.webp){kind=icon}
Ursula von der Leyen dobila je drugi mandat kao predsednica Evropske komisije (EK). Evropski parlament odobrio je njenu ponovnu nominaciju sa 401 glasom za, što je znatno iznad potrebnih 360 glasova.
Von der Leyen je inače poznata po pružanju snažne podrške Ukrajini, ali i kao ključna figura u Zelenom dogovoru EU. Tokom njenog novog mandata, EU će se baviti klimatskim ciljevima, trgovinskim tenzijama s Kinom i mogućim povratkom Donalda Trumpa na mesto predsednika SAD, što bi moglo da utiče na podršku Ukrajini u sukobu s Rusijom.
Pre glasanja, Von der Leyen je obećala da će održati obećanja u vezi sa klimatskim ciljevima Unije, te da će jačati konkurentnost i odbrambenu industriju. Najavila je "Industrijski dogovor za čistu energiju" u prvih 100 dana mandata, kako bi podstakla evropsku proizvodnju i smanjila emisije za 90 odsto do 2040. godine, piše Bloomberg.
Opširnije
Najveće evropske kompanije imaju više prostora za otkupe i ponude
Očekuje se da će finansijska poluga (leveridž) u najvećim evropskim kompanijama ove godine biti najniža od 2008, odnosno od perioda globalne finansijske krize.
17.07.2024
'Trumpova moguća pobeda rizik po evropsku ekonomiju': indeksi u crvenom
Vest dana je da je Donald Trump zvanično postao kandidat za predsednika SAD, što svakako ne utiče samo na tu zemlju već i na ostatak sveta, a posebno na Evropu.
16.07.2024
Turisti će ove godine potrošiti 800 milijardi evra
U prvoj polovini godine destinacije na jugu Evrope i Mediteranu beleže značajan porast dolazaka stranih turista u odnosu na isti period 2019. godine.
13.07.2024
Kina pokreće istragu o trgovinskim barijerama EU
Kina istražuje da li nedavne tarife i potezi Evropske unije (EU), usmereni protiv druge svetske ekonomije, predstavljaju barijeru slobodnoj trgovini.
10.07.2024
Njen drugi mandat suočiće se sa novim izazovima nakon što su prvi mandat obeležile pandemija kovida 19, invazija na Ukrajinu i energetska kriza. Uspon krajnje desnice i politička nestabilnost u nekim velikim ekonomijama EU, dodatno će otežati donošenje zakona, posebno onih koji se tiču klime.
Mađarski premijer Viktor Orban isprovocirao je kritike zbog diplomatskih misija u Moskvi, Pekingu i Mar-a-Lagu tokom mađarskog predsedavanja Veću EU. Von der Leyen je oštro kritikovala te poteze, nazivajući ih "politikom popuštanja".
Ponovna nominacija Von der Leyen bila je deo dogovora između Evropske narodne stranke, socijalista i liberala. Kao deo tog dogovora, bivši portugalski premijer Antonio Costa postaće predsednik Evropskog veća, a bivša estonska premijerka Kaja Kallas postaće glavni diplomata Unije. Roberta Metsola ponovno je izabrana za predsednicu parlamenta.
Iako su tri glavne stranke imale dovoljno glasova za podršku Von der Leyen, ona je tražila i podršku drugih zastupnika, uključujući Zelene i italijansku premijerku Giorgiu Meloni. Zeleni su na kraju podržali njenu nominaciju.
