Evropska 'trgovinska bazuka' - čime Brisel može da uzvrati SAD-u?

Skoro šest meseci otkad su pregovarački timovi SAD i EU, predvođeni Donaldom Trumpom i Ursulom von der Leyenom, u Škotskoj sklopili sporazum o trgovini i carinama, američko-evropski trgovinski sporazum ne samo da je pao u vodu već su odnosi višedecenijskih transatlantskih partnera upali u dosad neviđenu krizu. Trumpovo uvođenje kaznenih carina za evropske zemlje koje su poslale ukupno tridesetak vojnika na Grenland i njegovo insistiranje da preuzme ovo dansko autonomno ostrvo, izazvalo je žestoke reakcije širom Evropske unije, u kojim su brojni političari pozvali Brisel da iskoristi svoju takozvanu "trgovinsku bazuku" protiv Vašingtona.

Instrument protiv prinude (ACI), poznatiji kao "trgovinska bazuka", predstavlja propis EU koji obuhvata protivmere koje se koriste za svaku zemlju koja vrši spoljnopolitičku i ekonomsku prinudu na EU, pri čemu se kao sredstava odvraćanja kombinuju trgovinske i bezbednosne mere. Nemali broj evropskih političara i analitičara sve glasnije predlaže da se SAD kazne upravo ovim moćnim instrumentom, kojim je za neku zemlju predviđeno zatvaranje pristupa evropskom jedinstvenom tržištu.

"Nas je 450 miliona pojedinaca, vodeći ekonomski igrač. Imamo alate da se zaštitimo. Instrument protiv prinude nam omogućava da uzvratimo kada nam neka zemlja preti: ograničavanjem pristupa našim tržištima, oporezivanjem digitalnih usluga ili suspenzijom javnih ugovora", istakao je francuski ministar za Evropu Benjamin Haddad u izjavi za francusku televiziju BFMTV.

Iako je "trgovinska bazuka" moćno oružje EU, ono dosad nije iskorišćeno u stvarnom životu, čak ni kada je došlo do ozbiljne faze eskalacije sa Kinom. Upravo to što EU nije aktivirala ACI protiv Kine, prema oceni pojedinih analitičara, već je stvorilo svojevrstan presedan pa je pretnja njegovom upotrebom postala upitna.

Kako funkcioniše ACI

Instrument protiv prinude je stupio na snagu 2023. godine, kao alat osmišljen upravo zbog SAD i Kine, koje kao dve najveće svetske ekonomije postaju sve odlučnije u guranju svojih nacionalnih interesa kroz carine i korišćenje prirodnih resursa kao političko oružje.

Bloomberg

 

To što predsednik SAD preti carinama od 1. februara od 10 do 25 odsto ako Danska ne pristane da proda Grenland do juna, predstavlja jasnu prinudu na koje bi "EU bazuka" mogla da budu iskorišćena. Ovaj alat nije automatski, već kada se postavi pitanje prinude, Evropska komisija ima četiri meseca da proceni slučaj i postupke konkretne treće zemlje, nakon čega 27 zemalja članica EU moraju kvalifikovanom većinom da odluče da li će aktivirati instrument ili ne.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta danas je saopštio da je za četvrtak sazvao vanredni samit EU na kojem će se razmatrati odgovor na američke pritiske, pa samim tim i mogućnost pretnje "trgovinskom bazukom". Ovaj alat je lebdeo u vazduhu i prošle godine kada je Trump uveo EU kaznene carine i počeo pregovore o trgovinskim odnosima. Tada je Brisel sačinio listu američkih stavki koje će biti pogođene, a koje će uticati na države kojima uglavnom upravljaju republikanski guverneri. Na vrhuncu prošlogodišnjih transatlantskih tenzija, EU je rekla da će ciljati robu u vrednosti od 93 milijarde evra, uključujući burbon, soju, živinu i komponente za avione koje bi, između ostalog, oštetile "Boing".

