Najveće evropske kompanije imaju više prostora za otkupe i ponude

Očekuje se da će finansijska poluga (leveridž) u najvećim evropskim kompanijama ove godine biti najniža od 2008, odnosno od perioda svetske finansijske krize, što bi potencijalno omogućilo više dividendi, otkupa i spajanja/akvizicija (engl. M&A, mergers and acquisitions).

Odnos neto duga prema EBITDA za članove indeksa Euro Stoxx 50 trebalo bi da padne 0,76 puta - to je za nešto više od polovine nivoa u odnosu na nedavni period, kao i u odnosu na 2020, prema podacima koje je prikupio Bloomberg Intelligence.

Takva situacija kompanijama daje slobodu, "ili da povećaju povraćaj novca akcionarima ili da se usredsrede na brze akvizicije", prema rečima Laurent Douillet i Kaidi Meng, stratega Bloomberg Intelligencea.

Smanjuje se dužničko opterećenje u evropskim, tzv. blue-chip kompanijama (imaju dugoročan stabilan rast i nisku volatilnost), jer one nastavljaju da stvaraju solidan novčani tok u vreme povišenih kamata i pritiska akcionarskih aktivista da ne plate više nego što je potrebno. To je usporilo velika spajanja i akvizicije.

Preduzeća sada imaju dodatni novac u svojim bilansima koji bi mogli da koriste za dividende ili otkupe. "Narativ da leveridž nije veliki problem u ovom trenutku, posebno ako ostanemo u prilično benignom, skromno rastućem okruženju, znači da bismo mogli da vidimo još veći zamah u tom domenu", kaže Gerry Fowler, strateg u UBS Group AG u Londonu.

U svakom slučaju, indeks Euro Stoxx 50 predstavlja "visok kvalitet, nisku finansijsku polugu i prilično visoku tržišnu maržu", rekao je Fowler, i naveo neke kompanije koje najbolje ilustruju te atribute. Među njima su proizvođač opreme za proizvodnju čipova ASML Holding NV, proizvođač lekova za borbu protiv gojaznosti Novo Nordisk A/S i dobavljač industrijskog gasa Air Liquide SA.

 

 

Iako ove kompanije možda neće prihvatiti ublažavanje tereta finansijske poluge kao automatski signal da budu velikodušnije prema akcionarima, mogle bi biti ohrabrene sve većim poverenjem koje vlada nad ekonomskim tendencijama u većini sektora, rekao je Fowler.

Euro Stoxx 50 je porastao za sedam odsto od kraja novembra 2023, rekli su Douillet i Meng. Oni očekuju da će otkupi akcija premašiti 50 milijardi evra (54,5 milijardi dolara) u 2024, što je znatno više od tržišne procene od 35 milijardi evra na početku godine, ali je i dalje manje u odnosu na prijavljene 72 milijarde evra iz 2023. godine.  

Što se tiče spajanja i akvizicija, Fowler kaže da se ređe sklapaju poslovi te vrste, iako je došlo do blagog rasta u odnosu na prošlu godinu. Veća je verovatnoća da će doći do povećanja inicijalnih javnih ponuda, u skladu sa poboljšanjem tržišnih uslova i smirivanjem političke neizvesnosti u nekim delovima Evrope.

"Stanje je takvo jer i dalje postoji zabrinutost oko nestabilnosti i trgovci bi želeli bolje procene. Ali ako bi evropske procene još malo porasle, ako bi neki od rizika u vezi sa izborima počeli da jenjavaju, mislim da će onda postojati prilično stabilan, ako ne i brzo rastući tok IPO-a", navodi Fowler.

 

Depositphotos

 

Politički rizici

U nekim delovima Evrope, međutim, politika baca senku na optimističnije projekcije za nivo duga i šta to predstavlja za prinos akcionara. Mogući francuski porez na dividende i otkup uticao bi na procenjenih 33 odsto prinosa akcionara članova indeksa, rekli su Meng i Douillet.

Politički zastoj nakon vanrednih izbora u Francuskoj praktično je stopirao donošenje odluka za velike kompanije u zemlji, sve do oktobra ili novembra, rekao je Thomas Zlowodzki, strateg Oddo BHF.

"U teoriji imate više slobode, ali mi smo oprezni", dodaje.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar