Da li je prečica do EU spas za Moldaviju i Grenland

Intenziviranje geopolitičkog nadmetanja SAD sa dvojcem Kina-Rusija podsetilo je proteklih nekoliko godina lidere Evropske unije da moraju mnogo više da brinu o svom "geopolitičkom dvorištu" te da za susedne teritorije nije dovoljno samo da im se pruži perspektiva budućeg članstva u EU već i da vide da je EU spremna da proces pridruživanja naglo ubrza i da se bori za njih u geopolitičkom pozicioniranju.

Ruska sveobuhvatna invazija na Ukrajinu, a potom najava predsednika SAD Donalda Trumpa da će ako treba i vojnim merama da pripoji dansku autonomnu teritoriju Grenland Sjedinjenim Američkim Državama dovela je lidere EU do dotad nezapamćenih odluka o ubrzanju širenja EU, ako se, naravno, izuzme ono kada je došlo do ujedinjenja dve Nemačke preko noći a da Istočna Nemačka njie ispunila bilo kakve evropske standarde ili pregovaračka poglavlja.

Brzo pokretanje i napredovanje pregovora o članstvu Ukrajine i Moldavije u EU iznenadilo je zemlje Zapadnog Balkana kojima ni izbliza nisu tako brzo podizane rampe na putu ka EU. Ali verovatno niko nije verovao da će se sa poprilično dozom odobravanja u EU odjednom raspravljati o tome kako bi pojedine teritorije i države mogle i preko noći da postanu deo EU, poput Moldavije i Grenlanda, koji je autonomna teritorija Danske, ali nije deo EU i ne potpada pod zakone i propise Unije. A sve kako bi ih zaštitili od Rusije i SAD.

Štaviše, u strahu da će se obistiniti nedavna šala Trumpovog novog ambasadora u Rejkjaviku Billyja Longa da će "posle Grenlanda" ova skandinavska zemlja postati "52. američka savezna država", Island je prionuo da što pre završi pregovore o članstvu u EU. Iako je referendum o članstvu planiran za 2027. godinu, sada se na Islandu naprosto pominje već maj ove godine, a ankete ukazuju da bi na glasanju većina bila za članstvo u Uniji.

Suverena Moldavija 'neodrživa'

Sa populacijom od oko 2,4 miliona ljudi prikleštenih između Rumunije i Ukrajine, pri čemu ima samootcepljenu teritoriju Pridnjestrovlje na kojoj su ruske trupe, Moldavija je proteklih godina postala meta ruskog hibridnog ratovanja, ali i pokušaja EU da zadrži uticaj. Moldavska predsednica Maia Sandu sada kaže da bi glasala za ponovno ujedinjenje sa Rumunijom ako to pitanje ikada dospe na referendum, rekavši da je njenoj zemlji sve teže da "preživi" sama.

Bloomberg

 

"Ako bismo imali referendum, glasala bih za ujedinjenje sa Rumunijom", rekla je Sandu za britanski podkast "The Rest is Politics" (Ostatak je politika), ukazujući na to šta se sve danas dešava oko Moldavije i uopšte u svetu. „Sve je teže maloj zemlji poput Moldavije da preživi kao demokratija, kao suverena zemlja i naravno da se odupre Rusiji.“

Moldavija je bila deo Rumunije od 1918. do 1940. godine, kada ju je anektirao SSSR, pre nego što je proglasila nezavisnost 1991. godine nakon pada Gvozdene zavese. Na referendumu 2024. godine, tesna većina Moldavaca od 50,4 odsto glasala je za članstvo u EU, a Sandu je ponovo izabrana za predsednicu na paralelnom glasanju sa oko 55 odsto glasova, pobedivši svog proruskog protivnika.

Međutim, po pitanju eventualnog ponovnog ujedinjenja Moldavije i Rumunije, ankete pokazuju da se oko dve trećine Moldavaca tome protivi dok je podrška tradicionalno veća u Rumuniji. To je u podkastu istakla i predsednica Sandu, dodajući da je regularno članstvo Moldavije u EU "realniji cilj".

Ujedinjenje sa Rumunijom bi osujetilo ciljeve Kremlja, istakao je dopisnik rumunske redakcije nemačkog javnog servisa "Deutsche Welle" Vitalie Calugareanu.

"Očekivane reakcije političkih agenata Kremlja u Kišinjevu potvrđuju upravo ono što je predsednica rekla u svom intervjuu, a što Vladimir Putin nikada nije želeo da čuje, naime, da Republika Moldavija radi na planu B: ujedinjenju sa Rumunijom, što je noćna mora Kremlja", ističe Calugareanu. "Trebalo bi da se podsetimo na to šta je Genadij Seleznjov, tadašnji šef ruske Dume, rekao na konferenciji za novinare u moldavskom parlamentu 2002. godine. On je otvoreno priznao da je Rusija 'započela rat u Pridnjestrovlju kako bi sprečila ujedinjenje Moldavije sa Rumunijom'... Drugim rečima, da bi sprečila Moldaviju da pobegne iz ruske sfere uticaja."

Predsednica na udaru kritika

S druge strane, njegova koleginica Sabina Fati ističe da bi ujedinjenje Rumunija i Moldavije bio dugoročni projekat, te da on ne može da se završi preko noći i da bi ljudi u Moldaviji bili na to spremni ako bi sve to krenulo i došao pravi trenutak.

"Međutim, Pridnjestrovlje bi moralo da se drži odvojeno jer Rumunija ne može da donese svu bedu odatle u svoju zemlju. Proruske mreže bi takođe morale biti razbijene, a hibridni rat okončan. To su sve detalji koji bi se razradili godinama, jer se dve zemlje nikada nisu bavile njima", ističe ona u komentaru za "Deutsche Welle" na rumunskom jeziku.

Bloomberg

Rumunski politikolog Sorin Ionita ističe da ne treba previše učitavati u predsednicinu izjavu predsednice, jer je ona jasno rekla da politički plan o ujedinjenju ne postoji. Kako ističe, prepreke su očigledne, a to je da ne postoji većinska podrška za ovo u moldavskom društvu, da postoje značajni bezbednosni rizici u regionu pogođenom ruskim ratom protiv Ukrajine, potom da postoje ustavna ograničenja, kao i da, pre svega, zemlja želi da se pridruži EU kao nezavisna država.

"Sandu nije predstavila ujedinjenje kao vladin projekat, već kao ličnu preferenciju na hipotetičkom referendumu", ističe Ionita u komentaru za rumunski portal "G4Media.ro".

Međutim, moldavski novinari kritikuju predsednicu da je izjavom o opstanku zemlje zapravo ponudila direktnu procenu buduće održivosti Republike Moldavije kao države i potkopala sopstveni mandat.

"Poverenje građana i poverenje spoljnih partnera u državne institucije, kao i lojalnost građana zemlji, takođe zavise od ponašanja i reči predsednice. U tom kontekstu, ona mora da izbegava podsticanje skepticizma prema državi koju vodi. Pa ipak, upravo takve nijanse se mogu osetiti u izjavi predsednice", istakao je Andrei Verebcean, novinar moldavskog portala "Agora.md".

I Brisel želi Grenland

Kada je Trump u prvoj polovini ove godine izrazio svoju želju da Sjedinjenim Američkim Državama pripoji arktičku teritoriju koja je deo Kraljevine Danske, naprasno su se Grenlanda koji nije deo EU setili i u Briselu, pokrenuvši pitanje postizanja trgovinskog sporazuma, a možda i pridruživanja. Ali tek konkretnije Trumpove pretnje minulih nedelja naterali su lidere EU i briselsku birokratiju da se aktivnije uključe u ovu krizu u transatlantskim odnosima.

Bloomberg

 

I danski komentatori naprasno preporučuju evropskim liderima jedinstveniji stav i davanje Grenlandu članstva u EU. Kako ocenjuje komentator danskog dnevnika "Berlingske" Pierre Collignon, američki pritisak je pokazao da bi Grenland bio previše ranjiv i izolovan u slučaju raskida sa Danskom.

"Grenland treba da stekne veću kontrolu nad svojom ekonomijom i da nastavi dijalog sa Danskom o razvoju samouprave. Takođe preporučujemo nastavak debate o pristupanju Grenlanda EU", ističe Collignon. "Baš kao što EU može doprineti obezbeđivanju suvereniteta Ukrajine u budućnosti, članstvo Grenlanda u Evropskoj uniji bi imalo značajan uticaj."

I na društvenim mrežama se pojavio poziv za potpisivanje peticije koja poziva lidere EU da se angažuju i ponude Grenlandu kontrapredlog američkom – da se pridruže EU kao država članica. U tekstu onlajn peticije se navodi da EU ima moralnu obavezu da Grenlandu pruži mogućnost da se pridruži njenim redovima.

"Ovo bi Grenlanđanima ponudilo odgovarajuću alternativu američkom vojnom osvajanju - članstvo u zajednici zasnovanoj na diplomatiji i saradnji", navodi se u peticiji.

Bloomberg

 

I političke analitičarke briselskog Centra za evropsku politiku (EPC) – Iben Tyjaerg Schacke-Barfoed i Maria Martisiute – u svojim preporukama evropskim političarima po pitanju Grenlandu ističu, između ostalog, da EU ne može sebi da priušti da čeka dok se revizija njene Arktičke strategije iz 2021. godine ne završi u decembru 2026. godine, već mora sada bar artikuliše ambiciozniji pristup.

"To znači značajna ulaganja u ekonomski i održivi razvoj lokalnog stanovništva, obezbeđivanje sirovina od ključnog značaja za odbranu, industriju i tehnologiju, i jačanje evropske satelitske kopnene infrastrukture. Potencijalno članstvo Grenlanda u EU mora biti na stolu, ukoliko se Grenlanđani za to odluče, nudeći dodatni sloj političke i bezbednosne zaštite", ističe analitičarke EPC-a.

I dok su šefovi diplomatije Danske i Grenlanda Lars Lokke Rasmussen i Vivian Motzfeldt bezuspešno pokušali da razuvere američke zvaničnike od aneksije, nekoliko evropskih zemalja koje su članice NATO-a poslalo je svoje trupe na Grenland kako bi pokazali evropski stav po pitanju ove arktičke teritorije.

Međutim, kada se "zagrebe" vest Reutersa o raspoređivanju evropskih trupa na Grenlandu vidi se da je Nemačka poslala 13 oficira u izviđačku grupu, Francuska 15, Švedska tri, Norveška dva, a Velika Britanija jednog.

Malobrojnost tog dodatnog vojnog raspoređivanja uz priču o "većem i trajnijem" prisustva NATO-a naišao je na podsmeh pojedinih komentatora, naročito zbog toga što se upravo te evropske vojske plaše da nisu dovoljno jake za sukob sa Rusijom, dok s druge strane sada su najednom uvereni da bi mogli da odbrane Grenland od vojnog napada SAD. U tom kontekstu prečica za Grenland do članstva u EU deluje kao još manje uspešna varijanta brze zaštite ove danske teritorije.