Na kraju, EU je odlučila da ne uzvrati i postigla je sa Trumpom dogovor kojim je pristala da američke carine na evropsku robu budu utrostručene na 15 odsto, dok je svoje carine na američku industrijsku robu smanjila na nulu. Iako je dogovor viđen kao neuravnotežen i nepravedno nagnut u korist Vašingtona, Evropska komisija je tvrdila da je njime obezbeđena stabilnost za evropske firme u teškoj geopolitičkoj situaciji.

Aduti u evropskim rukama

Prošle godine, ideja o korišćenju "trgovačke bazuke" samo je lebdela, ali nikada nije ozbiljno razmatrana, jer je viđeno kao "nuklearna opcija". Međutim, mogućnost da Amerikancima zatvori ili drastično oteža pristup evropskom jedinstvenom tržištu koje predstavlja 500 miliona potrošača kroz carine, odobrenja za trgovinu i pristup tenderima za javne nabavke, do taksi za izvoz evropske robe neophodne za lance snabdevanja američkih firmi, sada se razmatra sa velikom spremnošću.

Bloomberg

 

U tok svojevrsnoj pokeraškoj partiji između EU i SAD, prema oceni uredničkog direktora Evropskog saveta za spoljne poslove Jeremyja Cliffea, Brisel i te kako ima "jake adute". A to se ne odnosi samo na carine i regulatorne mere protiv američkog izvoza u EU, iako bi one mogle da budu izuzetno politički osetljive za Trumpovu administraciju ako udare na poljoprivredu i industriju u američkim saveznim državama koje vode Trumpovi republikanci. Kao snažne mere Cliff navodi "zatezanje šrafova" američkim digitalnim gigantima, kao što su Meta ili Microsoft, kroz poreze, kazne, čak i zabrane, potom isključivanje američkih firmi iz evropskih nabavki, uključujući odbranu, kao i izvozne takse koje ometaju lance snabdevanja u SAD, na primer, u farmaceutskoj industriji.

Poznavaoci prilika ukazuju da 74 odsto ukupnog insulina i 100 odsto svih "ozempika" za mršavljenje, koji se koristi u Americi, dolazi iz Danske, pri čemu 15 odsto svih transportnih kontejnera koji stižu u SAD dolazi od danskih kompanija.

Cliffe navodi da Brisel ima šansu da uzvrati Vašingtonu novim porezima i regulatornim ograničenjima za američke pružaoce usluga koji posluju u Evropi, na primer, po pitanju intelektualne svojine i patenata, ali i niz drugih mera.

"Ograničiti prenos podataka između EU i SAD, potom pooštriti izvozna odobrenja za ključni evropski izvoz mašina i komponenti u SAD, na primer, u vazduhoplovstvu, automobilskoj industriji i odbrani. Zatim ograničiti učešće SAD u evropskoj veštačkoj inteligenciji", naveo je Cliff u objavi na društvenoj mreži X, dodajući da među mogućim merama je i to da se smanje ulaganja u američke državne obveznice, budući da je oko 1.500 milijardi dolara američkog duga u rukama EU.

"Koristiti propise, na primer, standarde otpornosti, kako bi se podstakli evropski investitori da naprave ravnotežu i udalje se od SAD. Zabraniti ulazak američkih kripto-berzi koje su prijateljske Trumpu u Evropu i težiti dedolarizaciji podsticanjem transakcija u evrima od strane firmi i proširiti svop linije Evropske centralne banke".

Na društvenim mrežama su se pojavili čak i predlozi da Evropljani preuzmu sve američke vojne baze na evropskom tlu, budući da se polovina američkih najvažnijih vojnih baza u inostranstvu nalazi upravo u Evropi, pre svega u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Italiji. Doduše, mnogo jači udar bi imale izvozne takse i ograničenja za evropski izvoz mašina i delova za američke vodeće proizvođače naoružanja, kao što je Lockheed Martin, koji, na primer, za proizvodnju svog najnovijeg modela borbenog aviona F-35 zavisi od ključnih komponenti proizvedenih u firmama u Velikoj Britaniji, Holandiji, Italiji, Danskoj i Norveškoj.

