumpove pretnje

Evropska unija vodi razgovore o mogućem uvođenju carina na robu iz Sjedinjenih Američkih Država u vrednosti od 93 milijarde evra (108 milijardi dolara), ukoliko predsednik Donald Trump sprovede pretnju da će od 1. februara uvesti carine od 10 odsto za evropske zemlje. EU razmatra i dodatne protivmere, mimo carina, ali će najpre pokušati da pronađe diplomatsko rešenje, navode izvori upoznati sa razgovorima. Predstavnici 27 država članica EU sastali su se u nedelju kako bi započeli pripremu opcija.

 

Lideri EU održaće kasnije ove sedmice vanredni sastanak u Briselu kako bi razmotrili moguće uzvratne mere. Predsednik Evropskog saveta Antonio Costa napisao je u nedelju na društvenim mrežama da su zemlje bloka jedinstvene u podršci Danske i Greenlanda, te da su spremne "da se branimo od svakog oblika prisile".

Trump je u subotu najavio carinu od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja od 1. februara, koja bi porasla na 25 odsto u junu, ukoliko ne bude dogovora o "kupovini Grenlanda". Pretnju je izneo nakon što su te zemlje saopštile da će sprovesti simbolične NATO vežbe vojnog planiranja na poluautonomnoj danskoj teritoriji.

Britanski premijer Keir Starmer ocenio je Trumpove izjave kao "potpuno pogrešne", dok je švedski premijer Ulf Kristersson poručio da njegova zemlja neće biti "ucenjivana". Francuski premijer Emmanuel Macron, koji je pretnju nazvao "neprihvatljivom", planira da zatraži od EU aktiviranje njenog najmoćnijeg instrumenta trgovinske odmazde, takozvanog instrumenta protiv prinude.

Bloomberg

Najkonkretnija i najbrža reakcija EU zasad je odluka da zaustavi odobravanje trgovinskog sporazuma sa SAD iz jula, koji još zahteva potvrdu Evropskog parlamenta. Evropska narodna partija, najveća poslanička grupa, saopštila je da će se pridružiti drugim partijama u blokiranju ratifikacije sporazuma.

"Predsednik Trump je pokrenuo lavinu koja preti da uništi decenije transatlantske saradnje", izjavio je u nedelju Stefan Löfven, predsednik Partije evropskih socijalista, čija je poslanička grupa druga po veličini u Briselu. Ta partija podržava suspenziju trgovinskog sporazuma i poziva EU da razmotri upotrebu instrumenta protiv prinude.

Trgovinski sporazum, koji su mnogi u Evropi kritikovali kao previše naklonjen Vašingtonu, predviđao je da EU ukloni gotovo sve carine na američke proizvode. EU je takođe prihvatila carinu od 15 odsto na većinu izvoza u SAD i 50 odsto na čelik i aluminijum. SAD su u međuvremenu proširile listu robe obuhvaćene višom stopom od 50 odsto na stotine dodatnih proizvoda koji sadrže te metale.

EU je već odobrila uzvratne carine na američke proizvode u vrednosti od 93 milijarde evra, ali je njihovu primenu suspendovala. Ukoliko Trump sprovede pretnju i početkom februara uvede carine, EU može ponovo aktivirati te protivmere, navode izvori koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

Mere bi bile usmerene na američku industrijsku robu, uključujući avione kompanije Boeing, automobile proizvedene u SAD i burbon.

Trumpova pretnja carinama mogla bi da prekine rast evropskih akcija, koje su nadmašile američke zahvaljujući prilivu investitora u regionalne sektore: od odbrane do rudarstva i proizvođača opreme za čipove. Izglede regiona poboljšali su veća nemačka fiskalna potrošnja, niže kamatne stope i očekivanja rasta profita.

Ako Trump sprovede punu pretnju carinama od 25 odsto, izvoz pogođenih zemalja u SAD mogao bi da se smanji i do 50 odsto, pri čemu su Nemačka, Švedska i Danska najizloženije, prema procenama Bloomberg Economics.

Pretnja Emmanuela Macrona da će upotrebiti instrument protiv prinude predstavljala bi veliko zaoštravanje stava EU. Taj instrument, koji dosad nikada nije korišćen, prvenstveno je osmišljen kao sredstvo odvraćanja, ali i kao odgovor na namerne prinudne poteze trećih zemalja koje koriste trgovinske mere kako bi uticale na političke odluke EU ili njenih članica.

Bloomberg

Takve mere mogle bi da uključe carine, nove poreze za tehnološke kompanije ili ciljane restrikcije investicija u EU. Mogle bi podrazumevati i ograničavanje pristupa određenim delovima tržišta EU ili zabranu učešća firmama u javnim tenderima u Evropi.

"Komisija bi odmah trebalo da aktivira instrument protiv prinude, a Savet da odobri uvođenje recipročnih carina na uvoz iz SA", rekao je Ignacio Garcia Bercero, bivši visoki zvaničnik Evropske komisije zadužen za trgovinske pregovore sa SAD. "Ako EU ne pokaže solidarnost sa Danskom i ciljanim državama članicama, izgubiće svaki kredibilitet i legitimitet."

Američki ministar finansija Scott Bessent praktično je odbacio pretnje EU da će zaustaviti trgovinski sporazum postignut prošle godine, rekavši u emisiji "Meet the Press" na NBC-ju da američki predsednik koristi stratešku polugu kako bi dobio ono što želi.

"Evropljani projektuju slabost, SAD projektuju snagu", rekao je u nedelju. "Evropski lideri će se na kraju složiti i shvatiti da im je potrebna bezbednosna zaštita SAD."

"Trumpove carine, uključujući postojeće stope i dodatnih 10 odsto, mogle bi da smanje izvoz pogođenih zemalja u SAD i do 50 odsto", navode Nicole Gorton-Caratelli, Antonio Barroso i Maeva Cousin iz Bloomberg Economicsa.

Trumpove carine odnosile bi se na Dansku, Norvešku, Švedsku, Francusku, Nemačku, Ujedinjeno Kraljevstvo, Holandiju i Finsku. Najava je usledila dok su širom Danske održani protesti protiv bilo kakve američke kontrole nad Grenlandom.

Zanimljivo je da je Trump saopštenje o carinama izneo nakon što su te zemlje, neke od najdugovečnijih saveznika SAD i sve članice NATO, najavile da će poslati svega nekoliko desetina vojnika na Grenland radi zajedničke vežbe planiranja.

Nemački vojni izviđački tim koji je u petak stigao na Grenland već je na putu nazad nakon 44 sata boravka na arktičkom ostrvu, izvestio je u nedelju list "Bild".

Američki republikanski senator Thom Tillis i demokratska senatorka Jeanne Shaheen objavili su zajedničko saopštenje u kojem pozivaju Trumpovu administraciju da "ugasi pretnje i uključi diplomatiju". Kopredsednici senatorske NATO grupe poručili su: "Nastavak ovim putem loš je za Ameriku, loš za američke kompanije i loš za američke saveznike."

Generalni sekretar NATO Mark Rutte, koji je nastojao da izgradi blizak odnos sa Trumpom, naveo je u nedelju na društvenim mrežama da je razgovarao sa predsednikom o Grenlandu i da se "raduje susretu u Davosu kasnije ove nedelje". Rutte će se u ponedeljak u Briselu sastati sa ministrom odbrane Danske i ministrima spoljnih poslova Grenlanda.