Municija sa bumerang-efektom

Kao jake adute, evropski eksperti navode moguće uvođenje carina na evropski uvoz američke nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG), potom suzbijanje izbegavanja poreza od strane američkih multinacionalnih kompanija koje posluju u EU, i to uvođenjem zajedničkih poreza EU ​​po odbitku i zatvaranjem rupa u holandskom i irskom zakonu, ali i sankcionisanje pojedinaca povezanih sa Trumpovom administracijom.

Pojedini evropski stručnjaci pak ukazuju da lideri EU previđaju najjaču kartu Evrope, a to je povlačenje deset sveobuhvatnih paketa deregulacije i umesto toga udvostručavanje sprovođenja i izvoza evropskih regulatornih standarda.

"Dok Trump preti Grenlandu i iznuđuje carinske koncesije, Brisel je predao svoje najjače karte pre nego što je seo da igra. Komisija nije samo ublažila uslove sprovođenja svog digitalnog pravilnika protiv američkih tehnoloških giganata već je pokrenula i neviđeno povlačenje propisa, ukidajući zaštitu klime i standarde bezbednosti pesticida, dok je odložila sprovođenje Zakona o veštačkoj inteligenciji na zahtev Amerike", istakao je za "The Financial Times" Alberto Alemanno, profesor evropskog prava EU u francuskoj biznis školi HEC Pariz, dodajući da EU i dalje ima stvarnu prednost kroz svoju regulatornu moć da nametne stvarne troškove evropskom profitu američkih firmi iz Silicijumske doline.

Bloomberg

 

Međutim, sve ove "bazuka-mere" imale su i popriličan bumerang-efekat, to jest žestoko bi uzdrmale evropske ekonomije.

"Mnoge od mera bi donele troškove za Evropu u različitom stepenu. Ali pokazivanje spremnosti da iskoristi svoje karte je najbolja nada Evrope da odvrati Trumpa", ističe Cliffe. "Utisak bespomoćnosti izgleda da ga samo ohrabruje - i sprema još veći obračun za budućnost."

Zbog bumerang-efekata, mnoge države članice EU od Nemačke do Italije ranije su više puta upozoravale da se mere "trgovinske bazuke" ne primenjuje prebrzo ili bez dobrog pravnog slučaja iza toga. Zbog toga su, Berlin i Rim bile među članicama koje su se najviše zalagale za sklapanje sporazuma sa SAD.

Zato ne čudi da još nema oštrog komentara od nemačkog kancelara Fridricha Merza, koji je već povukao 15 oficira nemačke vojske, koji su bili poslati na Grenland. Italijanska premijerka Giorgia Meloni je već juče razgovarala telefonom sa Trumpom, istakavši mu da je veoma važno da razgovaraju jedni sa drugima i izbegnu eskalaciju.

"Došlo je do nesporazuma i problema u komunikaciji. Mora se obnoviti dijalog i izbeći eskalacija i upravo to je ono na čemu radim", rekla je Meloni i dodala da je Trump bio zainteresovan da sasluša te da "iz američke perspektive, poruka koja dolazi sa ove strane Atlantika (Evrope) nije bila jasna". "Neke inicijative određenih evropskih zemalja mogle bi se shvatiti kao antiameričke."

I dok se Meloni nada kompromisu, prema oceni Tima Rossa u analizi za američki "Politico", za mnoge evropske vlade, uključujući i najdugovečnije i najlojalnije saveznike Amerike, Trumpova pretnja kaznenim carinama protiv svakoga ko pokuša da ga spreči da zauzme Grenland bila je "kap koja je prelila čašu". "Razvod, veruju oni, sada je neizbežan."